ПРАЈА У СВИМ СРЦИМА: Позната имена из света кошарке се опраштају од легендарног аса

ПРИЈАТЕЉУ, мој... Када погледам колико је зла и саплитања данас у спорту и како је сво то зло инфицирало чак и кошарку, лакше ми је када се сетим времена у којима је било безопасно за кога навијаш. Или, да ли ће ти неко замерити ако са љутим ривалом после утакмице одеш на ручак. Нема више тога. Када сам се двоумио да ли да потпишем за Звезду, или одем у Партизан, нико ме није ни попреко погледао. Ово данас, то је једна велика мука, мој друже. И немој да ме питаш много, него дај да уживамо у овој бронзи из Париза. Видиш, бре, како смо намучили оне ванземаљце.

FOTO: Nebojša Paraušić

- Знам, али ти си, човече, освојио СВЕ. "Буне" се и данас Тоша, Зека, Мишко, Кића и Мока што ниси хтео да додаш лопту, а записничар за столом не може да стигне да упише све - покушавам да "реплицирам".

- Опет ти... Пусти то. Видиш како је Ноле на инат и главу "убио" оног малог Шпанца - ретернира Праја

* СПЕЦИЈАЛНА ПОНУДА – КЛИКНИ И ОДМАХ ПРЕУЗМИ 6.000 РСД *

Овако је у једном од последњих разговора, у кафићу, тамо у приземљу оне зграде популарног имена "Црвенкапа", на Новом Београду, ишла прича са ненадмашним Драженом Далипагићем. Знали смо да Праја броји своје последње недеље и дане на овом свету, болест је тутњала кроз њега, али он своју дневну рутину није хтео да мења. Партија тениса, ако је главни "ривал" Харис Џиновић у форми, па лимунада, кафица... Када се потегне прича о Евролиги, АБА, НБА лиги, овима у кошарци који ведре на паркету и ван њега данас, увек смо се се враћали на јуче. Стварно је то "јуче" изгледало некако питомије, лепше.

Дражен Далипагић нас је напустио у суботу, 25. јануара у 74. години живота, а јуче у том кафићу на Новом Београду окупило се његово старо друштво. Дуле Керкет, Мишко Марић, Прајина супруга Соња која је дошла да поздрави "екипу" и да се сете легенде која се ретко рађа. Оних 70 поена у Италији, доминација у времену када још није било шутева за три поена, па и у времену када се бројала и "тројка", било је само зрно у шкрињи сећања која, када се отвори, блиста на Прају.

* СПЕЦИЈАЛНА ПОНУДА – КЛИКНИ И ОДМАХ ПРЕУЗМИ 6.000 РСД *

- Нажалост, очекивали смо сви овакву вест, јер је Праја дуго боловао. Без обзира на све, осећамо колико је ово велики губитак за Прајину породицу, за нашу кошарку и све људе који су га познавали, волели и гледали на паркетима широм земље и Европе - причао нам је јуче са сетом у гласу и очима Миодраг Марић, саиграч Праје Далипагића из дреса Партизана.

Мишко и Праја су седам година делили свлачионицу у Хали спортова на Новом Београду, истинском храму кошарке из времена када је овај спорт слагао циглу по циглу од зида славе, па се данас сви поносимо резултатима и легендама овог спорта.

- Праја Далипагић је био ретка врста људи. Ипак, превише скроман. До те мере да је највише мрзео да прича о себи или да слуша о себи. А, није било шансе да се не прича о њему и његовом времену пре и после сваке кафице. Људи као што је он данас не могу лако да се сретну. Због тога је првилегија још већа када схватим да сам био његов саиграч и пријатељ. Много смо тужни, али нас теши што овакви људи и спортске легенде, једноставно, не могу да се забораве и што вечно остају уписани у историју спорта на који смо као нација изузетно поносни. Начин на који је Праја, тај аутентични Херцеговац, носио у себи своју величину, све медаље - додаје Марић.

Председник Олимпијског комитета Србије Божидар Маљковић друговао је са Прајом Далипагићем такође у време када се на Новом Београду играла најбоља кошарка. У хали, али и међу зградама на бетону.

- Отишао је један од највећих играча којег је европска кошарка икада имала. Врло посебан и необично добар човек. Зову га Селтикси, а он не оде... То смо му стално "пребацивали", а он нас гледа, као да смо му причали о некој безначајној ствари. Дружили смо се интензивно у кафићу код Боре Џаковића, радили сатима свако свој посао на терену, а онда се састајали тамо са професроом Ацом Николићем. Да бар један видео или снимак постоји са тих дружења - вади Божа Маљковић из оне ризнице сећања само једну од успомена.

Сећа се Маљковић Прајиног стила понашања, свакодневних навика, животних ставова...

- Живео је здраво. Тенис није пропуштао чак и када је сазнао од чега болује и колико тешко. Нажалост, од болести нису били јачи ни Мирза, Ћоса и многи други. Нама спортистима је некако још теже да схватимо да су болест и смрт у ствари најјачи. Желим да се сећам нашег Праје по најлепшим утакмицама и свим оним мајсторијама - закључио је Божа Маљковић.

Од пре два дана Праја Далипагић и на "оном свету" ради и игра по свом. Два пута нас је шокирао за живота. Оног дана када је обријао бркове и оне суботе када је отишао.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације