НЕ ГУБИМО УЗ "МАРШ НА ДРИНУ": Сјајни ватерполиста Виктор Рашовић о тријумфу "делфина" на Европском првенству у Београду

ЕМОЦИЈЕ су и даље јаке. Виктор Рашовић верује да никад неће заборавити ЕП у "Београдској арени", поготово финале са ватерполистима Мађарске, у којем су славили на импресиван начин - 10:7. И европска круна освојена у српској престоници му је ближа срцу од олимпијског злата из Париза.

Виктор Рашовић Фото М. Вукадиновић

- Играти у "Београдској арени" пред домаћом публиком, пред више од 10.000 навијача, освојити европску титуле је лепши осећај од били ког, чак и од Париза, где смо се радовали олимпијском злату. Да не буде забуне Олимпијске игре су вредније такмичење од ЕП. Међутим, овај шампионат је био нешто другчији, јер се играло код куће. Имаш прилику да играш финале пред својим људима, да слушаш химну, како сви певају "Марш на Дрину" - прича за "Новости" Виктор Рашовић.

Посебно је био дирнут после предствљања и руковања са Мађарима уочи финала када је публика громогласно запевала...

- Тај тренутак ћу заувек да памтим и када се сетим имам кнедлу у грлу. Нисам знао да ли да заплачем, шта се догађа са мном, само сам рекао себи: Ми ово данас не можемо да изгубимо, не смемо да изгубимо. То је разлика када играш код куће или на страни - прича у даху Виктор Рашовић.

Али, требало је доћи до 25.јануара и незаборавног финала. Све је могло да се уруши да је на старту ЕП, 10.јануара Холанђанин Те Риле само коју стотинку раније шутнуо ка голу Србије. Овако меч је завршен 13:13 и други бод је освојен после пенала...

- Када је леворуки Те Риле шутирао и дао гол погледао сам клупу, све нас и само сам видео да смо некако потонули, видео сам неку неверицу шта нам се заправо догодило у том тренутку. Мислим да нам је тада Бог дао другу шансу, у смислу да је истекло време. И мислим да је било потребно да нам се то догоди на почетку турнира, јер сам убеђен да касније не бисмо били тако доминантни. Питање је шта би било против Шпаније да смо победили Холандију ,како смо и очекивали, са четири, пет голова разлике. Мислим и да све што је било је са неким разлогом - прича млађи Рашовић.

Секунде су биле кључне и против Шпанаца, јер је Виктор у самом финишу погодио за 12:11...

- Добити у том тренутку европског и светског првака за нас је био ветар у леђа, донео нам је веру да можемо да играмо у полуфиналу.Тада сам се нашао сам, шутнуо без оперећења, без притиска, хладнокрвно. Мислим да играч у том тренутку морам да буде баш такав, да не размишља колико је секунди до краја већ да шутира. Конкретно ја нисам био сигуран да ли има 16 или пет секунди до краја, добио сам лопту, видео простор испред себе и дао гол. Врло једноставно. Када сам погледао на семафор видео сам да је остало пет,шест секудни, да је 99 посто тај гол решио утакмицу. Међутим, тај гол је заслуга целе екипе и борбе коју смо показали током меча. Хтео бих да издвојим и искључење Мандића у том мечу,осетили смо неправду, повезали се и спојили - истиче Рашовић.

Било је видљиво да су у свим кризним ситуацијама били јачи, да их је публика још снажније подржавала...

- Такве ствари нас још више наљуте и уједине да будемо још јачи у одбрани. Када останемо без Манде или Јакше у игри, или без Ћука у финалу знамо да морамо некако да проналазимо друга решења у нападу, што је супер је увек се неко други истакне. И то је снага ове екипе, јер увек се истакне неко други на некој утакмици. У финалу је например Лукић био маестралан, одиграо је турнир живота... Никола је заменио Ћука у сваком смислу, и головима, и асистенција, и разигравањем. Као и на олимпијском турниру у Паризу увек се неко други истакне - каже Виктор.

Осим тога снага екипе је у заједништву, слози, коју, како каже Виктор граде већ неколико година...

- Већина нас је сазрела, дуго смо у време златне генерације, били на ширем списку.Годинама се знамо, другарство се преточило у екипу. Повратком Ћука и Дедовића у репрезентацију се то искристалисало и све је легло онако како треба. Они су својим доласком пуно допринели на атмосфери - подвлачи Виктор.

На шампионату је искочио голман Милан Глушац, Душан Мандић је МВП финала, а са њима у иделаном тиму је и Страхиња Рашовић. Али, сви до једног су истакли да је снага у тимском духу, да је сваки играч себе уградио у европско злато.

- Цела екипа је допринела нечему, кроз одбрану, кроз напад. Ова титула је плод тимског рада - сматра трофејни ватерполиста.

Никад напорнији турнир

НОВИ систем такмичења је вероватно праведнији, али и напорнији.

- Претежак је, али је врло могуће и најреалнији. Врло је физички захтеван турнир, јако стресан, има више утакмица, бодови се преносе. Мислим да је добар за спорт. Ако желиш мешу четири екипе мораш да имаш добар ниво игре и у првом и у другом делу првенства - каже Рашовић.

Само да се не повредимо

ШЕСТ дана по завршетку ЕП наставља се Регионална лига.

- Када дође до опуштања, емотивног пражњења, а имаш утакмица за пет дана, мораш да се чуваш повреде. Незахвално је што немаш време да уживаш у успеху. Такав је календар, све је "набијено". Требало је да се помери коло за седам дана, да имамо 14 дана до прве утакмице после финала на ЕП. Мислим да би требало мало више да се мисли о играчима - истиче звезда Радничког, који 31. јануара у Подгорици игра са екипом Будућности.

Препоручујемо

Тенис

0 0

КАКАВ ОБРТ У МЕЛБУРНУ! Новак Ђоковић је био "елиминисан" са Аустралијан опена, а онда се десило чудо

28. 01. 2026. у 07:46

Тенис

0 0

ЦЕО СВЕТ ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ! Ево како је Новак Ђоковић поклонио други сет Лоренцу Мусетију (ВИДЕО)

28. 01. 2026. у 07:36

Тенис

0 1

ЗАШТО, ЗАШТО БРЕ? Новак Ђоковић загрмео на судије током четвртфинала Аустралијан опена

28. 01. 2026. у 07:09

Кошарка

0 1

КОШАРКАШКИ СВЕТ У НЕВЕРИЦИ! Због чега Денвер то ради Николи Јокићу? (ВИДЕО)

28. 01. 2026. у 06:53

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације