ИЗ НИШКОГ ВРТИЋА НА ОЛИМП: Сава Ранђеловић, један од наших најтрофејнијих ватерполиста свих времена, надмашио бројне спортске легенде

НИШ је дао Србији мађионичара у копачкама, фудбалера Драгана Стојковића, виртуоза на мрежи, члана одбојкашке Куће славних Ивана Миљковића, маестралног голмана, рукометаша и тренера Зорана Живковића, диригента напаркету, кошаркаша Стефана Јовића. И све их је надмашио, трострукиузастопни олимпијски победник, ватерполиста Саве Ранђеловића.

FOTO: N. Skenderija

Чувени бек још није рекао последњу реч у ватерполу. Са Радничким гради нову причу, са репрезнтацијом напада нове трофеје. А збирка медаља је импресивна. Само на најавећим такмичењима освојио је осам злата, осим три олимпијска, има и једно светско и четири европска. Ту су и тријумфи у Светској лиги, Светском купу, Медитеранским играма. Има и светску бронзу... Не заборавимо и Лигу шампиона са Црвеном звездом 2013. године.

- Сви су они великани у својим спортовима и велика ми је част да се нађем у групи са њима. Тачно је да сам троструки олимпијски победник, што је велики подвиг. Али, и даље нисам свестан тога, тек ћу након завршетка каријере да сумирам све утиске и да схватим шта смо урадили - скромно ће за "Новости" Ранђеловић.

За град на Нишави кажу да је град рукомета, фудбала ... А Сава се определио за ватерполо.

- Мог друга из вртића уписао је његов отац на ватерполо и предложио мом оцу да упише и мене, јер је здрав спорт. Он је кренуо због здраствених проблема. Почео сам да тренирам и остао веран ватерполу - сећа се предшколских дана Ранђеловић.

Тада је Ниш стварао јак клуб. Имао је затворен базен, касније је добио и отворени...

- Када сам почео да тренирам услови су били сјајни за ватерполо. Легендарни Ненад Манојловић је био тренер прве екипе Ниша, помоћник му је био Ненад Василовски. Имали смо врхунске услове за тренинге, а млађе категорије су имале озбиљне тренере. Задесило се да сам у правом тренутку почео да тренирам ватерполо у Нишу, јер смо имали све предуслове за добар и квалитетан рад - прича Ранђеловић.

Сава је на себе пажњу скренуо када су га позвали у кадетску репрезнтацију.

- Мислим да сам имао 13,14 година када сам добио први позив. И пре тога сам у Нишу био међу најбољима и био на ширим списковима репрезентације. Када се формирала кадетске селекција, за моје годиште од првог тренутка сам био у тиму. Тада су видели да може нешто да буде од мене - сећа се Ранђеловић.

И поред тога што Ниш има услова за развој ватерпола последњих година Наиса не прави искорак.

- Скоро сам био у клубу, имају услове као пре, све што је потребно, али и даље су финансије највећи проблем... Када би се ТО решило, ватерполо би се подигао на виши ниво, струка би била другачија, могли би да се доведу искуснији играчи, репрезентативци уз које би млади напредовали. То знам из личног искуства, колико су ми значили прекаљени играчи када сам био у Нишу и касније у Звезди. Јако је битно за теленте да сазревају уз врхунске играче, од којих уче како треба да се односе према тренингу и спорту - прича Ранђеловић.

Када је схватио да је прерастао Ниш, одлучио је да прихвати понуду Црвене звезде. Али, пре него што је постао црвено-бели годину дана провео је у ЖАК-у из Кикинде.

- Звезда и Ниш нису могли да се договоре око обештећења, а ја нисам хтео да останем ни по коју цену. Желео сам да идем даље, да напредујем, јер сам схватио да сам достигао максимум у Нишу. Отишао сам у ЖАК, али је постојала опција да ме ВСС суспендује на годину дана, јер сам напустио матични клуб без исписнице. Али, игром случаја, Ниш ме није регистровао, јер нисам дошао на припреме и мислили су да нисам ту, тако да сам аутоматски постао слободан играч - прича Ранђеловић.

Годину дана касније заиграо је за Црвену звезду.

- У почетку било ми је све ново, непознато, велики град, другачији систем рада. Никад нисам тренирао, нити радио током године у том систему, тако да ми је требало времена да се уклопим. Друге сезоне када су дошли Андрија Прлаиновић, Душко Пијетловић и Никола Рађен некако смо и ми сазрели и заједно са њима успели смо да донесемо Звезди, Србији европски трофеј. Ту 2013. и данас памтим, јер је успех био велики. Имали смо доста младу екипу и са неколицином старијих играча успели да направимо подвиг освајањем Лиге шампиона - сећа се Ранђеловић.

А већ следеће године, пошто је Вања Удовичић прихватајући место министра спорта завршио каријеру, добио шансу у репрезентацији. И са "делфинима" је у Будимпешти освојио европско злато...

- Ко зна шта би било да је Вања остао, нећемо никад сазнати,али игром случаја се то десило. Имао сам срећу да смо касније све освојили, некако су се све коцкице поклопиле и све је ишло неким својим током - каже Ранђеловић.

А Сава је имао заиста берићетне године. До 2017, када се на СП у Будимпешти стигло до бронзе, освојио је девет злата заредом, осим европског, ту је и олимпијско, светско, Светска лига, Светски куп...Али се није осећао непобедивим.

- У тим тренуцима не размишља се о томе. Ушао сам јако млад у репрезентацију, био сам са таквим величинама, а пре тога сам их годинама гледао и могао само да замишљам да играм са њима. Када смо све освојили нисам ниједног тренутка помислио да смо непобедиви. Само се сетите како нам је било на Олимпијским играма 2016. у Рију, када смо у групи неочекивано изгубили од Бразила. Нико од нас није тако размишљао, знали смо да може да се деси пораз. На нашу срећу то се није дешавало - прича Ранђеловић.

После златних година уследиле су сушне, од ЕП 2018. у Барселони до ЕП 2026. у Београду Србија није освојила медаљу на европским и светским првенствима. Једино се радовала златима на Олимпијским играма у Токију 2021. и Паризу 2024.

- Било је јако тешко. То нико од нас није очекивао, јер репрезентација увек иде на злато и онда се деси неуспех. Дешавало се да будемо пети, седми, чак и девети. Али, некако смо на то гледали да је то циклус, да се променила екипа, да смо млади, да нам треба времена, што је на крају било тачно, јер смо после олимпијског злата у Паризу освојили и европску круну у Београду. Сад са великим самопоуздањем чекамо следећу године, СП у Будимпешти, да пробамо да освојимо медаљу која недостаје овој генерацији - истиче Ранђеловић.

А како је све то психички пребродио...

- Били смо на врху и знали смо како да се вратимо. Другачије је да смо све време били доле, јер се онда питаш како да се попнеш горе. Није било тешко да се вратимо на врх, јер смо знали како, само нам је требало да преломимо четвртфинале и да освојимо прву медаљу. Касније је све лакше - прича Ранђеловић.

Сава примећује да је у време доминације осећао у базену да су свима "досадили"...

- Сада се то не осећа, противници нас не доживљавају толико као раније. Зато можда и изненадимо, јер раније су се људи плашили, а сада некако осећам да желе да играју против нас, мисле да ће да нас победе, а на крају се испостави да није тако како су очекивали - каже Ранђеловић.

Ранђеловић је један од четворице играча који је у "Арени" освојио европско злато.

- Мени је све било исто, осим што сам сада имао подршку супруге Тијане и деце Вукашина и Сташе. Први пут сам био доста млад и то је једина разлика. Све остало је исто, пуна "Арена", исти притисак... Али је зато прелеп осећај када играм пред породицом. Волео бих само да су син и ћерка мало старији како би то доживели на прави начин. Срећом, данас постоје снимци, тако да могу да им показујем када порасту шта смо освојили - каже Ранђеловић.

Сава се због тешке финансијски ситуације у Звезди 2015. отиснуо у иностранство. Прва станица је била Бреша, а друга Будимпешта, где је играо за ОСЦ и Вашаш. После 10 година се вратио у Србију и појачао Раднички.

- Повратак ми није тешко пао, с обзиром на то да је екипа врхунска, да има доста садашњих и бивших репрезентативаца. Дошао сам у бољу екипу, озбиљнији клуб тако да само може да буде боље него што је било - примећује Ранђеловић.

У Радничком су и шесторица играча која су са Звездом освојила Лигу шампиона. И Раднички има исти циљ.

- У првој сезони нисмо успели да остваримо зацртани план. Екипа је нова, било је потребно време да се улоге искристалишу, шта ко треба да ради. Зато мислим да ћемо следеће сезоне, пошто очекујем да екипа остане скоро иста, да направимо тај корак напред. Бићемо доста бољи и зрелији као тим. Ми смо појединачно врхунска екипа, али требала је једна полусезона, као што је била ова, да се мало боље упознамо, да схватимо шта ко треба да ради, да нас Урош Стевановић намести како треба - истиче Ранђеловић.

Мирније у Крагујевцу

Из европске метрополе у центар Шумадије. Како су се Ранђеловићи снашли...

- Искрено доста мирније него у Будимпешти. Доста смо навикли на живот у мађарској престоници, али овде је мирније. Базен, тренинг, кућа, породица, тако проводим дане. Имамо срећу да смо у Србији, да могу бабе и деде да нас обилазе, да се виђају са нама - каже Ранђеловић.

Само да останем здрав

СПОРТИСТИ играју све дуже и дуже, докле планира Сава...

- Гледам само да останем здрав, без повреда и онда ћемо видети. Планирам сигурно још три, четири, пет сезона. Ако буде прилика и здравља зашто не и дуже. Гледам сваки дан Душка Пијетловића. Он је завршио каријеру, па продужио. Он и данас у 41. години игра на врхунском нивоу, тако да зашто да не. Ако и тада будем на овом нивоу зашто да не играм - истиче Ранђеловић.

Све је исто

РАНЂЕЛОВИЋ сматра да нема разлике између најтрофејније и ове генерације:

- Све је исто. Ми смо се трудили да пренесемо свима који долазе све што смо имали кроз дружење и тренирање са старијим играчима. Желели смо ту атмосферу и све што смо градили са њима да пренесемо на млађе и да то остане непромењено. Трудимо се да останемо на том нивоу, јер само тако можемо да освојимо медаљу.

Лепо је радити са Бобом

У ВАШАШУ му је тренер био некадашњи саиграч Слободан Никић.

- Лепо је радити са Бобом, био је врхунски играч, сада је врхунски тренер. У почетку нам је било чудно, али смо брзо схватили да смо на базену само тренер и играч, а ван пливалишта можемо да попијемо пиће и да се дружимо. Нажалост путеви су нам се разишли, ја сам дошао у Крагујевац, а он је ове сезоне престао да буде тренер. Лепо искуство, радо се сетим тих момената, уживао сам у Будимпешти,а у клубу је било све како треба - каже Ранђеловић.

Препоручујемо

Фудбал

0 0

ШТА МУ БИ? Познати фудбалер одлучио да заврши каријеру у 30. години живота

07. 05. 2026. у 12:12

Фудбал

0 0

ЦВЕЛЕ, ПОЧИВАЈ У МИРУ! Огласио се кошаркашки клуб Партизан након смрти Звездине легенде

07. 05. 2026. у 11:39

Фудбал

0 0

А, СА ДРУГЕ СТРАНЕ МУК! На "хало" више нема Браде да се јави…

07. 05. 2026. у 11:17

Остали спортови

0 2

ХЕРОЈИ О КОЈИМА ПРИЧА СРБИЈА! Док њихови вршњаци одустају, ови дечаци чине немогуће:

07. 05. 2026. у 10:37

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације