Кошарка

ТЕМА "НОВОСТИ": Да ли је после 23 године од настанка АБА лиге дошло време за фајронт у јадранској крчми

В. Прерадовић

27. 10. 2024. у 22:15

ОД настанка АБА лиге 2001. године траје полемика да ли је бледа копија некадашње моћне југословенске лиге у интересу српске кошарке. Некад тиња, некад се разбукти као у овој и години за нама. Периоди мирног мора у Јадранској кошаркашкој асоцијацији су били прилично ретки и, чини се, биваће све ређи.

Пандорину кутију отворио је селектор Србије Светислав Пешић у разговору за „Новости“ неколико месеци пре Мундобаскета 2023. у Манили. Тада је уперио рефлектор ка Кошаркашкој лиги Србије, која предуго животари у сенкама препуштена ентузијазму појединаца, посебно откад је 2011. напустила окриље КСС и прешла у посед клубова.

- Стално се поставља питање да ли нам је потребна АБА лига, а врло ретко зашто наши клубови не играју у најквалитетнијој лиги Србије. Постало је сасвим нормално да Мега, ФМП и Борац не играју у српској лиги, да не говоримо о Партизану и Звезди. Са тренерског аспекта, кошарка у Србији стоји на четири стуба: селекција играча, методика тренинга, правила игре и систем такмичења. Ако је систем такмичења упитан, као што код нас јесте, онда све пада у воду - покренуо је тему Пешић, убрзо потом и иницијативу за оживљавање професионалне лиге Србије.

АДМИРАЛ БЕТ ВАМ ПОКЛАЊА
--> БОНУС КАКАВ СТЕ ЖЕЛЕЛИ <--

Ако опипате пулс овдашњих заљубљеника у кошарку, преовлађује став наши представници у АБА лиги не би требало да размишљају о повратку у домаћу лигу. И, одиста, у овакву каква јесте нема повратка. Девастирали су је управо српски клубови, доследно јој одузимајући новац, поштовање и репутацију коју је некад имала. То је вероватно једино у чему су носиоци спорта у свакој земљи доследни. Заборавља се да је Хемофарм 2005. играо у полуфиналу УЛЕБ купа/Еврокупа као продукт система српске, а не АБА лиге. Тај резултат данас је мислена именица за било који клуб с простора бивше Југославије, изузев београдских „вечитих“ који су на евролигашком нивоу.

- Имамо никад већу популарност кошарке, не само због 20.000 људи на утакмицама Партизана и Звезде, већ и због репрезентације и наших играча који годинама праве фантастичне резултате у иностраним клубовима или у НБА. Како то сада искористити и преточити у квалитет? Мора да постоји професионална лига, јединствена, у којој играју сви клубови, па и Звезда и Партизан. За то постоје апсолутно сви услови, пре свега спортски - улази Пешић у разраду своје тезе.

АДМИРАЛ БЕТ ВАМ ПОКЛАЊА
--> БОНУС КАКАВ СТЕ ЖЕЛЕЛИ <--

Намеће се питање имамо ли новца за професионалну лигу. Ако га имамо за АБА лигу, која се дуги низ година финансира изворима из Србије, било би га и за домаћу. Ради се о суми незамисливој за убоге КЛС клубове, који би у разумном року могли да стану на ноге и обришу прашину са некадашњих виталних кошаркашких центара широм земље.

- Државни пројетак је репрезентација и национална лига, не само кошаркашка. То је оно што ће држава сигурно и у будућем периоду да подржава. Да ли и у материјалном смислу? Па и тако. Колико? Ја то не знам. Имамо све услове да правимо своју лигу, као што је то урадила Литванија изласком из ВТБ лиге далеко пре рата у Украјини. Формирала је лигу, заједница градова је то подржала, помагала. Из те лиге пет или шест клубова сваке године игра интернационална такмичења - наводио је Пешић пример најкошаркашкије земље у Европи.

ЈЕДИНА СА 12 СТРАНАЦА

СВЕТИСЛАВ Пешић је у једном разговору за „Новости“ без увијања рекао да Партизан и Звезда играју у АБА лиги искључиво из једног разлога. То је једино такмичење у Европи у којем тим може да има 12 странаца у протоколу за утакмицу.

У свим европским лигама, зависно од регулативе, постоји ограничење броја страних играча. Својевремено је Душан Ивковић успео да својим ауторитетом прогура правило да у домаћим такмичења та квота буде четири, што је и даље на снази. У случају договора о повратку АБА лигаша у српску лигу, та граница могла би да буде померена на пет или шест.

Долазимо до питања проходности из домаће лиге у европска такмичења, што је годинама била аргументација у прилог одрживости АБА лиге. Више није. Руководећи дуо Евролиге, председник Дејан Бодирога и директор Паулијус Мотиејунас, више пута је ставио до знања да пласман у националним лигама нема утицаја на учешће у елитном такмичењу. Ко мисли да би Будућност или Цедевита Олимпија као шампиони АБА лиге играли у Евролиги, остао је заглављен у прошлом времену. Звезда и Партизан су на добром путу да добију лиценце, за почетак трогодишње, и тренутно у томе немају никакву регионалну конкуренцију. Имајући у виду стање некадашњих великана, Цибоне, Сплита и Олимпије која виси о концу добре воље једног хрватског бизнисмена, неће је имати ни у догледној будућности.

- За нас је најважније како да дођемо до лиценце - рекао је Небојша Човић пре него што је напустио председничку функцију у Звезди како би заузео исту у КСС. - АБА лига нас не води нигде. Води нас да морамо да платимо по 1.000.000 евра за учешће. Биће организационих промена у Евролиги, будућност АБА лиге је извесна ако води у Европу. У супротном, вреди покушати са професионалном кошаркашком лигом. Србија је имала користи од АБА лиге, многи играчи су се развили кроз то такмичење. Можемо за два месеца да направимо професионалну кошаркашку лигу, али лигу која има финансијски фер-плеј.

АБА лига је настала као приватни пројекат шест физичких лица и њихове компаније „Сидро“. Ако је неко заборавио чувене „сидраше“, то су Роман Лисац, Змаго Сагадин, Радован Лорбек, Јосип Билић, Данко Радић и Божо Миличевић. Вешто су искористили раздор у европској клупској кошарци и новом продукту, Евролиги у власништву клубова незадовољних новцем који су добијали под капом ФИБА, продали причу о обновљеном кошаркашком простору Југославије. У том тренутку фрагилној Евролиги добро је дошао партнер са простора велике традиције.

У инаугуралној сезони није било српских клубова, у другој је лед пробила Звезда. И сама на климавим ногама у то време, тражила је начин да се стабилизује и отвори себи врата ка Европи. Претходно је понуђено да три наша клуба уђу у АБА лигу, али је то одбила петорка у којој су, осим Звезде, били Партизан, Будућност, Хемофарм и ФМП. Свих пет или ниједан, гласио је одговор на понуду. У сезони 2004/2005. Звезди су се придружили и остали, неки не баш својевољно. Памти се посета тадашњег првог човека Евролиге Ђордија Бертомеуа нашем Савезу, односно ултиматум представљен као пријатељско убеђивање да је у најбољем интересу наших клубова да играју у АБА лиги. Отпор је сломљен и српска лига је своје место у Евролиги унела у приватно предузеће „Сидро“.

- Нећу се сложити са људима који не желе да АБА лига постоји - рекао је недавно прослављени кошаркашки тренер Божидар Маљковић са позиције председника Олимпијског комитета Србије. - Небојша Човић јако добро зна када сам довео Бертомеуа у Савез. Сматрам да ми без АБА лиге не можемо. Волео бих да се направи Лига Србије, али да се потпишу они који то ураде. Да знамо кога ћемо једног дана да критикујемо, или да хвалимо. Имам и једно питање - где је седиште АБА лиге? Није у Београду. Лепи Загреб град. Зашто није у Београду? Колико лигаша имамо овде? Можемо ли наћи новог Шапера, кога су се сви плашили? Замолио ме је Боша Тањевић да вам пренесем да је ово и његов став.

И АЦА ПРОМЕНИО ПЛОЧУ

ХРВАТСКИ тренер Александар Петровић, један од најжешћих бранилаца АБА лиге, променио је плочу када је саопштено да шампиону није гарантовано место у Евролиги.

- Мислим да би Евролига требало да буде транспарентнија. Наиме, одлуке о клубовима који нису носиоци А лиценце, требало би да се знају бар годину дана раније. Тако би знали за шта се игра АБА лига. У случају да победник АБА лиге нема апсолутну гаранцију играња Евролиге, онда ту исту лигу, на моју велику жалост, треба приводити крају - написао је на мрежи Х.

Српска лига била је жртва ултиматума да клубови неће видети Европу ако не запевају јадранску песму. Није било дебате да ли је дугорочно добра за српску кошарку, за развој играча о чему годинама испредају приче заговорници АБА лиге. Не нарочито утемељене приче.

Нема дилеме да је АБА лига изнедрила бројне врхунске играче, али је то чинила и пређашња српско-црногорска ЈУБА лига. Ако зароните дубље у не тако далеко прошлост, у много већем обиму и квалитету. Игор Ракочевић, Марко Јарић, Мирослав Берић, Предраг Дробњак, Владимир Радмановић, Милош Вујанић, Жељко Ребрача, Дејан Котуровић, Дејан Милојевић, Никола Пековић, Ненад Крстић, па и Милош Теодосић и Новица Величковић, који нијсу производи „маде ин АБА”, већ играчи формирани у систему домаћег такмичења. Никола Јокић је цвет изникао ван уређене баште и нема додирних тачака са АБА системом, Лука Дончић још мање.

- Јадранска лига мора и треба да постоји, ми немамо ни квантитет ни квалитет да сами направимо такво првенство - сматра наш легендарни репрезентативац Жарко Паспаљ, који се играчки развијао у југословенској лиги, у то време за копље изнад свих у Европи. - Постоји прва и друга АБА лига, што даје могућност и мањим клубовима да се такмиче на вишем нивоу. Постоји већ 23 године и настала је у временима у којима су односи између земаља учесница били много затегнутији него сада.

Факат је да немамо квантитет мерљив са екс-ју простором, али у квалитету не заостајемо много за клубовима коју су лигу некадашње државе чинили тако моћном. Цибона, Сплит и Задар су дуго на апарату за вештачко одржавање у животу, Цедевита Олимпија нема светлу перспективу, Крка и Морнар можда нису ни ниво КЛС. Професионална лига Србије, за почетак са 12 клубова и уређена по највишим стандардима, за неколико година могла би да постане квалитетнија од садашње АБА лиге. Уосталом, флуктуација играча у региону све је фреквентнија. Таленте из свих крајева гледамо у Меги, зашто их не бисмо видели и у другим српским тимовима у лиги која би по квалитету била далеко испред било које националне у њиховим државама.

Све је мање аргумената у прилог томе да је АБА у најбољем интересу српске кошарке, почев од тога да је остала без ексклузивитета проходности у европска такмичења. Ни у Еврокуп се не улази по пласману, што видимо на примеру Бахчешехира који је прошлу сезону завршио на 13. месту турске лиге. У блиској будућности извесно је спајање Еврокупа и Лиге шампиона у једно такмичење под окриљем ФИБА. Није потребно много дипломатских вештина да професионализована српска лига добије бар два представника у доњем дому европске клупске кошарке.

Када се подвуче црта испод рачуна 23-годишње јадранске крчме, утисак је да је дошло време за фајронт, макар кад је реч о путу којим би српска кошарка требало да крене. Можда би се испоставило и да је погрешан, као што мисли Божа Маљковић, али тренутни ризик од таквог заокрета толико је мали да вреди покушати.

БОНУС ВИДЕО СПЕКТАКУЛАРНА КОРЕОГРАФИЈА: Делије обојиле Арену у црвено-бело

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.