ЗВЕЗДИН ЈЕДИНИ ЕВРОПСКИ ТРОФЕЈ: Kатедра професора Николића

КОШАРКАШКИ клуб Црвена звезда је већ дуго на европској сцени, али је за безмало 50 година учешћа у разним куповима освојио - само један трофеј!

Фото: Приватна архива

Готово невероватан податак, поготово за оне млађе, али црвено-бели су се трофејом окитили само у некадашњем Купу купова, када су у финалу, у италијанским Удинама, 2. априла 1974. савладали чешку Спартак Збројовку из Брна - 86:75(45:36).

Звезду је до тријумфа кроз такмичење водио легендарни Александар Николић, који је уочи финала све кратко ставио на своје место:

- Све зависи само од нас. Звезду не побеђују, већ она сама губи.

Од почетка је било јасно да ће тако и бити, али у позитивном делу те изјаве. Капитен Драган Капичић (23 поена), Зоран Славнић (20) и Дуци Симоновић (19) предводили су надахнуту и разиграну Звезду до трофеја који им је уручио генерални секретар ФИБА Вилијам Џонс. Међу 3.500 гледалаца био је знатан број навијача пристиглих из свих крајева Југославије. У то време свако учешће у неком међународном купу имало је велику специфичну тежину и медијску пажњу.

Победа у дворани "Примо Карнера", која је носила име по чувеном италијанском боксеру, дошла је после пораза у финалу истог такмичења, две године раније. У Солуну Симентал из Милана, с којим је Звезда претходно имала два епска окршаја у групи (реванш у Београду зачињен тучом), славио је тесно 74:70.

Само годину дана касније црвено-бели су 26. марта 1975. у Нанту изгубили и финале Купа купова против Спартака из Лењинграда - 62:63. Касније, Звезда је играла и два финала Купа "Радивоја Кораћа", али је у оба поражена - 1984. бољи је био француски Елан 97:73, а 1998. италијански МЕШ, после двомеча. Из Вероне је донета предност 74:68, али је у "Пиониру" гост шокантно славио 73:64 у драматичној завршници над изабраницима Владислава Лучића.

У Звезди је тих година екипу носила репрезентативна тројка Симоновић - Капичић - Славнић. Љубодраг Дуци Симоновић је те сезоне у Купу купова имао просек од невероватна 21,2 поена по мечу. Капитен Драган Капичић присетио се какав је био осећај подићи први европски трофеј:

- То је био први пут да клуб са простора Југославије дође до финала и освоји трофеј, па је то било нешто сасвим посебно. Ми смо дуго били у врху југословенске кошарке и знали смо да нам припада позиција европског врха. Било је много тешко и плашили смо се да нам фали корак до успеха. Ипак, са трибина је стизало много емоција, а то је Црвена звезда.

Помоћник Аце Николића био је Немања Ђурић:

- То је био скуп фантастичних играча. Није био случај да имате једног, два или три индивидуалца па да морате нешто специјално да радите. У екипи је било десет фантастичних играча. У финалу смо одиграли сјајно и савладали Збројовку без већих проблема.

Драгиша Вучинић је објаснио како се екипа окупила:

- Ми смо били генерација и нашли смо се 1967. године. Симоновић и ја смо дошли из малих клубова, а из јуниора Капичић и Славнић. Дочекао нас је Цветковић, који је био већ афирмисани репрезентативац. Већ у првој години смо наговестили да ћемо бити озбиљан ауторитет.

Љупче Жугић је у тој екипи био центар.

- У Звезду сам дошао практично из гимназије. До тада сам лепио сам слике тих играча по корицама роковника, а онда сам одједном све те играче имао крај себе. Био сам много важан у гимназији тих дана. Члан тима сам био десет наредних година и мени је срце заувек остало у Црвеној звезди.

Горан Ракочевић се подсетио пута до финала:

- Ми смо у том пробијању до финала две утакмице добили нешто теже. То је био меч са Парижанима и шпанским Естудијантесом. Чехе смо доста лако добили захваљујући Капичићу, Симоновићу и Славнићу који су одлично одиграли. Утакмица је изнедрила двојицу играча из другог плана, Лазаревића и Сарјановића.

Foto: Фото: Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Иван Сарјановић, јунак из сенке:

- Мени је Аца Николић дан или два раније рекао да ћу почети у првој петорци и да ћу имати задужење да чувам Поспишила, који је тада био један од најбољих европских играча и стрелаца. Он је тада давао по 30 или више кошева. Обично сам имао задужења да чувам најбоље играче противничких екипа. Сећам се добро једног преломног тренутка. Поспишил је ваљда навикао да у његову корист свирају фаулове, а ја сам се поставио као бедем, па ме је он ударио лактом. Рачунао је да ће мени свирати фаул, а судија је свирао фаул у корист Звезде. То је био мој допринос и био сам веома задовољан да сам испунио жељу покојног Аце, који нам је био као отац и велики ауторитет - изјавио је Сарјановић.

"ПРЕМИНУО" СЕМАФОР

Звезда је, практично, тежи део посла у походу на Куп купова имала у полуфиналу против мадридског Естудијантеса. Пред 4.000 бучних навијача 13. марта 1974. у првом мечу црвено-бели су показали снагу већ у првом полувремену, које су добили 42:26. Блистао је Капичић, који је на крају сакупио 27 поена, одлични су били Вучинић (22) и Славнић (20). У другом делу немачко-аустријски судијски пар је критеријум окренуо у смеру домаћина, па је на крају било "само" 79:74 за Звезду.

У реваншу у "Пиониру", седам дана касније, упркос притајеним стрепњама, није било проблема - 104:85. Осам минута пре краја је "преминуо" семафор, што је узроковало дугу паузу. Блистао је Иван Сарјановић са 29 поена.

Препоручујемо

Кошарка

0 0

РАДОЊИЋ ЗАБРИНУО НАВИЈАЧЕ: Вајт пропушта Олимпијакос, други играч под знаком питања

08. 12. 2021. у 19:04

Фудбал

0 0

РАДОЊИЋ: "Да оправдамо улогу фаворита"

05. 12. 2021. у 16:23

Кошарка

0 0

ЈОВАНОВИЋ ПРЕД ЗВЕЗДУ: Најтеже могуће гостовање, црвено-бели су одлично сложена екипа

05. 12. 2021. у 13:43

Кошарка

3 8

РУСИ ОДУШЕВИЛИ СВЕ СРБЕ: Сцена са меча Зенит - Црвена звезда за памћење (ВИДЕО)

04. 12. 2021. у 13:42

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације