РАЗБОЈНИЦИ НАПАЛИ СРПСКУ ОДБОЈКАШИЦУ! "Отворили су врата и уперили нам четири пиштоља у главу..."

Новости онлине

01. 03. 2024. у 09:49

Српска одбојкашица Александра Узелац проживела је праву драму у Рио де Жанеиру, где наступа за Флуминенсе, када су је на бразилским улицама напали ножем и пиштољем.

РАЗБОЈНИЦИ НАПАЛИ СРПСКУ ОДБОЈКАШИЦУ! Отворили су врата и уперили нам четири пиштоља у главу...

- Враћала сам се са другарицом са вечере, возиле смо бицикл по стази која је предвиђена за то. Поред је тротоар за пешаке, онда део где је засађено дрвеће - около је корење и камење, па онда пут којим иду аутомобили - који је нижи, није у истој равни. У суштини немогуће је са стазе да изађеш бициклом на пут... Ја сам ишла прва, она иза мене. Како сам се залетела - двојица су налетела на мене. Подигли су мајице и извадили ножеве. Ма то су буквално биле мачете - баш огромни ножеви. Не знам ни како су им стали испод мајице. Кренула сам да вриштим и нисам знала шта ћу. Скренула сам на тај пут... Могу да кажем да ме сам Бог спасао јер нисам чак ни пала с бицикла, а излетела сам на пут где су аутомобили, мотори - почела је она причу за Моцарт спорт.

Она је истакла и да бразилска полиција није пуно тога урадила да пронађе одговорне за напад.

- Могао је да ме удари ауто или било шта друго. Другарица није успела да пређе, него је пала. Ја сам возила преко тог корења као никад у жвоту... Један је кренуо за мном, а други је отишао код ње. Стала сам, бацила бицикл, сачекала њу и заустављала кола. Нисам могла ништа друго... Стао нам је такси, некако смо улетеле и заједно смо отишле до полиције. Тамо нису ништа урадили, само су нас одвезли касније кући. Све се то десило врло близу полицијске станице. Веома сам се истраумирала, било је баш језиво и никако не могу ту слику - када они крећу на нас ножевима - да избацим из главе. Нико није пришао да нам помогне јер људи не знају шта тим нападачима може да падне на памет и на шта су спремни.

Само десетак дана касније, Александра је доживела и други напад.

- Враћала сам се из клуба до стана, била сам са другарицом на вечери. Пре тога смо гледале фудбалере Флуминенсеа, све је било супер. Зауставиле смо Убер, ушле у кола... Ја сам мом дечку Данилу написала поруку да је све у реду и да стижем кући за 30 секунди, пошто живим 100 метара од клуба. Гледала сам у телефон, а другарица ме ухватила за руку и почела да виче: "Узи, Узи, Узи...". Ја погледам, кад оно испред нас стоје два аута, иза такође, поред два мотора. Излазе мушкарци са фантомкама и пиштољима. Двојица су стала испред кола, а остали су на свака врата покуцали са пиштољем. На португалском су викали да им дамо све што имамо. Отворили су врата и уперили нам пиштоље у главу.

Узелац се веома уплашила ситуације која више подсећа на неку сцену из акционих или хорор филмова.

- Ми смо вриштале, четири пиштоља и то она са пригушивачима су нам била око глава. Испретресали су нас, а један је кренуо и да уђе у кола, али смо ми некако успеле да искочимо и кренемо да трчимо. Ништа нам није било у глави, само да дођемо до клуба, јер смо знале да ћемо тамо бити безбедне. Све то је било у мојој улици... Кад смо стигле и спасле се, дали су нам воду. Биле смо у шоку, почеле смо да плачемо. Ја нисам имала торбу, нити било какав накит... Пошто је ауто био затамњен, знала сам да не могу да ме виде, па сам телефон бацила иза себе и села на њега. Док су ме претресали нису приметили мобилни. А кад смо кренуле да трчимо, ја сам га ставила у шортс. Тачно се види на снимцима које смо касније прегледале како држим телефон. И возач је побегао са нама. Другарици су узели торбицу, документа, кључеве од стана... Мени су само кључ од стана. Све то тешко може да се опише. Ми у Србији смо тако нешто видели само на филму. Тек кад ти се стварно нешто тако деси, видиш колико је страшно.

Веома је потресно чути да је наша одбојкашица још увек под неком врсте трауме од преживљеног напада.

- Дошла сам са другарицом у мој стан, била је ту код мене, нисам спавала уопште... И после свега су ми кренули напади панике. Једно вече је било баш страшно, уплашио се и мој Данило, а ја се не сећам ничега. Само сам се пробудила усред ноћи и почела да вриштим, да вичем, мислила сам да ме неко јури. Звала сам маму и рекла да хоће да ме убију у стану. Мислила сам да ме неко зове: Узелац, Узелац... Траума је велика. Баш тај возач, који иначе није из Рија, него је странац, испричао нам је да је виђао сличне ситуације и да се дешавало и да убију људе. Њима је то као добар дан.

После свега, велико је питање да ли ће 19-годишњакиња завршити сезону у Бразилу.

- Било је преговора, ништа није било сигурно да ли ћу наставити и наредне сезоне или не. Али после свега овога нисам сигурна ни да ћу завршити ову сезону у Флуминенсеу. Врло је могуће да ћу се посветити себи наредна два месеца и спремати се за репрезентацију. Ако будем тражила неку помоћ психолога, то ће сигурно бити у Србији, а не овде. У клубу ме подржавају, ту су за све, али ја морам да видим шта је најбоље за мене. Тешко је када ти се нађе живот у опасности - закључила је Узелац.

БОНУС ВИДЕО: Ивана Вулета након светског злата

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.