ПОСЛЕ КУПА, НАПАД НА ТИТУЛУ: Прекаљени техничар Иван Костић, капитен одбојкаша Радничког блиста и у 37 години

ДОЧЕКАО је Иван Костић да се радује и у Купу Србије. Прекаљени дизач је са Партизаном губио финала, са Војводином је био шампион Србије, а са Радничким се домогао трофеја који је жарко желео. И у 37. години је доказао да може да игра на врхунском нивоу, за маестралну партију у одлучујућем мечу против црно-белих (3:0) добио је признање МВП финала. Једино жали што је са репрезентацијом 2018. на СП у Италији и Бугарској стао на четвртом степенику, што није направљен корак више.

одбојкашки савез Србије

- После толико година освојити трофеј је нешто што се не заборавља, нарочито када смо славили у предивној атмосфери хале "Језеро" у Крагујевцу - истиче за "Новости" Иван Костић.

Капитен Радничког је поникао у Крушевцу. Почео је у Крушевац путу, а када се клуб угасио, годину дана је играо по локалним клубовима, који нису били амбициозни. Зато је са 16 година одлучио да закуца на врата Партизана.

* СПЕЦИЈАЛНА ПОНУДА – КЛИКНИ И ОДМАХ ПРЕУЗМИ 6.000 РСД *

- То нису били озбиљни клубови и одлучио сам да пробам у Партизану. И био је то пун погодак. За црно-беле сам играо да, тако кажем, у два мандата. Бранио сам и боје Спартака из Љига, Младог Радника, Војводине, са којом сам освојио титулу. Играо сам и у Румунији, за Стеауу и Залау. Ово ми је друга сезона у Радничком - прича Костић.

Ивана је амбијент у финалу подсетио на "нека стара времена", када су дворане биле пуне.

* СПЕЦИЈАЛНА ПОНУДА – КЛИКНИ И ОДМАХ ПРЕУЗМИ 6.000 РСД *

- Мало је мушка одбојка скрајнута. Последњих неколико година домаћини финала Купа, које се игра истог дана за даме и мушкарце, били су градови који имају јаке женске клубове. Ми смо ове године успели да докажемо и да Крагујевац без проблема може да организује спектакл. Знали смо чим су карте биле пуштене да ће хала бити испуњена до последњег места. Видело се и да овде људи воле одбојку - каже Костић.

Крагујевчани су Куп освојили после 17 година, а трећу титулу чекају од 2010. године.

- Причамо о томе. У врху смо, али више екипа равноправно конкурише за титулу. Ми се надамо, освојени Куп нам је ветар у леђа, а и неке утакмице које смо одиграли током првенства су нам биле знак да можемо да искорачимо и да дођемо до озбиљних резултата. Већ смо заборавили на Куп, полако се спремамо за плеј-оф - истиче Костић.

Свестан је Иван да је пре 20-ак година било далеко теже ући у први тим него сада...

- Када сам као клинац улазио у први тим била је јака конкуренција, а и мушка одбојка масовнија. То је проблем, дуго се тражи начин да се привуку дечаци. Шта је разлог, то је на стручњацима да дају одговор. Верујем да овакав догађај, као недавно у Крагујевцу, може да привуче децу да почну да тренирају. Уосталом, спектакл, медаље, нека општа еуфорија инспиришу дечаке да изаберу одбојку пре неког другог спорта. Зато се надам да ће макар у Крагујевцу сада више деце почети да вежба одбојку - каже Костић.

Иван је играо и за репрезентацију Србије. Први пут је 2015. освојио сребро у Светској лиги, а три године касније био је део чете Николе Грбића која је на СП у Италији и Бугарској била четврта.

- Када су ме позвали у национални тим био сам захвалан због добијене шансе. Увек ми је репрезентација била циљ, а не велики клубови. Две године сам облачио најдражи дрес, а та неосвојена медаље на СП је бол који још траје. То четврто место на СП је било јако болно. Читаво првенство смо добро играли, победили много озбиљних репрезентација. Шампионат је био предугачак, систем такмичења чудан и на крају нисмо успели да освојимо медаљу... Можда сам могао да будем и дуже од две године у репрезентацији, али шта да се ради, тако је испало - каже Костић.

Техничари су као вино, што су старији то су бољи, да ли се нада новом позиву у репрезентацију...

- Не знам, не размишљам о томе, има ко да води рачуна о томе. Ја сам ту да радим, ако је неко заинтересован ту сам. И тачно је да с годинама сазревамо. Када се вратим уназад пет-шест година, а камоли више од десет, видим да играм квалитетније. Заиста је потребно време и тако долазимо до дисбаланса, дизачи су обично старији, а остали играчи млађи, што је у неку руку нормално. Само да повреде заобиђу, стиче се рутина која доводи до боље игре - сматра Костић.

Иван планира још да се доказује на одбојкашким теренима...

- Добро се физички осећам и имам елана. У мени је и даље јака љубав према одбојци, мотивисан сам да сваки дан долазим на тренинг. Видећемо шта ће бити са клубовима. Још не знам где ћу бити следеће године. Сигурно је да ћу да играм док год се будем осећао да могу. А и себи сам одавно рекао да нећу играти по сваку цену, а да не могу да пружим на терену оно што се очекује од мене. Јер, много је примера у спорту да играчи играју на конто старе славе, а да нема ни елана, ни жеље, ни физичке снаге, па то не изгледа као некада. Зато сам себи рекао да то себи нећу да дозволим - истиче Костић.

А да ли му је запао за око неки млади техничар...

- Има их доста, да их не именујем, како неког не бих прескочио. У суштини, на њима је да раде, важно је да клубови и тренери показују спремност да истрпе неког младог играча. Знам то, јер сам и ја био у тој ситуацији. Ако је тренер спреман да те трпи то је добро, ако није спреман, проблем је велики. Играчи морају сами да се сналазе, није им лако. Има неколико клубова који форсирају младе дизаче и то је за похвалу - примећује Костић.

Стрпљење мора да краси и младе играче...

- Они би требало да имају некога ко ће да их саветује и да их води. То је јако битно за све одбојкаше. Играо сам пет година у Румунији, у којој у моје време није било ограничења странаца, па се дешавало да их буде и по десет у екипи. И имате императив да стално побеђујете. И врло је једноставно. Ако не можете да побеђујете - ви сте на клупи, што је за младе велики стрес, посебно за дизаче који су централни играчи у екипи. Ко не може да се избори с тим врло брзо пада и иде у контрасмеру. Зато ваља искористити спремност наших клубова да истрпе младе играче - подвлачи Костић. n

Породица је највећи ослонац

КОСТИЋ истиче да му супруга и двоје деце дају снагу да извлачи из себе максимум на терену.

- Породица је ослонац свега. Драго ми је то што су моја деца довољно велика да су могла да виде и да запамте ово што је било у Крагујевцу. То је стварно непроцењиво, да буду ту када са Радничким освајам пехар победника Купа. Први пут сам доживео тако нешто - каже Костић.

Крагујевачка спортска породица

ОСИМ одбојкаша, понос Крагујевца су и ватерполисти, фудбалери, рукометаши, кошаркаши...

- Спортско друштво је велико, често се срећемо у хали са рукометашима и кошаркашима. Лепо је када је породица велика, супер је када је такво спортско окружење, јер се сви разумемо добро - истиче Костић.

БОНУС ВИДЕО: ДА ЧУЈЕ ЦЕО СВЕТ: Ово су српски олимпијци певали на броду током отварања Олимпијских игара

Препоручујемо

Тенис

0 0

НАСМЕЈАЛИ ЦЕЛИ СВЕТ: Алкараз и Зверев открили кога би повели на пусто острво

13. 03. 2025. у 09:18

Тенис

0 1

ЛАК ЗАДАТАК ЗА АЛАКАРАЗА: Карлос "прегазио" Димиторва у Индијан Велсу

13. 03. 2025. у 07:49

Кошарка

0 0

"ДЕЛИЈЕ" ГА ДОБРО ПОЗНАЈУ: Ево ко дели правду на мечу Црвена звезда - Милано

13. 03. 2025. у 07:23

Тенис

0 1

НЕОЧЕКИВАНО: Олга Даниловић "променила" спорт, ево шта је одабрала (ФОТО)

12. 03. 2025. у 17:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације