НАТАША КОВАЧЕВИЋ ПРЕД ПРЕМИЈЕРУ ФИЛМА СКОК: "Зар да се цео живот питам зашто се то мени десило"

БЛИСТАВА кошаркашка каријера, тренинзи, потписан уговор са страним клубом, и то све са 19 година.

Foto: I. Marinković

Али, тешка саобраћајна несрећа у Мађарској маја 2013. године прекинула је овај сјајни низ тада деветнаестогодишње кошаркашице Ђера Наташе Ковачевић.

Биланс судара био је два погинула и Наташи нога ампутирана до колена. Некога би оваква зла животна игра поколебала и спречила да настави нормалан живот, али не и Наташу. Она ових дана нестрпљиво ишчекује премијеру документарног филма "Скок", која је заказана за 7. септембар у "Комбанк дворани". У овом остварењу гледаоци ће моћи да виде како је текао њен опоравак, учење ходања и тренирања са протезом, повратак на паркет и завршетак каријере 2015. године у Црвеној звезди.

И док са Наташом разговарамо у Кошаркашком савезу Србије, где је она запослена у сектору маркетинга, занимала нас је симболика назива коју носи њен документарац - "Скок".

- Скок је најтежи елемент кошарке који сам са протезом морала да савладам, требало је да се посебно трудим и посветим - прича Наташа Ковачевић за "Новости".

- Брзо сам савладала трчање уназад, став, промене правца, али скок је било нешто што је било најтеже урадити због специфичности одраза и саме протезе која је постала саставни део мене. Филм у биоскопима почиње да се приказује од 9. септембра, биће приказан у Нишу и Новом Саду.

Гледаоци ће имати прилику да виде пут мог повратка на паркет, како сам уопште почела да се бавим спортом, како је текла каријера за репрезентацију, саобраћајна несрећа... Главни део филма сем пријатељства, је борба после саобраћајке.
Снимање је почело 2015, када се Наташа вратила на терен у црвено-белом дресу, и трајало је око две године.

"Глумци" су путовали у Париз, Дизниленд, Минхен, Ђер...

- Испраћена је нека реална ситуација, враћали смо се у Ђер, на само место несреће које је мени променило живот. Одлазили смо у више од десет европских земаља, где смо покушали да дочарамо реалну ситуацију.  Посебан акценат је путовање у Париз - где је рађена спортска протеза са којом сам се вратила кошарци, уз помоћ француске кошаркашке федерације. Овај филм није класични документарац, врло је динамичан, мислим да ће се гледаоцима допасти, да ће им све бити јасније и да ће наћи неку додатну мотивацију .Искрено, изнад свега желим да чујем њихове утиске, радујем се томе.

Није размишљала о томе да ли ће икада више заиграти кошарку када је пре девет година изашла из слупаног аутобуса на мађарском ауто-путу и видела да је остала без стопала. Била је прибрана, свесна свега и уз помоћ саиграчице Милице Ивановић удаљила се од смрсканог возила, подвезала ногу и чекала помоћ.

И тада и сада Наташа овај догађај не гледа као трагедију, већ као на прилику за нови почетак. Када је видео како тече њен опоравак, захваљујући доброј физичкој форми, њен кондициони тренер предложио јој је да тренира са неком екипом. Две године и два месеца после несреће изашла је на паркет и одиграла своју прву повратничку утакмицу за Црвену звезду.

- Свака та фаза напретка у тренирању после несреће ми је била толико инспиративна да сам се радовала самој могућности испитивања сопствених граница. Драго ми је што сам одиграла ту последњу сезону и завршила кошаркашку каријеру када сам ја то желела. Нисам дозволила животу да то он уради, а да се притом не консултује са мном. Цео тај осећај био је фантастичан, вратила сам се спорту који волим, да дам свој максимум и уживала.

Док је трајао њен опоравак на Војномедицинској академији у Београду, у соби је имала закачен мали, пластични кош, како би "одржавала форму" и шутирала. Ту је чекала да јој нога потпуно зарасте, како би могла да почне фаза протетисања.

- Доласком на ВМА била сам суочена са још једном операцијом која је била неопходна, али нимало лака ни једноставна. Мислим да је особље са ВМА било пресрећно кад сам отишла, јер смо моји пријатељи и ја правили велику буку - са осмехом се сећа наша саговорница.

Foto: I. Marinković

- Пар дана после саобраћајне несреће, наш клупски психолог дошао је код нас на разговор, задржао се десет минута и отишао код тате, рекавши му да ћу, ако још једном дође и пита ме како сам - ја преузети улогу психолога! Тад је мој отац упозорен да се може десити да паднем духом кад одгледам прву кошаркашку утакмицу, а ја сам из болнице бежала да гледам баскет и своје саиграчице.

Хвала богу, ниједна од тих претпоставки није се остварила.

- Верујем да се све дешава са разлогом. Живот није једноставан. Успони и падови, срећа и туга, осмех и суза су његов саставни део.

Foto: I. Marinković

Између осталог је вредан и јединствен. Када прелазите преко неке животне препреке, трудите се да извлачите поуке из тога и изађете снажнији и јачи,  за даље кораке, за будућност. Током опоравка, није било тешких фаза, нисам клонула духом и мислим да ми је мој брзи напредак у опоравку давао додатни мотив и ветар у леђа. Имала сам осећај да се померам и идем напред. Врло сам реална и поставила сам ствари на прави начин, не да бих се целог живота питала зашто се ово мени десило, шта би било да сам потписала за неки други клуб, већ да се окренем ка будућности и пробам да дам максимум себе у тој ситуацији. Од момента кад се несрећа догодила, ово друго је било мој начин размишљања. Овај филм биће последњи осврт на све то што се десило.

О свом љубавном животу Наташа не жели да прича. Мисли да људе то не занима, да је важније да чују неке друге ствари. Али не крије да је срећна и емотивно испуњена. Не воли да планира, те каже да не зна како ће њен живот изгледати за 15 или 20 година. На ово питање, одговорила је цитатом Иве Андрића:

"Никад више не планирам. Ја само живим овај живот. Понекад како желим, понекад како морам. Ситнице ми боје живот. Ситнице су срећа. Зато ја волим мале ствари. И велике торбе. Свуда их са собом носим, јер себи дугујем још понеку шетњу између очекиваног и непланираног".

Фондација "Наташа Ковачевић"

- Наша фондација је проширила циљеве, а то је прикупљање активних протеза за децу до 15 година, јер је поражавајуће да дете добије исту социјалну протезу као човек од 80 година. Потрудићемо се да променимо ту ситуацију, а наша прва акција биће на дан премијере филма. Испред "Комбанк дворане" биће постављен кошаркашки терен и сви пролазници моћи ће да шутирају на кош. Сваки кош имаће одређену новчану вредност коју ће једна компанија да уплати на рачун наше фондације.

Препоручујемо

Кошарка

0 0

ПРЕМИЈЕРА ФИЛМА СКОК: Животна прича Наташе Ковачевић коначно у биоскопима

12. 08. 2021. у 15:48

Тенис

0 2

ЏАБА ВАМ НОВЦИ... ОН ИПАК ИГРА МАЛО БОЉЕ: Федерер, Осака и Серена зарадили више од Ђоковића у последњих 12 месеци

02. 09. 2021. у 15:34

Остали спортови

1 20

ЖАНЕТ БЕНЕШ ЋУЛУМ О ВЕЛИКОМ ОЦУ МАРИЈАНУ: "Многи су га издали, али он би опет све исто урадио - није боксовао због новца"

02. 09. 2021. у 15:19

Тенис

0 0

АЗАРЕНКА ТРАЖИ ОБАВЕЗНУ ВАКЦИНАЦИЈУ: Не видим сврху да се одуговлачи, сви желимо да будемо безбедни

02. 09. 2021. у 15:04

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације