ОЛИМПИЈСКИ ПЛАМЕН ОБАСЈАО БЕОГРАД: На данашњи дан пре 84 године почела традиција која је обележена и у нашем главном граду

З.Николић/Н.Иљукић

27. 07. 2020. у 08:13

ПРВИ пут у историји Олимпијских игара, давне 1936. године на пут од древне Олимпије до Берлина кренула је и бакља.

ОЛИМПИЈСКИ ПЛАМЕН ОБАСЈАО БЕОГРАД: На данашњи дан пре 84 године почела традиција која је обележена и у нашем главном граду

Традиција траје и до данашњих времена. На данашњи дан, 27. јула, пре 84 године упечатљив симбол највећег светског спортског догађаја дочекан је у центру Београда, тадашњој престоници Краљевине Југославије.

Главни градски трг био је свечано окићен и украшен, млади људи обучени у дресове за вежбање, а у ваздуху се осећала пријатна нервоза међу окупљенима који су очекивали да се у Београду појави олимпијски пламен. Био је то догађај коме овај град никада раније није видео.

Штафетно ношење олимпијске ватре од Атине до Берлина, домаћина Олимпијских игара 1936. године, подразумевало је да свечана поворка прође кроз главни град Краљевине Југославије.

- Биле су то припреме за прве модерне Олимпијске игре - објашњава Дарко Ћирић, виши кустос Музеја града Београда. - Постоји одређена терминолошка разлика: прве "модерне" игре биле су у Берлину 1936, а прве Олимпијске игре савременог доба одржане су у Атини 1896. године. Те атинска Олимпијске игре организована је на иницијативу Пјера де Кубертена, а спортисти су се такмичили на стадиону који је направљен за ту прилику. Саграђен је поред античког, Зевсовог храма, а тај стадион и данас постоји.

Током потоњих Игара, попут оних у Амстердаму 1928. године, горео је олимпијски пламен, али му није био придаван значај како ће то бити наредних година.

Тако је прва олимпијска бакља пронета од Атине до места одигравања игара горела 1936. године. Била је то идеја професора из Берлина Карла Дима. Од тада се олимпијски пламен носи штафетним трчањем до места где се одиграва овај највећи спортски догађај.

- За ту прилику направљено је око 3.200 штафетних палица, на које би била стављена бакља - објашњава Ћирић. - Тако је пламен настављао свој пут ка коначном одредишту, а штафетне палице су остајале земљи домаћину и носиоцима као успомена.

На штафетној палици био је угравиран пут који ће олимпијски пламен проћи, од почетне до завршне тачке. Била су уписана имена градова, почев од Олимпије, преко Атине, Солуна, Софије, Београда, Будимпеште, Беча, Прага и коначно - Берлина.

- Дочек у Београду био је веома свечан, а Теразије, које су се тада звале Престолонаследников трг - биле су посебно припремљене за тај догађај - описује Ћирић. - На месту тадашње Теразијске фонтане била је стављена посебна бина у неколико нивоа. То је већ био обичај у таквим приликама, када су одржаване велике манифестације. Учеснике је поздравио градоначелнк Београда Влада Илић.

После пригодне свечаности, олимпијска бакља и проносиоци пламета испраћени су даље на пут. Прво су се спустили наниже, ка новом Мосту витешког краља Александра (претечу данашњег Бранковог моста), да би потом наставили пут ка Новом Саду и даље, ка Будимпешти.

ПУТ ОД 3.187 КИЛОМЕТАРА

НА путу од грчке Олимпије до Берлина, који је трајао од 20. јула до 1. августа 1936. године бакља је прошла кроз још пет европских држава (Бугарска, Мађарска, Аустрија, Чехословачка), а најдуже, чак три дана, се задржала у Југославији у коју је ушла у Цариброду, где је одржна прва церемонија дочека, друга је била у Београду 27. јула, а испраћена је из Суботице дан касније. Бакља је са укупно 3.331 тркачем прешла 3.187 километара, а укупно 3.840 бакљи је остајало за успомену "лучоношама" и градовима кроз које је ишла.

ИДЕЈА У ОЛИМПИЈИ

ИДЕЈА о новом начину ношења пламена дочекана је у тадашњем Олимпијском комитету уз велико одобравање.

У намери да освежи сећања на античке обичаје, осмишљено је да пламен буде упаљен сунчевом светлошћу тако што би бакља била стављена у жижу конкавног огледала. Посебну част имао је спортиста земље домаћина који је последњи носилац, односно "палилац олимпијског пламена" који ће горети до самог краја игара.

СПЕЦ. В. Н.

ОЛИМПИЈСКИ пламен је чак четири пута у својој историји био у Београду, 1936. на путу ка Берлину, 1972. на путу ка Минхену и 1984. на путу ка Зимским играма у Сарајеву.