ТЕК У ПЕНЗИЈИ СХВАТИШ ЗНАЧАЈ УСПЕХА: Милица Мандић Ђуричић за "Новости"

УЖИВА у заслуженој пензији, уз породицу, али и даље не може без спорта. Двострука олимпијска шампионка из Лондона 2012. и Токија 2021. Милица Мандић Ђуричић сада, уочи првих Игара на којима неће наступити после три узастопна учешћа, може врло реално да сагледа размере свих својих достигнућа.

Foto: Milena Anđela

- Тек сада враћам филм. Сада, када је црта подвучена, много више ценим успехе и медаље. Када си у спорту стално је неко ново такмичење, нове припреме, увек гледаш напред и ка наредним такмичењима. Сада схватам колико велику ствар сам, у ствари, направила - прича усхићено, за "Новости", Милица.

На пензију се још није адаптирала у потпуности.

- Необично је - као из "топа" истиче Милица. - Али, све је ствар навике. На један начин ми је тешко, јер нисам више део тима. Нисам та која осваја медаље, али и много ми је драго када видим млађе генерације које се са истим жаром и жељом боре за одличја, као што сам и ја то чинила.

Син Матеја има тек годину дана.

- Сада живим потпуно нови живот, много другачије него када сам почињала, пре 30-ак година. Скроз је другачије, после медаља ово је испуњење свих животних ствари како за мене тако и за породицу. Од малих ногу је у сали, када ја дођем на тренинг поведем и Матеју. За њега је ово играоница на неки начин. Воли и ужива, што је најбитније - истиче Милица.

Не би имала ништа против да синчић крене њеним стопама, али...

- Као што сам и ја имала избор и слободу од родитеља да радим оно што волим, истом логиком се и ја водим. Наравно, будући да смо супруг и ја из света теквонда, уколико буде желео да се бави овим спортом имаће нашу пуну подршку и неког ко ће му дати ветар у леђа. Међутим, шта год да буде изабрао биће његова одлука - наглашава наша шампионка.

Лане се, накратко, вратила на татами, за један турнир, али ипак је то било све од ње у професионалном смислу.

- И даље сам у Клубу Галеб. То такмичење, прошле године, било је за мене и моју душу. То је спорт који истински волим, често сам на тренизима, дођем да погледам такмичаре, ту сам увек да им пружим подршку. Пред нама је изузетна генерација, наравно и Александра Перишић има шансу да освоји медаљу у Паризу, али мислим да је Лос Анђелес велика прилика за момке и девојке који сада крче свој пут, да направе огроман успех у Америци - убеђена је Милица.

Ипак, у улози тренера покрај татамија тешко да ћемо је видети у будућности.

- То препуштам Галету и осталим тренирима. То је, ипак, превелика одговорност, ја сам увек гледала и размишљала само о себи као такмичару. Није лако бити одговоран за велики број људи, ја нисам спремна на то тренутно. Мислим да раде изванредан посао, поготово да деца заволе овај спорт и да уживају.

Када види клинце на тренинзима "телепортује" се у млађе дане.

- Сва деца ме подсећају на мене, кад сам ја била млада и почињала да се бавим спортом. Тада ми ништа није било проблем, дођем на тренинг, ударам, заболи, али отресем бол и са осмехом наставим даље. То ме је карактерисало. На почетку сам била ниска растом, а дугачак кимоно... То је та слика коју желим да задржим, да све што сада радим - и даље радим са осмехом на лицу - закључује Милица.

У Паризу и коментатор

- ТОКОМ једног дела Игара бићу у Паризу. Заправо, бићу коментатор за Светску тековондо федерацију. То је нови изазов код мене. Лепо је бити део тима, али је с друге стране тешко јер нисам ту да допринесем медаљом. Желим свима да остваре своје амбиције - поручује Милица.

Фокус све до знака "стоп"

- ВРЛО лако се на ОИ одвуче пажња. Главни савет је да будеш усређен на циљ, на оно зашто си дошао и шта желиш да урадиш. Док судија не каже "стоп" мораш да будеш фокурсиран - саветује српска шампионка.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације