МНОГО ВИШЕ ОД ЛЕГЕНДЕ: Српски Баркли, мистер МВП, али изнад свега тога човек за пример свима

В. Прерадовић

18. 01. 2024. у 22:34

ТРЕНИРАО је бокс и карате пре него што га је прст судбине усмерио ка кошарци. Нема сумње да би Дејан Милојевић, борац по рођењу, постао борилачка величина да га друг на рођенданској прослави није убедио да дође на кошаркашки тренинг у тадашњем Ташмајдану, садашњем Беовуку.

МНОГО ВИШЕ ОД ЛЕГЕНДЕ: Српски Баркли, мистер МВП, али изнад свега тога човек за пример свима

ФОТО: КК Партизан

- Дан раније нисам знао да тај клуб уопште постоји, касније сам схватио да вам живот кроји судбину и да не постоји случајност - присетио се једне журке која је 13-годишњем дечаку нацртала звездану мапу.

Врата Беовука отворио му је тренер Миша Лакић, очински га провео кроз ходник на чијем крају је спознао љубав према кошарци. Повратка није било. Приче о младом вуку из локалног Беовука разливале су се београдским улицама. Неке су биле толико невероватне да се с правом могло посумњати у њихову веродостојност. Један клинац је против кадета ОКК Београда постигао 131 поен!

- Грешка, дао сам 141. У првом полувремену сам имао 58 и дошли смо на идеју да пробамо да оборимо рекорд из млађих категорија Зорана Радовића, нешто више од 130. Сви су играли за мене и успели смо.

Резултат утакмице која је изнедрила мит о чудесном момчићу гласио је 202:52. Прва у низу незаборавних за српског Барклија, кога је тај надимак пратио од финала кадетског првенства Србије против Партизана.

- Имао сам 55 поена и 20 скокова у мечу са веома добром генерацијом Партизана. Тада су ме прозвали српски Баркли.

Сличности са сер Чарлсом су непорециве. Крилни центар низак за центарске стандарде, рамена толико широка да могу да заклоне сунце, снага која помера брда, осећај за простор и постављање у рекету такав да чини небитним мањак центиметара. Лопта је некако увек завршавала у Декијевим рукама.

ГРЕШКОМ САЧУВАО НОВИЦКОГ

МИЛОЈЕВИЋ је за репрезентацију Србије одиграо само шест утакмица, по три на европским првенствима 2001. и 2005. За многе премало, за њега тачно по мери.

- Играо сам онолико колико је требало. Те 2001. испред мене су били бољи играчи, ја сам био задовољан, искористио сам своје минуте - присећао се те златне 2001. и једне анегдоте. - Против Немачке је Kари Пешић случајно уписао број 13 у стартну петорку уместо 14. Договор је био да почне Томашевић, а не ја. Добро сам чувао Дирка Новицког, после је Пешић рекао како је то била добра тактичка замисао. Ни дан данас неће да призна да је то била грешка.

Мистер МВП није јурцао за статистиком, пратила га је као сенка кроз читаву каријеру. Када је његово име у протоколу утакмице, знало се ко ће бити најкориснији по сваком мерачу. Понекад сте имали утисак да може само да стоји у ћошку и опет да победи у игри бројева. Од неких је могло да вам се заврти у глави. Рекордер АБА лиге по просечном индексу из сезоне 2003/2004, последње у дресу Будућности, индекс 55 из утакмице Партизана и Олимпијакоса, други највећи у историји Евролиге. Ни долазак међу црно-беле није био случајност, већ одлука базирана на вредностима од којих Деки никад није одступао.

- Желео сам да играм у Партизану иако сам у том тренутку имао дупло уноснију понуду московског Динама.

У Валенсију је отишао због лепог живота за породицу и пријатељства са Вулетом Авдаловићем, у Галатасарај због предивног погледа на Босфор.

- Можда не би требало да градите каријеру на такав начин, али мене није било брига. Један живот имате и треба да уживате у свим његовим аспектима.

НИСАМ НАПРАВИО ЈОКИЋА

ТРЕНЕРИ се неретко споре око тога ко је створио неког играча. Милојевић то никад себи није дозволио, чак и када је тема најбољи на свету Никола Јокић.

- Нисам ја направио Јокића, само сам му помогао да развије свој потенцијал. Више од тога тренер не може да уради. Помогао сам да дође до Денвера, а тамо му је помогао Огњен Стојаковић да оде на виши ниво и постане ово што је данас. Није то само покажеш две финте, па ће онда да игра добро. Укључено је много тога, емотиван однос према игри, саиграчима, све то мора да се упакује.

Можда га је праћење малих ствари које живот чине лепим скренуло са пута ка статусу играчке легенде, али за своје најближе, за своју породицу, пријатеље и све који су имали ту срећу да се истопе од најтоплијег осмеха на свету, Деки је био много више од тога.

- Савршен човек, кад порастем желео бих да будем као Деки - рекао је једном приликом Никола Јокић, најраскошнији цвет из Милојевићеве тренерске баште, коју је заливао пуних осам година у Меги својом посебношћу, људском и стручном.

У њој су процветали и Василије Мицић, Ивица Зубац, Гога Битадзе, Влатко Чанчар, Тимоти Луваву, Адам Мокока, Марко Симоновић. Кренуо је за њима у Америку, чак је и одбио позив Партизана да се врати у клуб као тренер. Срце га је одвело у Сан Франциско, међу шампионске ратнике Голден Стејта. Приступницу је потписао ратничком биографијом, бескомпромисном борбом за саму срж игре и живота.

Када нас погоде трагедије, често чујемо да живот није фер. Живот је само живот и покушајте да га живите као Деки Милојевић.

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

МВП Моззарт спорт: Нека ово постане традиција!