ИНСПИРИШУ МЕ ВЕЛИКЕ БОРБЕ: Таеквондисткиња Александра Перишић за "Новости"

СА огромним осмехом бори се на татамију. Једина српска представница таеквонда на предстојећим Олимпијским играма у Паризу, Александра Перишић, увек насмејана, ведрог духа, а плени и непосредношћу и харизмом. За "Новости", чланица ТК Азија, прича о будућим изазовима, како изгледа живот ван спорта...

ФОТО: ОКС

- Ватрена сам на татмију. Умем да будем и хладне главе. Међутим, када су у питању већи турнири, горим од жеље да се покажем. Упркос свему, фокусирам се на борбу, на противницу, трудим се да се смирим, пре свега вежбама дисања. Циљ је да пружим све од себе, јер знам колико сам труда уложила и напорно тренирала и желим да то прикажем и у мечевима - наглашава Александра за наш лист.

Из улоге аутсајдера, коју је имала када је кренула да се пробија ка таеквондо висинама, сада када иза себе има бронзу са ЕП у Манчестеру 2022, али и сребро прошле године са СП у Мексику, показује да је на самом врху.

- Мотивишу ме ривалке, јер знам да свака жели да ме победи. Али, не дозвољавам да заузму моје место. Колико год да је неко лошији од мене, вуче га жеља за победом. Дајем све од себе да искуство које сам стекла буде превага у моју корист.

Зато, када буду на ред дошле битке на најважнијој спортској смотри у Граду светлости вратиће се у "стари режим".

- Тамо ћу бити нова, подсећаћу се на свој почетак. Многи такмичари имају искуства. Волим да побеђујем најбоље, у тим борбама схватим колико сам спремна, да сам довољно јака да изнесем све то. Инспиришу ме велике борбе - самоуверено прича Александра.

Откако је обезбедила визу за Париз, мисли су усмерене ка престоници Француске.

- Размишљам много, не само што се тиче турнира. На самом такмичењу неће бити превише простора да се нешто промени, колико сам тренирала и дала све од себе то ће се тада показати. Хвата ме помало трема, замишљам како ће све испасти, какав је осећај бити на ОИ... - додаје Алкесандра.

Многи је виде као природну наследницу Милице Мандић и Тијане Богдановић, две девојке које су са претходне три ОИ, донеле исто толико медаља (два злата и бронзу).

- Мотив ми је, више него притисак. Њих две су направиле велику ствар, и ја желим да идем њиховим стопама, да направим оно што су оне учиниле. Причали сам са њима о много ствари, па и о томе. Пре две године, баш на ЕП, Милица је имала велики утицај да се смирим пред завршне борбе. Када вам шампион, као што је она, пружа подршку и даје савете имам још већу жељу да се покажем у најбољем светлу.

Уз Александру, малтене од почетка, јесте њен тренер Петра Бутала Ковачић.

- Када ми не иде, уме да повиси тон, да ме врати у фокус. Зна, такође, и да када се ствари одвијају у правом смеру да ме спусти на земљу, да не полетим превише. Довољно добро ме познаје тако да може да "управља" мојим емоцијама и свим околностима - искрена је Александра.

Девиза, рад и само рад довела је у позицију да буде најбоља. Стога, мало кад има времена за предах.

- Петра воли да ми пружи евентуално три или четири дана слободно и онда поново идемо у нове победе. Претходно лето имала сам седам дана, али чак и док сам била на летовању тренирала сам. То је што је. Надам се да ћу после ОИ имати мало дужи одмор - са осмехом прича Александра.

Ипак, од данас је очекује још једно велико такмичење - Европско првенство, које се у Београду одржава први пут.

- Имам лептириће у стомаку. Недавни "Галебов трофеј", где сам стигла до злата, био ми је психолошки тест. Сви су дошли да ме подрже, пријатељи, породица. Чак, иако то није било главно такмичење за мене ове године, имала сам трему. Била ми је "фрка", јер морам да се покажем због чега сам се пласирала на ОИ. Драго ми је то што сам то искуство доживела пре Игара, пошто ћу сада знати да функционишем у сличној ситуацији. Мислим да уз публику могу до направим корак даље и да ће ми они бити велика подршка да стигнем до златне медаље - оптимизам не напушта Перишићеву.

Осим са трибина, значи јој и подршка колега, што умногоме помаже, иако је таеквондо примарно индивидуални спорт.

- Сви све подржавамо међусобно, делујемо тимски. Колико год да је тешко, ту је и тим који пружа подршку. Једино када сам сама са собом је у току борбе. Међутим, одмалена сам у спорту, научена сам на такву ситуацију. Колико год да се борим са собом, накупила сам доста искуства, само ми први пут буде тешко - подвлачи наша једина представница на ОИ у Паризу.

Спортски тип

ВАН таеквонда Александра ужива са породицом и пријатељима.

- Спортски сам тип. Волим да проводим време у природи. Са пријатељим волим да играм неки спорт, као што је одбојка. Уживам да будем са породицом и пријатељима. Да се искључим из таеквонда, паузе нису велике, па сам то време са друштвом.

Гледам и своје и туђе борбе

АЛЕКСАНДРА није тип спортисте који не прати спорт у којем се такмичи професионално. Штавише, може се рећи да га живи свакодневно.

- Сваког дана гледам своје борбе, али и туђе. Гледам чак и мушке, уз њих могу да видим неку нову технику да покупим "цаке" - открива Александра.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације