"ХОЋУ ДА БУДЕМ КАО КАМПАЦО"! Мегин јунак Михаило Петровић крупним корацима гази ка кошаркашким висинама

До 12. победе у АБА лиги ове сезоне кошаркаши Меге стигли су у спектакуларној завршници дуела са Задром. Михаило Петровић је само секунд пре краја меча погодио тројку за коначних 75:74 и заслужено славље домаћих. Брзоноги плејмејкер је тако после МВП титуле за најбољег играча 19. кола понео и епитет меч винера у изезетно важном триујумфу у борби за плеј-оф регионалног такмичења.

Фото: КК Мега

„Задар је атипична екипа. Доста форсирају игру на ниском посту, а то нама не одговара, јер су физички јачи од нас. Ми смо морали енергијом и брзином да им парирамо, па смо се трудили да игамо што брже. Цела утакмица била је егалу, али мислим да смо ми више желели победу. Бацали смо се по паркету за сваку лопту, међусобно смо се бодрили и на крају мислим заслужено тријуфмовали“, сумирао је утиске из дуела са Задранима Петровић и потом додао:

„Тренер Бараћ нас је унапред припремио да ће утакмица бити веома неизвесна и тешка и из тог разлога били смо фокусирани свих 40 минута. Ово је била можда и најбитнији победа у сезони. Гледао сам табелу АБА лиге и у борби за пласман у плеј-оф са нама су Спартак, Задар и ФМП, али ми сада имамо бољи међусобни скор и од ФМП и од Задра. Зато смо у благој предности, али у наредном колу против Борца у Чачку мораћемо да потврдимо овај тријумф против Задрана који ће само на тај начин бити валоризован. Остало нам је још пет утакмица до краја и свака је као финале у борби за пласман у доигравање“.

*АДМИРАЛ БЕТ ВАМ ПОКЛАЊА*
--> БОНУС КАКАВ СТЕ ЖЕЛЕЛИ <--

Петровић је детаљно анализирао узбудљив финиш утакмице:

„Искрен да будем, последња акција није била нацртана за мене. Спустили смо лопту на Филипа Јовића, али је био један фаул до бонуса, па смо на девет секунди пре убацивали лопту из аута. Идеја је била да се из `шпанског пика` нешто креира. Они су преузели у одбрани, видео сам да не могу да бацим добар пас, да неће бити довољно времена. На сату је остало још четири секунде, лопта ми је била у рукама и тада сам знао да ћу шутирати. Имао сам среће па сам погодио, иако сам до тог момента тројке шутирао 0/4, али срећа прати храбре. Заиста не бих величао тај шут, јер да није претходно Маловец убацио две тројке, ја не бих био у позицији да уопште дођем у ту ситуацију. Игром случаја ову сам утакмицу решио ја, неку наредну ће неко други, једноставно се овог пута тако наместило“, објаснио је 22-годишњи Петровић који ове сезоне просечно бележи 13,3 поена и 6,8 асистенција по мечу.

*АДМИРАЛ БЕТ ВАМ ПОКЛАЊА*
--> БОНУС КАКАВ СТЕ ЖЕЛЕЛИ <--

О шансама Меге за пласман у плеј-оф Петровић каже:

„Мега је са још млађим тимом у односу на прошлу годину наставила са добрим резултатима. Имали смо одређене осцилације, неочкиване поразе од Крке и ФМП-а, али то је све нормално за овако младу екипу. Занимљиво је да ниједан να[ играч није рођен у 20. веку. Пола играча први пут ове сезоне игра АБА лигу која је изузетно физчки али и тактички захтевна. Зато можемо да будемо задовољни оним што смо до сада остварилил, потребно је само да наставимо овако добро да тренирамо. Због свега тога искрено видим Мегу у плеј-офу. Ми на сваку утакмицу идемо на побεду, јер је тренер Бараћ успео да нам изгради такав менталитет, тако да сам оптимиста по питању нашег пласмана у плеј-оф”.

Иако потиче из кошаркашке породице Михаило Петровић је у родном Прокупљу прво почео да тренира фудбал:

„Мој отац Бобан, као и мој стриц Зоран играли су кошарку, а потом су почели да се баве тренерским послом. У Прокупљу је мој отац основао клуб Топличанин, почео је са селекцијом играча рођених 1997. и 1998. године. Мој старији брат Ђорђе отишао је под обруче, а ја на фудбалски терен. Међутим, после непуне две године и ја сам са неких седам, осам година почео да тренирам кошарку“.

Михаило је са 15 година прешао у Партизан, прошао је све млађе репрезентативне селекције, а после неуспешне епизоде у Борцу из Чачка, за његову даљу каријеру испоставиће се кључни ће бити сусрет у младој репрезентацији са Вулетом Авдаловићем који је био помоћник Ненаду Чанку.

„Марко Мариновић је тражио да из Дунава где сам као Пратизанов играч играо на двојну регистрацију дођем у Борац на позајмицу. То се и десило, али после само две утакмице Мариновић је смењен, а на чело стручног штаба дошао је Дејан Мијатовић коме се нисам уклапао у визију тима. Нисам практично играо пет, шест месеци, али у репрезентацији до 20 година селектор Ненад Чанак ми је дао лопту у руке, указао велико поверење и то ми је много значило. На крају смо зазели пето место, у четвртфиналу смо изгубили од Француске која је освојила титулу. Али, добра ствар за мене је што сам се ту упознао са Вулетом Авдаловићем, а каријеру сам наставио код њега у ОКК Београду“.

Петровић не крије да му је то из корена променило кошаркашки развој:

„Са Вулетом Авдаловићем сам изградио савршен однос, а те године сам без сваке сумње највише индивидуално напредовао. Он је био врхунски плејмејкер, репрезентативац, евролигашки играч и просто ми је отворио нове видике. Сваки дан смо радили на шуту, прегледу игре и те сезоне сам заједно са Богољубом Марковићем бљеснуо у дресу ОКК Беграда. Такође, морам да нагласим да ми је много значио рад и са Авдаловићевим помоћницима у стручном штабу, Весом Петровићем и Александром Рашићем. Та сезона је дефинитивно била прекретница за мене и најбоља могућа припрема за оно што ће ме сачекати у Меги“.

Оно по чему је Петровић препознатљив, што му је између осталог обезбедило и место међу изабраницима селектора Светислава Пешића у националном тиму, је свакако изузетна промена ритма, експлозивност, изванредна предња промена и брз први корак чиме ломи одбране противника.

„Нисам то тренирао, то ми је урођено. Вероватно сам то наследио од оца и стрица. Нисам их гледао, али по причама других људи, били су веома брзи и експлоизвни, па мислим да ми је све то урођено. То је нешто чиме покушавам да правим предност на терену и трудим се да све то усавршим, како бих што је могуће више помогао екипи. Многи су ме упоређивали са Милошем Вујанићем, који је играо у Партизану, Панатинаикосу и репрезентацији. Гледао сам његове клипове и морам да признам да ми сва та поређења јако пријају“, истиче Петровић и износи још једну занимљиву чињеницу:

„Сада највише гледам Факунда Кампаца. Он је прототип плејмејкера какав бих ја волео да будем. На њега се угледам, јер нисам висок, а волим и Алексу Аврамовића и Костаса Слукаса. Наравно, Милош Теодосић и Васа Мицић су врхунски мајстори, али они су виши од мене и играју на другачији начин“, закључио је Петровић. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације