ИНТЕРВЈУ - ДАМИР МИКЕЦ: "Желим медаљу у Паризу и Ел-Еју, зашто да не и у Бризбејну 2032."
МНОГИ спортисти када једном испуне циљ зацртан још у младости и домогну се оног за чим чезну годинама, престану да са истим жаром прилазе сваком тренингу, такмичењу... Једноставно, људски је и нормално да у неком тренутку дође до засићења када освојите дуго чекану медаљу, такмичење, првенство...
Само што код Дамира Микеца, прослављеног српског стрелца, који ће ове године на Олимпијским играма представљати нашу земљу пети пут на највећој спортској смотри, то није случај.
Жудео је Микец од Пекинга 2008. када се први пут појавио на Играма, за медаљом која му се у прва три покушаја да је освоји, измигољила из шака. За разлику од старе народне, четврта му је била срећа. У Токију 2021. је стигао до сребра и испунио највећи сан. Али, за разлику од многих његових колега, одличје око врата га није задовољило. Такав став мора бити гарант за успех у Француској овог лета.
- Посебно ми је драго то што после освајања медаље нисам стао и нисам се задовољио. То је можда мој и највећи успех после освајања одличја, јер многи спортисти би се ту можда и заситили. Виђао сам и такве примере у мом спорту и другим, али виђао сам и друге који су још више запели да раде, тако да сам ја одлучио да кренем тим путем - каже Микец у разговору за "Новости".
Нема дилему да је одабрао прави начин размишљања, а резултати у "постолимпијском" периоду најбољи су показатељ исправности Дамирове одлуке.
- То се показало као добар рецепт, јер су 2022. и 2023. биле и више него успешне. Освојио сам 26 медаља, оних које се броје, (смех) са европских и светских првенстава. Заиста импозантна цифра. Драго ми је то што сам остао на правом путу - додаје прослављени олимпијац.
Пред Токио, како је за наш лист Микец испричао по повратку са прошлих ОИ, водили су га такозвани знакови крај пута. Сада покушавамо да докучимо је ли то можда златна медаља или нешто друго што Дамира покреће да свако јутро устане, тренира и проводи време у стрељани уместо да седи заваљен у фотељи и са осмехом гледа на трофејни кабинет, који је, сигурни смо, проширивао небројено пута откако је закорачио у стрељачке воде.
СВЕ ТЕЖЕ ОТИЋИ НА ИГРЕ
НЕ пропушта Дамир да спомене колико је "уско сито" на турнирима где се "лове" олимпијске квоте.
- Примера ради, прошле године сам имао само три прилике за то. На Европском првенству само злато и сребро иду на ОИ, на Европским играма само злато и на СП првих четворо. Квалификовати се за Игре је сваке године све теже. Ми имамо 40 стрелаца мање него што их је било у Лондону. Али ето, најбољи успеју. Заиста је велики успех наћи се на највећој планетарној смотри, а тек ући у финале... Већ освајање медаље те сврстава у неке можда и бесмртне спортисте - објашњава Микец.
- Имам такав циљ, али га се не држим слепо. Волим овај спорт, волим то што радим и он ме даље испуњава. И даље сам гладан осећаја пењања на постоље, кад ти људи честитају и поносни су на тебе. То никада не ишчезне и то је оно што ме вуче. А ово радим са још већим уживањем, јер коначно могу да кажем: "Пријатељу, све си у твом спорту освојио. Са сваког такмичења из твог спорта си узео по неку медаљу, са неких и више". Што би људи рекли, прешао си игрицу. Све што даље урадим је плус. Мада не бих са тим сложио, хоћу да оставим што дубљи траг у мом спорту - објашњава нам Микец.
Држи се српски стрелац добро проверног рецепта у току припремам за највећу спортску смотру и не одустаје од филозофије која подразумева да он да све од себе. А остало, како се намести...
- Знам тачно тамо шта ми је радити, у раду са мојим тренером и спортским психологом се припремамо да тамо буде све како смо замислили и исплранирали. Да одрадимо све што је до нас, а спорт је спорт... Ту нико не може да гарантује медаље и морам да се вратим на оно - бити на Олимпијским играма је велика ствар и огроман успех - поручује Микец.
За прошле Олимпијске игре спортисти су добили "гратис" годину да се спреме услед глобалне пандемије вируса корона. Али, то је скратило припреме за ове предстојеће, на којима ће Микецу поред старих зналаца, место на постољу претити да угрозе и неки нови момци, жељни доказивања и медаља око врата.
- Припреме су почеле одмах после Токија, поготово због тога што између прошлих и ових ОИ имамо годину мање. Заиста нисмо имали времена за неки одмор, то смо на време схватили. Париз нам куца на врата, почиње за нека три месеца. користим све то што се до сада издешавало у позитивном смислу. Тренинге, форму да у Паризу опет буде онако како треба. Да након меча будем задовољан. Циљ је, наравно, улазак у финале. Ту су неке нове фаце на светској сцени, неки млади стрелци који хоће да збаце нас старије и искусније, али нисмо ни ми још за бацање. Далеко од тога, спорт је такав, мало је дуговечнији него остали. Велику улогу игра и искуство, ја ћу, наравно, то све искористити најбоље шта знам - уверен је трофејни стрелац.
НИКО НИКАД КАО НИНА
У СКЛОПУ разговора о потенцијалном наступу у Лос Анђелесу и Бризбејну, Дамир Микец се дотакао и једне легенде стрељаштва, чије је достигнуће, ипак, мало теже достићи. Како Микец, тако и остали стрелци.
- Морам да споменем нашу легедну стрељаштва, Нину Сануквадзе из Грузије, којој ће у Паризу бити десете Игре. Она је 40 година на Олимпијским играма, од Сеула 1988. Такав је спорт, дуговечан, али хајде да идемо корак по корак - каже нам наш прослављени ас.
Свако ко јеједном боравио у соби са Дамиром Микецом зна да је он увек спреман на шалу и воли да се завитлава. Са новинарима ништа није другачије, па смо од питања сачињеног од потенцијалног учешћа Микеца на Олимпијским играма у 2028. стигли и до евентуалног наступа у Бризбејну 2032. И мада је већина одговора протекла у смејању, не смемо са одговорношћу да тврдимо колико је код Дамира било шале, а колико збиље...
- Свакако. Ако ме здравље послужи... Ево сад имам неку повреду на десној руци... Бар да је лева (смех), али није, морам сваки дан на терапије. Вучем то већ неколико месеци, отказао сам и такмичење у Рију, где нисам отишао ради бржег опоравка. Кажем, да ме здравље послужи и ја себе видим у Лос Анђелесу. У том граду сам био овако туристички, и волео бих да се вратим овако пословно. Шесте игре би биле нешто посебно... Чак и онај Бризбејн 2032. мало циљам, али Боже мој... О том потом (смех) - не обазире се Дамир на биолошки сат који неумитно откуцава...
ЗОРАНИ ЖЕЛИМ МЕДАЉУ
ЗОРАНИ Аруновић ово ће бити четврте Олимпијске игре у каријеру. Као и Микецу, у прва три покушаја, медаља јој је измакла, али нада се Дамир да ће и Зорани четврте Игре бити срећне.
- Нас двоје се бодримо, микс-пар смо који није имао среће у Токију. Освојили смо "дрвену медаљу", четврто место, најгоре могуће у спорту. Били смо близу те бронзе, дао сам све од себе, пуцао сам три дана након освајања медаље, где је требало смирити те емоције да не буде неке еуфорије. Успео сам у том, али није нам се поклопило. У Паризу имамо следећу прилику и индивидуално и у пару и ја увек имам неке савете. Али, и она је искусан стрелац, две године млађа од мене, на ОИ је од Лондона, ово су јој четврте Игре и фали јој та олимпијска медаља. Желим јој да се врати са њом, да ли индивдуално, да ли у миксу, а што не и са обе - с правом се пита Микец.Нажалост, Микец и остали стрелци који буду представљали Србију на ОИ, неће бити у Паризу у Олимпијском селу. Као неко које ту атмосферу и чар дружења са осталим спортистима осетио више пута, Микецу је још жалије то што неће моћи да буде уз остале наше асове и бодри их, што би дефинитивно био случај.
- То дружење и олимпијски дух који кружи селом је нешто што и мене покреће да се нађем ту. То не може да се опише и објасни, та јединственост бити међу бити 10.000 спортиста, велика је част то што ћу представљати земљу пети пут на Играма. Овог пута нећу бити у селу, у неким преговорима, Французи нису хтели да нам саграде стрељану у Паризу, јер би то коштало три-четири милиона евра. Ми смо у неком селу, Шатороу. Стрелиште је саграђено 2014. године. То им је тренинг-центар, није то за Олимпијске игре, нема ту величину, нити капацитет. Олимпијско село је 300 километара од Париза, тако да ћемо бити као на неком другом такмичењу. То је, заиста, наш велики хендикеп што се тиче те атмосфере и доживљаја Олимпијског села, дружења и бодрења својих колега. Токио је био другачији, нисмо могли то да радимо, али опет смо се у селу подржавали и бодрили. Остаје жал са тим што нећемо бити са другима, бићемо потпуно изоловани, али на крају крајева, свима ће бити исти услови и требало би бити фокусиран на ствари због којих и идемо тамо - подвлачи Микец.
Лична карта
о Рођен: 31. марта 1984.
о Место рођења: Сплит
о Висина: 179 цм
о Тежина: 86 кг
Запажени успеси
о Сребро са ОИ у Токију 2021.
о Злато са СП 2022. у Каиру
о Сребро са СП 2023. у Бакуу
о Сребро са СП 2018. у Чангвону
о Злата са финала светских купова 2022, 2017. и 2016.
о Бронза са финала Светског купа 2021.
о Злата са Гран-прија у Гранади и Осијеку 2022.
о Сребро у Русеу и Гранади 2022.
о Злато са ЕП 2023. у Талину
о Сребра са ЕП 2021. у Осијеку, 2020. у Вроцлаву, 2019. у Осијеку, 2017. у Марибору и Бакуу, 2015. у Арнхему, 2004. у Минхену.
о Бронзе са ЕП у Талину 2023. и Хамару 2022.
БОНУС ВИДЕО: Никола Јокић и говор саиграчима из репрезентације Србије који ће се памтити
БОНУС САДРЖАЈ
Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.
Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.
Препоручујемо
ДА ЛИ ЈЕ ОВО ПОТВРДА?! Јокић игра за Србију на Олимпијским играма "Париз 2024"?
01. 05. 2024. у 15:57
ТУГА! Преминуо познати фудбалер, син се од њега опростио емотивном поруком
01. 05. 2024. у 15:03 >> 15:03
НОВАК ЂОКОВИЋ ДОНЕО НЕОЧЕКИВАНУ ОДЛУКУ! Ноле се огласио, ово нико није очекивао
01. 05. 2024. у 00:30
"ПАРНИ ВАЉАК" НЕ СМЕ ДА СЕ ОПУСТИ: Црно-бели су "преживели" Албу
КОШАРКАШИ Партизана ће у 16. колу Евролиге угостити Асвел.
17. 12. 2024. у 08:45
И ОНА ДИГЛА РУКУ НА СЕБЕ?! Драма чувене певачице после самоубиства њеног досадашњег мужа, кошаркаша Јаниса Тиме
Јанис Тима, чувени кошаркашки репрезентативац Летоније, пронађен је мртав у једном хостелу у Москви, а Русија и Летонија, поред саме узнемирујуће вести да је он скончао - недуго затим су могли да погледају и видео-снимак како је у болници завршила и његова досадашња жена, чувена певачица Ана Седокова.
17. 12. 2024. у 15:55
"ТРАГЕДИЈА, ПОЧИВАЈ У МИРУ" Анђушића погодила вест - нашли га мртвог: "Никад не знате кроз шта људи пролазе"
"ТРАГЕДИЈА, почивај у миру..."
17. 12. 2024. у 18:26
Коментари (0)