ХРАБРО СРЦЕ НИКАДА НЕ ИЗДАЈЕ: Дамир Фејзић, најмлађи српски олимпијсац, након окончања теквондо каријере прешао на ултрамаратон и бициклизам

Јелена Ј. Баљак

19. 08. 2022. у 11:00

ПРЕ тачно десет година, Дамир Фејзић (28) уписао се у историју српског олимпизма као први и засада једини мушки борац у теквонду, који је учествовао на Олимпијским играма.

ХРАБРО СРЦЕ НИКАДА НЕ ИЗДАЈЕ: Дамир Фејзић, најмлађи српски олимпијсац, након окончања теквондо каријере прешао на ултрамаратон и бициклизам

ФОТО:

Било је то у Лондону 2012, само три месеца након што је прославио 18. рођендан. Медаљу тада није освојио, али је зато освојио све друго што се у том спорту освојити може. Био је међу десет најбољих на свету, покорио чак и постојбину теквонда - Кореју, па сада, када је скинуо кимоно и званично постао "пензионер", заиста нема за чиме да жали. Уз то, он је и успешан ултрамаратонац и бициклиста који вози екстремне руте, а опробао се и у реповању.


Овај свестрани Вршчанин теквондо је почео да тренира у трофејном ТК Еврошпед са шест година. Већ после првог такмичења, на ком је био нокаутиран, желео је да одустане, али су родитељи били упорни да остане, сматрајући то најбољим начином да каналише вишак енергије. И, нису погрешили. Само четири године касније постао је незванични првак света. Тада је његов вансеријски таленат приметио један Корејац и одвео га у своју земљу на усавршавање. Баш на свој 11. рођендан освојио је корејско државно првенство. Све остало је историја.

Као једва пунолетан младић, на ОИ 2012. је био најмлађи учесник турнира у теквонду и најмлађи члан целокупне српске експедиције у Лондону. Заузео је пето место, што није занемарив успех.

- Олимпијске игре су свакако врхунац моје каријере, али не сматрам да сам тада био у најбољој форми. Не жалим за медаљом, нити за пропуштеном приликом да се пласирам на ОИ у Рију 2016, када су прва двојица ишла у Бразил, а ја био трећи. Никада ми резултат није био циљ. Мени је овај спорт пружио много више од тога и зато бих био задовољан и да нисам освојио ниједан турнир - започиње причу за "Новости", овај пристојан момак великог срца.

А колико је Дамирово срце заиста велико, говори то што је све ове успехе постигао са озбиљном срчаном маном. Након Олимпијских игара, на редовном лекарском прегледу, откривено је да има анеуризму и један срчани залистак мање. Није, каже, осећао никакве тегобе, али му је те 2014. због тога забрањено да се такмичи. Шест месеци је био ван татамија, а баш у том моменту је постизао најбоље резултате.

- За забрану сам сазнао из новина и био сам шокиран. Међутим, радило се о зимском периоду, када нема већих такмичења, па сам опуштеније прихватио ту одлуку - присећа се најдраматичнијег дела своје каријере.

- На пролеће ме је Олимпијски комитет послао код италијанског кардиолога Пелићеа, који ми је одобрио да се вратим. Одмах после тога сам освојио три злата на три бодовна турнира.

Није, међутим, ту мировао. Када се "заборавило" на његове срчане проблеме, сео је на бицикл и у лето 2015. са пријатељем Браниславом Кнежевићем кренуо у нови изазов - на 750 километара дуг пут од Вршца до Беча, преко Братиславе. И није то најлуђа ствар коју су њих двојица урадила, не рачунајући неколико вожњи до црногорског приморја.

- Ишли смо бициклима до Марока - кроз смех прича о овом екстремном подухвату.

- Била је то заиста смела авантура, у којој смо за 36 дана прешли преко 4.000 километара кроз 11 европских земаља. Тек када смо бродом из Шпаније пристали у мароканску луку, породицама смо јавили шта смо урадили. До тада су мислили да смо на летовању у Италији. Авионом смо се вратили кући, где су нас дочекале бројне придике.

Бициклизам је, иначе, Фејзићев издувни вентил. Двоточкаша, ког и данас вози, купио је пре деценију од стипендије коју је добио када се пласирао на ОИ. Одвозане километре, као ни освојене медаље у теквонду, не броји. Последња авантура била му је успон на највиши друмски пут у Европи, Пасо дел Стелвио на 2.758 мнв. Од Вршца до овог алпског превоја између Италије и Швајцарске и назад требало му је десетак дана. Импресивно и за најздравије појединце, а камоли за неког коме су лекари препоручивали да престане да се бави спортом.

Нема предаје, поручује. Јер, живот је борба без престанка, понајвише са самим собом, а храбро срце никада неће да изда.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЛАХОВИЋ ПРОПУШТА ДЕРБИ, АЛИ ДВА СРБИНА МОГУ ДА ОДЛУЧЕ ИСХОД: Милинковић Савић био херој Наполија а сада се нада првој победи над Јувентусом

ВЛАХОВИЋ ПРОПУШТА ДЕРБИ, АЛИ ДВА СРБИНА МОГУ ДА ОДЛУЧЕ ИСХОД: Милинковић Савић био херој Наполија а сада се нада првој победи над Јувентусом

У дербију 14. кола Серије А, италијански великани Наполи и Јувентус састаће се у недељу на стадиону Дијего Армандо Марадона.

07. 12. 2025. у 10:00

ЗАПАД У ШОКУ! Владимир Путин слави, ово је чекао од 2022!

ЗАПАД У ШОКУ! Владимир Путин слави, ово је чекао од 2022!

Откако је почео рат у Украјини, или како то Руска Федерација зове "специјална војна операција", Русија је била на мети многобројних санкција. Добар део њих се односио и, још увек, односи се на спорт, али... ствари се мењају. И то више не полако. А најновија вест - обрадовала је руског председника, Владимира Путина, јер се његов омиљени спорт враћа на велика, међународна врата, са све руским обележјима.

08. 12. 2025. у 15:15

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

Нова опрема за школу, бољи услови за таленте: Фондација Mozzart верна подршка образовању