РОБЕРТ ЛЕКО У ПАРИЗУ ПИШЕ ИСТОРИЈУ: Новосађанин дели правду на олимпијском турниру у одбојци на песку

НОВОСАЂАНИН Роберт Леко (48), судија у одбојци на песку, први је арбитар из Србије који ће у том спорту да “дели правду” на Олимпијским играма.

Приватна архива

 Историјски позив Светске одбојкашке федерације, за учешће на олимпијском турниру у “бич волеју”, који ће бити одигран од 24. јула до 12. августа на посебно уприличеним пешчаним теренима крај Ајфелове куле, Роберта је, не крије, много обрадовао. Јер је реч о истинском признању за досадашња изгарања крај терена за игру преко мреже, круни судијске каријере која обједињује наступе на свим најзначајнијим планетарним смотрама одбојкаша и одбојкашица.

Када сам пре пар дана отворио званичан позив на електронској пошти, осећај је у том тренутку био сјајан - каже Леко. - Заиста, човека тако нешто учини поносним за све оно што је радио од кад се бави спортом. Једнако битно је и то што ми се телефон усијао, не престаје да звони. Стижу честитке од спортских пријатеља са свих меридијана. С друге стране, осећања су и мало помешана, с обзиром на чињеницу да знам које је то бреме. Јер, репрезентујем Србију као први из наше земље у тој конкуренцији и једнако тако репрезентујем Светску одбојкашку федерацију, која ми је указала поверење и признање и сврстала међу 15 најбољих арбитара света.

Као непосредни учесник највеће планетарне смотре спорта и представник огромне светске одбојкашке породице, Леко истиче да размишља управо о низу аспеката које је потребно остварити и испунити.

- Знам шта би све требало да се ради да се остане на високом нивоу, од физичких и психичких припрема па до великог притиска на такмичењу на ком све, једноставно, мора да буде под конац.

Леко је спортом почео да се бави као дечак у родним Сремским Карловцима и, како истиче, као и сви клинци тренирао разне дисциплине, да би се касније определио за одбојку. Играо је у Другој лиги, курс за одбојкашког судију положио 1997. године и почетком овог миленијума са паркета прешао уз линију да регулише правила игре. У Суперлигашком такмичењу је од 2007. године а титулу међунардоног судије одбојци на песку стекао је годину дана касније. Уз то, стекао је и звање дипломираног економисте и запослио се у банци, где ради као менаџер.

На радном месту имам заиста огромно разумевање и подршку колега, шефова и директора. За 16 година, колико са бавим суђењем на одбојкашким теренима, учествовао сам на више од стотину турнира, грен слемова, опена и челенџера, три светска и осам европских првенстава, европским играма и ево, сада, први пут ћу на Олимпиојске игре. За Париз ме је “препоручио” учинак на на Светским првенствима у Риму и Мексику.

Када говори о суђењу на одбојкашким утакмицама и на мечевима у одбојци на песку, Леко истиче да је реч о огромној разлици и два дијаметрално различита спорта.

- Са становишта арбитра, најпре је поглед у психо- физичкој припреми за догађај. У класичној одбојци, меч траје најдуже два и по часа, колико је потребно да судија буде фокусиран али и да стоји то време крај мреже на платформи 40 пута 40 центиметара. У одбојци на песку, међутим, игра се цео дан, од ујутро па до поноћи, а судије су по распореду ангажоване на пет- шест мечева, који у просеку трају по сат времена. То значи стајање по пет- шест часова на платформи са максималном концентрацијом. Да не говорим о разлици у временским приликама, од идеалних у дворанској одбојци па до тропских врућина и леденог ветра на отвореним теренима одбојке на песку- каже Леко.

Подршка породице

Када се саберу учешћа на такмичењима широм света, Роберт Леко годишње одсуствује од куће укупно, више од 65- 70 дана.

Сувишно је говорити колико велику подршку имам од најближих, од супруге Маје и ћерке Мине и о каквим одрицањима и жртви је реч. Ту је подршка родбине, пријатеља, колега... и зато учешће у Паризу не доживљавам само као мој успех, већ свих њих у мојој околини- каже Леко.

Крађа заната

Радни дан ми траје од “јутра до сутра”, од седам до поноћи, уз кућне обавезе, посао, после ког често идем на неку од утакмица или на тренинг, и наравно, одржавање кондиције и уобичајена додатна едукација- каже Леко.- Истина, нађе се време да супруга и ја изађемо са пријатељима на пићенце или вечеру а све је то у одбојкашком кругу. Темпо је веома озбиљан, улагања су велика, и даље се стално учи и усавршава и преноси на млађе колеге. Имао сам срећу да “крадем” занат о велемајстора Драгана Грбића, Бориса Коларевића и Анђелка Поповића, који су ми били узори.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације