Кошарка

ДОБРИЋ ОТВОРЕНО: "Ја промашим три тројке, а Дејо тапше и виче: 'још'" (ВИДЕО)

Александар Илић

24. 06. 2021. у 22:56

Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

ЈЕДАН од миљеника навијача Црвене звезде јесте Огњен Добрић.

ДОБРИЋ ОТВОРЕНО: Ја промашим три тројке, а Дејо тапше и виче: још (ВИДЕО)

Навијаче је купио борбеношћу, а сада је отворио душу и говорио о сезони која је иза нас.

Имао је доста мању улогу код Саше Обрадовића, да би доласком Дејана Радоњића крајем децембра и Добрић добио слободу. Постепено се враћао у форму и на крају постао играч који прави разлику, па зато не чуди и позив у репрезентацију Србије.

Последњих неколико месеци било је заиста фантастично за Добрића, освајача "трипле круне" са Звездом, а у клупском подкасту "Пицк 'Н' Талк" упоредио је рад код двојице тренера.

- Што се мене лично тиче, велика разлика у односу на први део сезоне када је тренер био Саша Обрадовић, рекао је Огњен Добрић који је период код Дејана Радоњића "закачио" и у његовој последњој сезони у првом мандату на Малом Калемегдану.

- Прво се тиче минута, почело је са тим, али нисам играо овако добро одмах када је дошао Радоњић. И даље сам некако био под...не грчом, него под утиском тог дела кад је био Саша Обрадовић. Не знам да ли смем ово да урадим, иако то не би требало, али само радим две ствари које знам и не смем да излазим из тога, присетио се Добрић.

"Книнска кобра", како гласи један од надимака кошаркаша Звезде, истиче да је све ишло постепено, морао је да заради поверење Дејана Радоњића.

- Цела прошла сезона од када је он дошао је била супер, а то добија тек на значају у полуфиналу АБА лиге. Нажалост, повредио се Волден, узео сам и његову улогу и минуте, наместило се да играм више са лоптом. Није то било планирано, него сам се осећао добро, погађао сам шутеве, флоутере, улазе, ми побеђивали и кад је тако - играмо на исти начин. Од полуфинала АБА лиге, па надаље, испао сам као главна фигура уз Нока, Лазића, Давидовца, Лојда..., рекао је Добрић.

- Можда је то Дејо планирао, али мени није рекао. Улио ми је самопоуздање... Не знам да ли се сећате меча против Панатинаикоса. Шутирао сам 0-3 за три поена, а он виче да наставим да шутирам и дајем три поена. Углавном бих онда ишао на клупу, чекао крај треће или четврту четвртину да уђем опет, али Радоњић тапше и кад промашим и онда ја дајем коначно - и мења се поглед на игру у мојој глави.