ПОЧЕЛИ ДА МИ СЕ ОСТВАРУЈУ ДЕЧАЧКИ СНОВИ: Урош Плавшић за "Новости" о репрезентацији, Звезди...

ЗА само годину дана, снови Уроша Плавшића су се претворили у јаву. Прошлог лета стигао је у Мегу као дипломац универзитета Тенеси, на којем је провео четири године, али није успео да се избори за статус потенцијалног НБА кандидата. У неку руку, то се испоставило као добра ствар за дугајлију из Ивањице, јер је после 10 месеци проведених у редовима клуба из насеља Браће Јерковић испунио две највеће професионалне жеље. Обукао је најпре дрес Црвене звезде, а онда се нашао и на ширем списку селектора Светислава Пешића за Олимпијске игре.

ФОТО: КК Црвена звезда

Иако говором тела то можда неће показати, током разговора за "Новости" јасно се видело да Плавшић трепери од узбуђења на помен те две ствари.

- Доста сам узбуђен и мислим да још нисам свестан шта се издешавало и колики сам успех сам за себе направио. У једну руку сам остварио циљеве о којима сам као дечак маштао. Пре свега, позив за репрезентацију. То је нешто што сваки спортиста сања и то је нешто о чему се не размишља да ли се добија или прихвата, каква год била ситуација. Са друге стране, Звезда. Такође једна од великих жеља. Када сам дошао у Мегу на крају колеџ каријере нисам могао да замислим да ћу играти за Звезду - каже Урош за наш лист.

Иза центра високог 217 центиметара је сезона у којој је бележио 15 поена и седам скокова у просеку на абалигашким теренима и велики успон на којем се захваљује првенствено људима из Меге.

- Имао сам веома добру сезону, како ја, тако и екипа. Слободно могу да кажем и једна од бољих у историји клуба. И много ми је драго што сам био део те приче, нарочито као капитен, предводник те младе гарде момака који су стварно били сјајни, пред њима је светла будућност. То је тренутни утисак, али још се сабирам - као да још није свестан Плавшић шта му се дешава.

Након што је потписао уговор са Црвеном звездом, одмор је био увелико у плану за Уроша. Све док једног јутра није зазвонио телефон. Доручак је одмах прекинуо, непознат број са друге стране, био је то онај селектора Светислава Пешића и у том тренутку снови су постали стварност.

- Па, у једну руку је пао као гром из ведра неба, али у мени је постојао трачак наде да ће се то десити и желео сам да се то деси. Кажем, то је један од највећих циљева које имам као кошаркаш. Ни Евролига, ни НБА, већ једноставно да добијем прилику да представљам своју земљу на једном оваквом спортском догађају - усхићен је Плавшић на помен националног тима.

На припремама имаће прилике да "спарингује" са Николом Јокићем и Николом Милутиновим и само то искуство, за њега ће бити непроцењиво.

- Како да не... То је дефинитивно нешто око чега сам узбуђен и што жељно ишчекујем. Тимски тренинзи и одмеравање снага са њима, ту могу доста да научим за даљи развој моје каријере како бих употпунио своју игру и напредовао у одређеним сегментима. Добити прилику да се надмећем са таквим играчима на тренинзима, то је нешто што сам могао само да сањам - сматра српски центар.

Без обзира на то да ли ће "преживети" последњи Пешићев рез, уверен је да Србија може до доброг резултата на Играма.

- Ја, искрено, верујем да сви момци који играју за Србију имају тај неки менталитет и инат да се не гледа ко је са друге стране, увек идемо на победу. Без обзира на то да ли је то Америка или Јужни Судан и верујем да ће се сви тако поставити. Наши момци су спремни, пуно је ту искуства, играча који су у репрезентацији дуги низ година. Ови из НБА познају те играче, уз труд, напор и рад, све је могуће - објашњава Плавшић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације