АЛЕКСА ДИМИТРИЈЕВИЋ: Партизанов улог за будућност

У Београду су се протеклог викенда окупили јуниори Барселоне, Макабија, Олимпије из Милана, Хапоела, односно Партизана, Црвене звезде, Меге и НГТ да изборе своје место на завршном турниру Евролиге. Много талентоване деце било је на једном месту - под обручима дворане "Александар Николић".

Фото: Приватна архива

То је генерација рођена 2006. године и ове 2024. постаје пунолетна. Један од њих, две сезоне већ, има потписан професионални четворогодишњи уговор, што је у том узрасту права реткост - Алекса Димитријевић је крилни центар Партизана, висок 213 центиметара и распон руку има 219, са стеченим искуством у иностранству, млађим националним селекцијама и летњој НЦАА лиги. 

Дебитовао је крилни центар Партизана и пред медијима, своју прву званичну изјаву у каријери дао је за УНУ. Како је на крају рекао, "лакше је тренирати и играти кошарку, него одговарати на питања". 

Али да кренемо од почетка - од Алексине десете године када је први пут крочио на кошаркаши терен. 

"Као дете желео сам да тренирам фудбал. Мама није хтела ни да чује... Нашли смо компромис у кошарци, са којом баш и нисам био одушевљен. Имао сам 10 година кад су ме одвели на први тренинг. Отишао сам и на други, трећи и почело је да ми се свиђа... Ево у њој сам свакодневно већ осам година", укратко је своје почетке испричао Димитријевић, нагласивши да "ни сањао није да ће да порасте преко два метра".

Стасавање у Радничком са Црвеног крста му је било занимљиво. Веровали су у њега и имали утицај на његово формирање тренери попут Душана Николића, Рајка Торомана, Жарка Вучуровића, Милије Богићевића... Тражили су га и Звезда и Партизан и Мега... А он се, уз договор са менаџером и мајком Маријом, одлучио да прихвати понуду грчког Перистетија. Стигао је у клуб из Атине са 15 година, али у исто време када је први тим преузео чувени Василис Спанулис. 

"Упознао сам се са Спанулисом, неком приликом на тренингу. Дошао је да поздрави и млађе играче. Стварно је велика звезда у Грчкој, а са нама скроз на земљи, прави професионалац", рекао је Алекса на наше питање да ли се срео са легендом грчке кошарке. 

Само што је идила у Атини почела, Димитријевић је морао да се врати у Србију. Раднички је тражио "свој део од тог ангажмана", па да му судски процес не би стопирао каријеру која је кренула узлазном путањом, искуснији су га посаветовали да се врати у Србију. Партизан је поново показао интересовање за њега и све је брзо било договорено са спортским директором Зораном Савићем. Алекса је обукао црно-бели дрес и потписао четворогодишњи уговор новембра 2022.

"Одлично ми је у Партизану. Знао сам пола екипе кад сам дошао, против неких сам играо, а било је и мојих који су дошли из Радничког. Брзо сам се 'нашао' и са осталима. Добро се дружимо и добро радимо". 

Времена за тинејџерска опуштања ван терена је мало. 

"Скоро да га и нема. Имамо два тренинга дневно и утакмице, а кад смо слободни одмарамо се. Одемо некад да гледамо Партизан у Евролиги. Имам два-три друга из основне школе и они су ми велика подршка. Не излазим увече. Ноћу сам потпуно уморан. Одрицања јесу велика, али то је мој избор", каже Алекса који је завршио "Владислав Рибникар" школу и сада иде у трећи разред гимназије. 

За Димитријевића ни лета нису слободна. Након обавеза према клубу последње две године време троши и на лични развој, а овог лета верује да ће бити ангажован у репрезентацији.

"Био сам на зимским припремама репрезентације, што је за мене било велико искуство", не жали се Алекса, али се и не хвали, иако има чиме.

Алекса Димитријевић је прошле године био једини Европљанин који је добио позив од НЦАА да учествује на Ју-Ес опен баскетбалу у Мемфису. Позив је стигао на основу гласова 363 тренера из САД, који прате најперспективније младе играче на свету преко специјализованог портала. Ове године је почетком фебруара стигао нови позив - директно од НЦАА лиге. 

Као и већина кошаркаша у тинејџерском добу и Алекса сања о НБА лиги, као крајњем циљу каријере. Он је генерација која није сведочила успесима националног тима Србије, па је идоле тражила у Европи и НБА. Први велики успех репрезентације видели су Димитријевић и његови саиграчи недавно у Манили на Светском првенству. 

"Нисам никада пратио и гледао Ненада Крстића, био сам мали. Моји узори су из НБА лиге. Конкретно бих волео да играм као Ентони Дејвис", рекао је на крају разговора за УНУ Алекса Димитријевић. 

(Уна)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације