МАЛИ КОРАЦИ ВОДЕ ДО ЗЛАТА: Душан Мандић, најбољи ватерполиста света, истиче да су му најбитнији тимски трофеји

Слободан Крстовић

23. 01. 2025. у 15:14

ДУШАН Мандић је поново срећан, поносан, насмејан. Див из Тивта, јунак Србије је лане импресионирао све у свету. Магична левица је предводила "делфине" до освајања олимпијског злата, Ференцварош до крова Старог континента, а европска и светска федерација водених спортова, као и портал "Тотал ватерполо" прогласили су га за најбољег ватерполисту света.

МАЛИ КОРАЦИ ВОДЕ ДО ЗЛАТА: Душан Мандић, најбољи ватерполиста света, истиче да су му најбитнији тимски трофеји

ФОТО: АП/Танјуг

Аплауз српском бомбардеру је још јачи када се зна шта је све преживео од априла 2023. до средине августа 2024. године. Нови Београд га је после губитка трона у Регионалној лиги неочекивано послао у други тим... Само Мандић зна како се тих месеци осећао, а онда је пронашао луку спаса, Ференцварош, где је брзо показао да је и даље Душан силни у базену. У Будимпешти је нашао спокој, мислио само на ватерполо и показао свима на Ф4 Лиге шампиона на Малти и на олимпијском турниру у Паризу да је највећи. А потом су уследиле и награде...

- То су ласкава, лепа признања, то је један доказ да сам на добром путу, да треба да наставим у овом ритму у којем сам и да нема опуштања што се саме каријере тиче. Сматрам да сам у пуној снази и покушаћу да останем на овом нивоу - истиче у телефонском разговору за "Новости" Мандић.

*АДМИРАЛ БЕТ ВАМ ПОКЛАЊА*
--> БОНУС КАКАВ СТЕ ЖЕЛЕЛИ <--

Само, Душан не пропушта да нагласи да је њему најбитнији успех тима:

- Никад нисам тежио, нити сам јурио лична признања. По природи сам такав, јер сматрам да у тимском спорту није најважније бити најбољи стрелац, МВП и слично. Мени су много битнији тимски трофеји. Индивидуално признање које добијеш, а немаш злато или ниси освојио медаљу за мене нема посебну драж.

*АДМИРАЛ БЕТ ВАМ ПОКЛАЊА*
--> БОНУС КАКАВ СТЕ ЖЕЛЕЛИ <--

За Мандића је свака олимпијска година посебна. Тако је било и 2016. у Рију, када је Србије освојила прво олимпијско злато, и 2021, када је у Токију одбранио трон, а са Про Реком постао првак Европе...

- Игре су за мене јединствено, посебно такмичење, које ме највише мотивише. У предолимпијској години некако се другачије осећам, посебно се спремам, водим рачуна о многим стварима током целе године. Друга првенства толико се често играју, да су мало изгубила неки смисао. Мађари су били светски шампиони шест месеци, па после пола године изгубили титулу. То ми се не допада. Олимпијске игре никако не могу да се пореде ни са европским и светским првенством. Бар ја тако видим и нека ми не замери неко ко то схвата другачије. Ово ми је најуспешнија спортска година, пре ње је била 2021, а богами и 2016. Нарочито, када се погледа период од 2014. до 2016. године, тада је стварно доминирала репрезентација, били су лепи успеси на клупском нивоу - прича Мандић.

Последњи олимпијски циклус је био краћи за годину дана, а "делфини" на пет великих такмичења нису освојили медаљу...

- Због тога је био посебан притисак. Нама је стварно било тешко, ја сам давао изјаве како сам се осећао, да смо балансирали на једној жици, ако се оклизнемо ми смо најгора генерација, јер у једном олимпијском циклусу нисмо узели медаљу... Али, успели смо да се издигнемо и да превазиђемо свачија очекивања. Мислим да нико није веровао у нас - искрен је Мандић.

Од 2022. до 2024. било је бурно у нашем ватерполу...

- Да, велике промене, свакаква дешавања и у репрезентацији и на клупском нивоу. Сад када сагледам ствари није било ни нормално да се узме било која медаља с обзиром на ситуацију каква је била.

Прошла година није обећавала берићетно лето. "Делфини" су били седми и на ЕП у Хрватској и на СП у Дохи. А да ли је Мандић очекивао да ће запевати "Боже правде" у Паризу.

- Ја не волим да кажем "идемо на злато". И никад не размишљам о злату, већ о малим корацима на том путу да се дође до њега. После Загреба и Дохе био бих задовољан са медаљом у Паризу, јер сматрам да свако одличје велики успех на Олимпијским играма - каже Мандић.

Зато Душан истиче да се само спремао за Игре, не размишљајући о злату:

- Било ми је важно само како могу, на који начин да побољшам себе и своју игру, да будем ту за саиграче, да помогнем на било који начин. Подредио сам се тиму и његовим потребама. Ја сам то одавно схватио. Припреме су биле паклене, никад теже и ту су се дешавали неки удари, када је процурио списак, то је све требало издржати, што није било нимало лако. Поред свих тих ствари не можеш да размишљаш о злату. Баш због тога мислим да сам успео да остварим доста.

А шта се десило да се екипа за шест месеци уздигне од седмог до првог места, да ли је био пресудан повратак Ћука и Дедовића у репрезентацију.

- Не бих волео да издвајам шта је било кључно. Апсолутно не желим да умањујем ничији учинак. Али, очигледно је да су њих двојица дали огроман допринос, нећу да вагам ко је више, ко је мање. Мислим да смо се тимски поклопили скроз, свако је схватио своју улогу, прихватио ју је и трудио се да најбоље могуће уради оно што се од њега тражило и мислим да је ту кључ успеха. Једноставно, свако је дао све од себе - сматра Мандић.

Душан верује и да је пресудно било што је "много играча одиграло најбољи турнир у животу":

- Сматрам да сам у Паризу одиграо најбољи турнир у животу. Мислим, да исто могу да кажем за Виктора Рашовића, Дедовића, Вица... Да не именујем све, поклопиле су се коцкице, сви су надмашили себе, некако су сазрели, били бољи. Мислим да смо процветали сви у најважнијем могућем тренутку.

Мандић примећује да није било лако осетити да су их сви отписали:

- У олимпијском селу од првог дана запажаш све, видиш све, пратиш, све скенираш. И оно што је мени најупечатљивије остало јесу ти погледи свих осталих према нама. Ја сам се осећао да сви гледају у нас и мисле "добро, ови су дошли овде, ако прођу групу одлично, нема шансе за медаљу". Имао сам утисак да су нас тако гледали, да су тако размишљали. То ти створи додатну мотивацију, ако си прави спортиста. Ја сам извукао из тога додатну енергију.

Али их зато противници нису нимало штедели у базену:

- Сви су дали свој максимум против нас. Није се десила утакмица коју смо лагано добили, ни да је противник играо лагано. Уосталом и они су се спремали да пруже максимум на Играма. Али, осетио сам неку енергију, јер сви су нас доживљавали као потпуне аутсајдере, јер нисмо освојили медаљу још од Токија.

А Србија је освајањем трећег злата заредом, седмом медаљом узастопно ушла у светску историју...

- У групи смо стварно изгледали од сјаја до очаја. Али, тако је морало да буде. Мене је болело да неко дозволи себи да двоструког олимпијског шампиона може рано да отпише. Е, па то је недопустиво. Бар то су нека моја унутрашња осећања, мотивација, која ти даје додатну енергију. Зависи како све каналишеш, да ли то може да утиче на тебе да будеш потиштен или да се уздигнеш. Зависи, каква си особа, како се емоционално носиш са тим. Не дај боже да смо читали новине, коментаре током турнира. Не бисмо ни дошли до четвртфинала - признаје Мандић.

Свестан је да се не живи од старе славе:

- Дуго сам у машини. Такав је спорт. То је негде суровост, можда и лепота спорта. Али више бих рекао да је нека суровост,ако мислиш и ако желиш да будеш у врху, мораш сваког дана да радиш за то. То што је било, било је, сваки дан из почетка. Свака повреда, свака нека паузе те потпуно избаци из такмичарског ритма и мораш доста да радиш и на одржавању форме и на опоравку. Мени је пријало што сам новогодишње празнике, Божић провео са породицом. Одморио сам се после најуспешније године за мене, која је убедљиво била најтежа и најзахтевнија.

Мандић је од своје 16. године, када је постао првотимац Партизана, с којим је 2011. покорио Европу, на великој сцени. И даље проналази снагу да се доказује.

- Волим овај спорт. Уживам и даље у тренинзима, уживам у утакмицама, волим тај набој, то надигравање, нарочито против јаких противника... И док се тако осећам, док то не нестане, играћу. Ја сам пре свега спортиста. Мислим да ћу се бавити спортом док сам жив. Докле ми год прија, док год уживам, а стварно сам почео да уживам, некако још више у игри, видећу. Боже здравља - подвлачи Мандић.

Само да будем здрав

САДА је нови изазов отићи на Олимпијске игре 2028. у Лос Анђелесу:

- Имам мотив, али видећемо. То све треба издржати од 30. до 34. године. Имамо вољу, жељу, само да здравље послужи, што да не. Волео бих, али видећемо.

Председник скинуо терет

МАНДИЋ истиче да је Ференцварош права средина за њега, да су у клубу врхунски професионалци, који су омогућили играчима да мисле само на ватерполо.

- Прошле године уочи финала мађарског првенства са Вашашом, када смо знали да ћемо у полуфиналу Ф4 Лиге шампиона играти са Новим Београдом, председник Золтан Њири је одржао мотивациони састанак са нама. После састанка председник ме је задржао да ми каже: "Да знаш да је нама част што си овде, срећни смо што си са нама, што си део породице Ференцварош и желим да знаш шта год да се деси против Новог Београда ти нећеш бити крив". Загрли ме, скине ми бреме, терет, да подршку. То су ствари које праве велику разлику - прича Мандић.

Стрпљење је неопходно

ДУШАН је свестан да се ушло у нови олимпијски циклус, да ће селектор Урош Стевановић вероватно подмладити тим.

- Чињеница је да имамо талентоване играче који потенцијално могу да постану велики ватерполисти. Колико ће да успеју, то на крају највише зависи од њих. А, о репрезентацији не могу да говорим док не видимо кога ће селектор да позове, док се не скупимо. До Лос Анђелеса је три и по године, за то време три млада играча могу да постану врхунски играчи ако озбиљно раде и ако гризу сваког дана. Наравно да је потребно и стрпљење, да се сазри, прегрме порази, осете победе. У сваком случају сва такмичења су успутне станице за Лос Анђелес, на којима ће да се испрофилишу играчи, репрезентација, показаће се ко је какав, шта је, каква смо екипа, какви ћемо бити - истиче Мандић.

Бонус видео: Невиђени детаљи са дочека српских олимпијаца у Београду

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
У АМЕРИЦИ ХИМНА ПРЕД СВАКИ МЕЧ, А У РУСИЈИ... Ово је управо одлучио нови руски министар спорта

У АМЕРИЦИ ХИМНА ПРЕД СВАКИ МЕЧ, А У РУСИЈИ... Ово је управо одлучио нови руски министар спорта

Недуго након што је у мају 2024. председник Русије Владимир Путин потписао указ о именовању Михаила Мишустина за премијера Руске Федерације, постало је познато и ко ће бити нови руски министар спорта. Потом се десила и једна несвакидашња ствар - баш тај министар постао је и председник руског Олимпијског комитета. А сада је управо он донео одлуку која је многе изненадила.

23. 01. 2025. у 18:00

ЕНДИЈУ МАРИЈУ ЛИЦЕ У МОДРИЦАМА, ОГЛАСИО СЕ: Мука ми је од свега, ја сам људско биће! Молим вас - оставите ме на миру (ВИДЕО)

ЕНДИЈУ МАРИЈУ ЛИЦЕ У МОДРИЦАМА, ОГЛАСИО СЕ: "Мука ми је од свега, ја сам људско биће! Молим вас - оставите ме на миру" (ВИДЕО)

"ЈА САМ људско биће! У реду? Престаните да ме јурите! Мука ми је шта сваког дана морам да носим на раменима. Молим вас, оставите ме на миру."

22. 01. 2025. у 14:15

Коментари (0)

ЗНАМ ДА МЕ САДА МРЗИ, АЛИ НЕМАМ ПРОБЛЕМ СА ТИМ: Сабаленка одушевљена новим проласком у финале Аустралијан опена