ОДЛИЧЈА ПОСЕБНОГ СЈАЈА: Министар спорта Зоран Гајић за "Новости" о успесима наших олимпијаца и параолимпијаца, а и о српском спорту уопште

Имали смо планове да освојимо више медаља, али је значај освојених одличја веома велики.

Фото: Горан Чворовић

То у разговору за "Новости" истиче министар спорта Зоран Гајић у анализи остварених резултата на завршеном циклусу Игара у Паризу.

• Како оцењујете успех наших спортиста на Олимпијским играма?

*Укрцај се на најузбудљивије летње путовање на АдмиралБет-у
уз 20 МИЛИОНА динара месечно!*

- Имали смо већа очекивања, што се тиче броја медаља. Није то никаква тајна. "Пројектовали" смо их десетак. Имамо двоструко мање, "само" пет. Али, с друге стране, сви који смо дуго у спорту и који смо били на више Олимипијада, стално смо замерали бројање медаља. У колективним спортовима, где смо традиционално јаки, рачуна се само једна. А нама је у Србију овог лета дошло 29 одличја.

• Блеште посебним сјајем?

*Укрцај се на најузбудљивије летње путовање на АдмиралБет-у
уз 20 МИЛИОНА динара месечно!*

- Специфична тежина освојених медаља је изузетно велика. Новаково злато или кошаркашки перформанс и то како су се показали против САД, а онда и како су се дигли после тог пораза у коме смо имали победу, и пронашли снаге да победе светског првака Немачку, представљају огроман успех. Све то изазвало је и велики "визибилити" у плантерним размерама. И поред смене генерација, ватерполо је успео да донесе троструко олимпијско злато. Најбоље су играли у финалу. Одушевили су нас и Зорана, Дамир и Александра. Тиме смо на неки начин вишеструко "покрили" бројчани недостатак медаља. Можемо да будемо поносни на оно што су остварили наши олимпијци.

• Како гледате на наступ параолимпијаца?

Свака им част! Заслужили су велике честитке. Имају невероватан проценат успеха. Од 23 спортиста колико их је учествовало, освојили су 6 медаља! То је, заиста, невиђено. Влада и председник Србије при том нису правили никакву разлику у премијама и националним признањима између чланова олимпијског и параолимпијског тима, и то је за сваку похвалу.

• Шта су следећи кораци, када је реч о улагањима у спорт?

- Већ разматрамо извештаје свих спортских савеза који су имали учеснике на Играма. Почели смо да се спремамо за нови олимпијски циклус. Упитнике смо им доставили већ недељу дана после завршетка ОИ, а савези су на то у најкраћем року одговорили. Заједно анализирамо претходни циклус, а од њих смо добили предлоге како да радимо даље. Реч је и о финасирању, али и о примени планова и програма да би се постигли још већи успеси. Морамо равномерно да развијамо и Врање, и Лесковац, и Зрењанин, и Кикинду, и Мали Зворник, и Лозницу, и Нову Варош, и Ужице.

• Хоће ли бити анализе када је реч о великим улагањима и тренутног недостатка врхунских резултата у појединим спортовима, као што су, на пример, рукомет, фудбал или веслање?

- Свакако ће се урадити анализа. Имамо категоризацију спортова. Неки иду доле, неки горе, неки се одржавају тамо где су били. То је тако у спорту. Ко је добар, оствари резултате, ко није, губи, па се враћа. У спорту је најважније да никада не будете задовољни и да стално гледате шта бисте могли боље да урадите.

• Шта је пут до још већих успеха?

- За успех у спорту постоје три основна елемента. То су инфраструктура, редовно финансирање годишњих и вишегодишњих програма и стручни рад. Сконцентрисани смо на сва три сегмента. Ужасавам се коментара у којима се неки питају зашто улажемо у инфраструктуру. Морамо да идемо напред. Спорт није сам по себи циљ, већ проистиче из физичког васпитања. Одатле крећу млађе категорије. Па, неко буде шампион, неко не буде, али добијају сви. Када деца вежбају, добијамо на плану здравља нације, карактерним особинама, васпитној компоненти. Зато су улагање у инфраструктуру и програм изузетно важни. У овом тренутку, што се тиче напретка и резултата српског спорта, струковним савезима, колико знам, а памтим више од 40 година, никада није било боље.

• Шта треба да се мења?

Велики задатак имамо, а то је да решимо позицију клубова. Клуб је основна ћелија производње шампиона. Није на  савезима да узимају децу од 5 до 8 година и да их тренирају до петнаесте. Савези их у репрезентативним саставима преузимају од 15 година. А до тада раде клубови. Фудбалски, којих има око 3.500, око 600 кошаркашких, 300 одбојкашких, исто толико рукометних, по целој Србији, у борилачким вештинама, атлетици… Ако желимо резултате наших репрезентација, морамо да решимо и финансирање, и начин рада, и све остало.

• Како то може да се постигне?

Суштинско питање је да ли ће у клубовима узимати чланарине и бити "пожарни" поред деце, рачуновође које ће водити рачуна о томе ко је платио чланарину, или ће као некада правити шампионе. Министарство спорта ће ући у дубљу анализу која ће трајати најмање шест месеци, о стању, положају и проблемима наших врхунских клубова који селектирају и производе шампионе. То је веома важан задатак који смо пред себе поставили.

БОРБА ДО КРАЈА ЗА СРЕБРО

• КАКО сте проживљавали борбу за повратак медаље сребрном параолимпијцу Небојши Ђурићу?

- Био сам на сталној вези са председником ПОКС Зораном Мићевићем. Осам сати је са члановима тима чекао испред канцеларије да би уложили жалбу. На крају се од стреса и напора и разболео. Захваљујући свима који су помогли, вратили су нам медаљу и сви смо веома срећни због тога. Да смо били пасивни, ништа од тога не би било. Небојша и његов тренер су заслужили медаљу и изузетно ми је драго што су је на крају и добили. И они су се захвалили ПОКС и свима који су то, заједно с њима, изборили.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације