ЖИВЕЛИ СМО ЗА 10. КРУНУ: Никола Црноглавац један је од најзаслужнијих што су рукометаши Партизана освојили титулу после 13 година

ОД 2012. године рукометаши Партизана су маштали о десетој српској круни. Сан је постао јава када су 4. јуна у Новом Саду други пут у финалу плеј-офа савладали Војводину и испили шампионски шампањац. Један од најзаслужнијих што великих пехар РСС поново краси витрине у Хумској је и Никола Црноглавац. Убојити десни бек се после девет година вратио у српски рукомет и био је незаменљив шраф у сјајној екипи стратега Ђорђа Ћирковића.

Милош Вукадиновић

- Осећај је феноменалан. Да ми је неко причао док сам се опорављао од повреде, да ћу се вратити у Србији, да ћу прећи у Партизан и освојити титулу не бих му веровао. Али, у животу је, као и у спорту, све могуће - прича за "Новости" Никола Црноглавац.

За Николин повратак у српски рукомет најзаслужнији је стратег црно-белих Ћирковић, с којим је сарађивао три године у румунској Констанци. Иначе, Црноглавац се у румунској Фоксани опорављао од теже повреде, морао је да оперише колено у Новом Саду...

ЕXТРА БЕТ - КВОТА ДО 500 НА ЈЕДНОМ МЕЧУ

- Причао сам са Ћирковићем, који ми је предложио да дођем у Партизан. Размишљао сам о његовом предлогу, свидео ми се пројекат и на крају је то испао пун погодак - истиче 33-годишњи Црноглавац.

Од како је обукао црно-бели дрес са саиграчима и тренером је размишљао о томе како да се трона скину недодирљиву Војводину.

ЕXТРА БЕТ - КВОТА ДО 500 НА ЈЕДНОМ МЕЧУ

- Све време смо вредно тренирали, радили, спремали се да будемо прваци. Од старта првенства били смо први на табели, нисмо доживели ниједан пораз до реванш меча у полуфиналу плеј-офа. Тај пораз од Динама је дошао у правом тренутку, екипа се освестила мало, дошли смо себи и спремили се што боље за финале.

А на питање шта је красило екипу сјајни десни бек истиче:

- Направили смо сјајну атмосферу, хемију међу нама, стварно смо се борили сви заједно. Имали смо и доста повреда, у првом делу сезони били смо повређени Зечевић и ја. После смо се консолидовали, вратили се, спремали за оно најважније што следи. Нажалост у полуфиналу се поново повредио капитен Зечевић, у финалу смо се борили и за њега да освојимо трофеј - прича Црноглавац.

Сезону су обележили и паклени дуели са Војводином.

- То су тренутно у Србији два најбоља клуба. Честитке Новосађанима за све што су ових година урадили за српски рукомет. Одиграли смо шест утакмица, 4-2 у победама је за нас. Изгубили су Супер куп и Куп "Проф. др Бранислав Покрајац", али смо знали да је титула приоритет, да је то најважнији пехар. Срећни смо што смо после 13 година вратили круну у Београд.

Никола наглашава да се сада игра квалитетнији рукомет, него пре његовог одласка у иностранство.

- Велика је разлика, мислим и у квалитету и озбиљности клубова. Сада је много боље, на већем нивоу. Могу рећи да је рукомет достигао већи ниво и радује ме што сви клубови улажу, што се све подигло на неки већи ниво. И волео бих да лига буде што јача, што би највише користило нама играчима - сматра Црноглавац.

Трећа срећа

НИКОЛА се после шест година вратио и у репрезентацију.

- Играо сам добро и први позив добио у децембру за Куп Карпата. Али, сам због лакше повреде морао да паузирам. И двомеч са Шпанијом прескочио сам због руптуре десног мишића. Коначно ми се трећи пут посрећило, па сам помогао у дуелима са Летонијом и Италијом - каже Црноглавац.

Сарађивао са нашим тренерима

ЦРНОГЛАВЧЕВ први клуб у иностранству била је мађарска Татабања, коју је тренирао садашњи стратег Војводине Владан Матић. Потом је три године био у Констанци са Ћирковићем. И доскорашњи привремени селектор Далибор Чутура радио је са Николом у румунској Фоксани.

- Ипак, најдуже сам сарађивао са Ћирковићевим помоћником Марком Исаковићем - прича рукометаш црно-белих.

Жал због АЕК и Еврокупа

НЕКАКО се највише памти дуел са АЕК у четвртфиналу Еврокупа.

- Остала је жал што се тако завршила. У Београду због тврдње Грка да им је угрожена безбедност нисмо могли да одиграмо реванш, већ смо морали да их угостимо у бугарском Шумену. Тамо смо их победили са пет разлике, одлучивали су пенали, права лутрија, а срећа није превагнула на нашу страну. Највећа жал остаје што нисмо одиграли на Бањици, прича да ли бисмо добили или не нема смисла. Надамо се да ће следеће године у Европи бити боље - истиче Црноглавац

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације