ПОСЛЕДЊИ ИНТЕРВЈУ И ФОТОГРАФИЈЕ ДУДЕ ИВКОВИЋА: Ево шта је рекао за "Новости" пре месец дана легендарни кошаркашки стручњак

ДУШАН Дуда Ивковић је последњи интервју дао за спортски додатак "Новости".

Фото: М.Вукадиновић

Разговор са прослављеним стручњаком, као и последње фотографије Дудине, које је радио наш новинар Владимир Прерадовић, преносимо у целостти.

БУЈИЦА МВП признања минуле сезоне преплавила је нашу јавност оптимизмом пред почетак олимпијског лета. Квалификациони турнир у Београду посматран је као формалност, обавезно чекирање пртљага за Токио. Шокантан пораз у финалу од Италије направио је рану која ће дуго зацељивати.

О посттрауматском периоду за српску репрезентативну кошарку разговарали смо са легендарним Душаном Ивковићем, који je у својој тренерској докторској дисертацији својевремено обрадио и ту тему. Сетимо се периода хроничне болести од 2003. до 2008, после којег је поново преузео национални тим и за само годину дана подигао пацијента из постеље освајањем сребрне медаље на Евробаскету 2009. у Пољској.

о Шта су кључни разлози због којих не гледамо кошаркаше на Играма у Токију?

- Појавили су се велики проблеми пред и током квалификационог турнира, повреде, одсуство играча. Разочарали смо се слабом игром, међутим, ми смо имали много слабости и током квалификација за Европско првенство. Не би требало да заборавимо да смо губили и од Швајцарске. Ово нам је опомена да као једна мала земља немамо тако велики избор играча. Имамо двојицу на позицијама "један" и "пет", Мицића и Јокића, Богдановића као бека шутера који се изборио за своје место у НБА. Са таквом основом лако је направити доминантан тим, али је у данашње време, са оваквим календаром такмичења, тешко обезбедити да сви играју на свим такмичењима. Мислим да би у овим условима требало да се ради много студиозније, да се одреде приоритети у четворогодишњем циклусу. Потребно је из свега овог извући неке поуке.

о Да ли те бројне МВП награде камуфлирају неке слабости српске кошарке?

- Кошарка је тимски спорт. Ти играчи у датом моменту нису били спремни, нити су сви играли. Не можемо да се уздамо у неку традицију. Ми и сада имамо врхунске играче, али је тренеру тешко да их у кратком року опорави и припреми када су у таквом стању. Сетите се да Теодосић и Мицић нису играли на Акрополис купу, ти играчи уопште нису били спремни за олимпијске квалификације.

Фото: М.Вукадиновић

о Kако гледате на одлуку Николе Јокића да не игра за репрезентацију током олимпијског лета?

- Тешко је коментарисати његов отказ, сада можда још теже када су се тројица играча после НБА финала прикључила америчкој репрезентацији. Због тога би, пре него што се објави списак, требало да се обезбеди учешће играча који ће се наћи на том списку. Код Јокића је доста компликована ситуација, свашта му се догађа у овом периоду живота. Из искуства знам да су играчи под утицајем клубова и тренера, који им саветују да се одморе. Моје мишљење је да се репрезентација не одбија, али исто тако мислим да селектор мора да обезбеди учешће свих играча које ставља на списак.

о Колика је одговорност селектора за неуспех у олимпијским квалификацијама?

- Тренер свакако носи свој део одговорности. Мислим да смо сви били за то да је Игор Кокошков добро решење за позицију селектора. Разговарао сам са њим када се појавила информација да га Сакраменто не пушта, можда сам и утицао да преломи и прихвати позив КСС. Његовим повратком у НБА ситуација постаје мало конфузна, немам информацију да ли је као помоћни тренер Даласа обезбедио да може да води репрезентацију. То би требало њега да питате.

о Уочавате ли проблеме у раду са младим играчима?

- У нашој земљи играчи не сазревају до нивоа суперстарова. Разлога има много, пре свега зато што у АБА лиги игра врло мало младих играча. Традиција је била да су наши тренери изузетно храбри и да су вансеријски таленти већ у јуниорском стажу знали да буду носиоци игре у својим клубовима. То се сада променило. Део проблематике је у календару, превише је такмичења у свим категоријама и не постоји период за индивидуални рад са играчима. Ту су и притисци на тренере да се буде у самом врху такмичења, тако да у нашим клубовима у АБА лиги доминирају странци. Разговарао сам о томе са Жељком Обрадовићем, који би радо играо са 12 домаћих играча, али то не може да се уради преко ноћи. Те играче прво треба створити.

Фото: М.Вукадиновић

о Имамо Мегу као чувара ватре када је реч о развоју младих играча. Да ли је она најздравије ткиво наше кошарке, иако јој се пришива етикета менаџерског клуба?

- Ако смо објективни и незавидни, можемо да кажемо да Мега најбоље ради. У том клубу је стасало највише младих играча и изборило се за сениорски статус. По правилу увек има најмлађи тим, то не може нико да оспори. Друга је ствар то што људи воле да каче разноразне етикете.

о Да ли сте изненађени одлуком Жељка Обрадовића да се врати на клупу Партизана?

- Разговарали смо о томе и пре него што је донео ту одлуку, ми смо кумови и веома смо блиски. Рекао сам му да је то велики ризик, али и да је јако добро за нашу кошарку. Преовладала је Жељкова велика и превелика љубав према Партизану.

о Многи сматрају да тим потезом може више да изгуби него да добије.

- Не верујем да може нешто да изгуби. Шта би могао да изгуби? Иза Жељка стоји један огроман рад, фантастични резултати, тако да нема шта да изгуби. Верујем у његов рад, може само да помогне и Партизану и нашој кошарци. Жељко сматра да Београд поседује довољно капацитета да има два клуба у Евролиги.

о Навијачи црно-белих очекују од Обрадовића да врати клуб у евролигашко друштво.

- Партизан је једини наш клуб са титулом Евролиге и логично је да навијачи желе да игра у најбољем такмичењу. Међутим, правило је да сви велики клубови имају кризне периоде, када падају и испадају из највећих такмичења. Велики клуб не чине само тренер и играчи, већ и навијачи. Ако они то очекују и ако постоје услови, требало би испунити њихову жељу. Али, то се не може преко ноћи. Нико не може да гарантује да ће Партизан догодине бити у Евролиги. Уколико су обезбеђени сви услови, требало би веровати да ће Партизан са Жељком Обрадовићем успети да оствари тај циљ, али то није лак посао.

о Партизан доводи појачања из редова учесника фајнал-фора Евролиге, Звезда реагује враћањем Николе Kалинића. Да ли је та, да је назовемо хладноратовска трка у наоружавању, добра или лоша за нашу кошарку?

- Мислим да је добра, али не би требало да се претвори у нешто што излази из оквира здраве конкурентске трке. Верујем да ће јака Звезда помоћи јаком Партизану и да ће они успети да се изборе да имамо два клуба у Евролиги.

о Иде се ка потпуном затварању Евролиге, можете ли да замислите да би два наша клуба могла да буду део таквог такмичења?

- Не знам да ли ће Евролига потпуно да се затвори. Од оних првих Мекдоналдс турнира, на којима сам годинама учествовао, то је било тестирање инфраструктуре за неку будућу НБА дивизију у Европи. Ако би било те затворене Евролиге, вероватно би један клуб морао да се за њу избори квалитетом, а други да добије позивницу. У овом тренутку, тешко је очекивати да оба могу да добију А лиценцу.

о Да ли би за нашу кошарку било корисније да Партизан и Звезда играју у Еврокупу и пружају већу шансу младим домаћим играчима?

- Колика је шанса да задрже талентоване младе играче бар неколико година? Ако говоримо о Богдановићу, Бјелици и Калинићу, они нису досегли висине звезда у нашим клубовима. Европа више не може да сачува своје играче од одлазака у НБА. Знате, ја сам јако срећан човек када погледате са којима сам играчима радио. Тај квалитет, објективно, у данашњој европској кошарци не постоји. Некад се НБА уопште није интересовала за интернационалне играче. Када сам био у Америци, у Детроиту су играли финале НЦАА фајнал-фора Индијана Стејт и Мичиген Стејт. Гости су били најбољи играчи са тих универзитета, Лери Бирд и Меџик Џонсон. На телевизији су биле утакмице њихових финала крајем седамдесетих и могу да кажем да наши играчи које сам тада тренирао, Кићановић и Далипагић, уопште нису заостајали за тим играчима. Међутим, тада није постојао интерес за довођење играча ван Америке. Данас НБА има бољи скаутинг у европским земљама него што то раде домаћи скаути.

Фото: М.Вукадиновић

о Имамо пример Алена Смаилагића, који је отишао у НБА из Котежа, без дана стажа у сениорској кошарци.

- То значи да су га наши клубови испустили у основном скаутингу и отишао је у НБА сходно својим амбицијама. То је интересантна ситуација. Док је била она стара велика земља, говорили смо да не пропуштамо да селектирамо ниједног играча и да га уведемо у систем кошарке. Сада имамо велику конкуренцију и у одбојци, која организује и средњошколска првенства. Требало би озбиљно радити и не пропустити ниједног талента, што нас враћа на причу са почетка да је у овим комплексним околностима потребан много студиознији приступ. Верујем да ће српска кошарка наћи начин да се извуче из ове ситуације, која нам је свима тешко пала.

Foto: Фото: М.Вукадиновић

POGLEDAJ GALERIJU

ДУЖИ ИГРАЧКИ ВЕК ЗБОГ НОВЦА

ПОСТАЛО је уобичајено у данашњој кошарци да играчи играју до позних тридесетих година, некад и дуже.

- Играчки век се продужава не зато што је сада бољи опоравак, већ зато што играчи имају интерес да дуже играју и зараде више новца - објашњава Ивковић. - Некад су код нас играчи до војске играли озбиљну кошарку, одмах после тога су мање-више били ветерани. Данас је скроз другачија ситуација.

ЈАНИС ЗАМАЛО У РАДНИЧКОМ

ИВКОВИЋ нам је испричао занимљиву причу о Јанису Адетокумбу, суперстару НБА шампиона Милвокија.

- Први пут сам га видео када је имао 15 година. Ишао сам да гледам сина једног мог друга и видео једног невиђеног клинца. Предложим Олимпијакосу да га узмемо, постојала је нека обавеза од 200.000 евра која га је везивала за Сарагосу. Када сам увидео да Олимпијакос не жели да инвестира у младе играче, јавим мом пријатељу који је био у борду фабрике Ефес Пилсен да има један стравичан играч у Грчкој. Он пошаље искусног тренера из Ефеса, који каже да имају такве играче и да их не интересује. Ишао сам корак даље, размишљао о томе да уложим неки динар да дође у Раднички, који је тада био члан КЛС и стигао и до финала Купа. Нисам то урадио да се не би причало да се бавим менаџерисањем.

ИСТОПИЛА СЕ АМЕРИЧКА ПРЕВЛАСТ

АМЕРИКАНЦИ више не носе ореол недодирљивости на репрезентативним такмичењима, у Токију су на старту олимпијског турнира поражени од Француске.

- Када су Бора Станковић и Дејвид Штерн увели професионалце у међународна такмичења, то није било само зато што су добре дипломате. Американце не интересује да ли ће Карл Луис да буде први на 100 метара, већ да кошаркаши освоје златну медаљу. У међувремену се та разлика истопила, данас многе земље имају читаву поставу НБА играча.

НЕСТАЈЕ КОШАРКА ПЕТ НА ПЕТ

СВЕДОЦИ смо убрзане кошаркашке еволуције, која код многих љубитеља буди носталгију за старим поимањем игре под обручима.

- Кошарка се мења, највише под притиском Американаца. Траже се ширина и шут за три поена, тако да ће тешко опстати кошарка "пет на пет", она лепота углова, троуглова и простора. Рецимо, ко је био плејмејкер у Кливленду и Мајамију када су били прваци? Леброн Џејмс, он држи лопту и креира. Ко креира игра у Денверу? Јокић. Кошарка се мења, све је мање класичних плејмејкера, све више ол-раунд играча.

Препоручујемо

Кошарка

7 30

ПРЕМИНУО ДУШАН ДУДА ИВКОВИЋ: Одлазак легенде српске кошарке

16. 09. 2021. у 09:32 >> 10:46

Кошарка

0 2

НОВИЦА ЈОШ ОВАЈ ПУТ: Величковић се против шампиона Европе опрашта од кошарке

15. 09. 2021. у 21:00

Кошарка

0 0

БРАЗИЛ ОТПУСТИО ПЕТРОВИЋА: Водиће "само" Пезаро!

15. 09. 2021. у 13:11

Кошарка

0 7

ТУЖНА ВЕСТ: Преминула бивша репрезентативка, освајачица сребра на ОИ, сматрали је једном од најбољих кошаркашица

15. 09. 2021. у 12:29

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације