"КРАЉ" ЗАВЕО ДИКТАТУРУ: Реал са Кампацом не губи, 11 победа у исто толико утакмица

КРАЉЕВСКИ клуб претходне сезоне није био у најужем кругу претендената на трон, али је упркос томе освојио своју 11. европску круну. У ову је умарширао као главни фаворит и у прва четири кола Евролиге у потпуности оправдао ту улогу.

FOTO: EPA

Рутинска победа Реала над Миланом у Мадриду (88:71) је његова 11 у свим такмичењима на исто толико мечева од почетка сезоне, ред је поменути и 12, ону у пријатељском мечу са НБА лигашем Даласом.

Тренер Ћус Матео је прошлогодишњем тиму додао само Факунда Кампаца, знајући да у том потезу нема простора за грешку. Док је покушавао да изгради име и у НБА, један прст рукавица „бланкоса“ висио је непопуњен чекајући повратак аргентинског аса, који савршено одговоара његовим димензијама и концепцији Мадриђана. „Краљеви“ су са њим минимум 30 одсто бољи у односу на минулу шампионску сезону.

Против Милана му није било потребно ни пуних 20 минута за своју другу дабл-дабл утакмицу у прва четири кола елитног такмичења. Постигао је 12 поена и поделио десет асистенција, у просеку је веома близу дабл-дабл статистике (11,8 и 8,5). Факу је управо оно што је недостајало Реалу, непресушни извор енергије на плејмејкерској позицији, оно што недостаје времешним Серхиу Љуљу и његовом имењаку Родригезу. Сада могу да буду релаксиранији и да чекају своје вече. У мечу са Миланезима дочекао га је Љуљ, најеикаснији играч са 19 поена. Шутнуо је чак десет тројки, као у најбољим данима, и погодио пет.

„Краљеви“ имају луксуз да чак и у дуелима са тимовима плеј-оф квалитета попут миланског Арманија сведу Едија Тавареса на епизодну ролу, да Гершон Јабуселе уђе у пасивну нападачку фазу и једва испали коју лопту. У могућности су да то себи приуште јер су поене постизала једанаесторица играча, односно сви који су крочили на паркет. Фабијен Козер је на клупи одмарао своје старе кости.

Утисак је да Милано ни са Николом Миротићем неће направити значајнији искорак од грчевите борбе за плеј-ин, што од ове сезоне подразумева пласман од седме до десете позиције. Чудесно је колико тренер Еторе Месина има офанзивног барута у тиму, а колико мало дима излази из цеви. Да не придржава капут газди Ђорђу Арманију, вероватно га од отказа не би сачувале ни све титуле које је освојио у трофејној каријери. Његов тим је у овом мечу шутирао тројке 4/19, боље није ни могао са укупно десет асистираних кошева. Ту не помаже индивидуални квалитет Миротића (13 поена), који је испалио три скоро немогућа хица ван линије 6,75 и сва три промашио.

Друга страна медаље је екипа Жалгириса, на коју би могли да се угледају и Партизан и Црвена звезда. Уместо непланског расипања новца на звучна имена, литвански тим из године у годину склапа копмактну целину од солидних домаћих играча и странаца ван друштва милионера. Ове сезоне довео је Брејдија Менека, кога знају само познаваоци колеџ кошарке. Амерички крилни играч је у тријумфу над Басконијом у Виторији (99:82) убацио 17 поена (тројке 5/5) и ухватио 14 лопти за индекс 27, колико је остварио и одлични Летонац Роландс Шмитс (21 поен, осам скокова). Складна група тренера Казиса Масквитиса је озбиљан кандидат за директан пробој у плеј-оф, односно за место међу шест најбољих.

То се не може рећи за Басконију, у којој тренер Ђоан Пенароја даје појединцима кредите без лимита. Маркус Хауард јесте постигао 26 поена, али је употребио 13 шутева ван тројкашке линије, чега се не би постидео ни Стеф Кари. Меч каријере одиграо је Нигеријац Чима Монеке са 32 поена и девет скокова (индекс 37), али су остали били посматрачи, укључујући и нашег Вању Маринковића, који је некако успео да стигне да упути три шута. Ниједан није погодио мету.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације