АСОВИ СТАСАЛИ НА ПИТОМОМ БЕГЕЈУ: Муштулук из Брисела није изненађење - Зрењанин је европски град спорта

ЕВРОПСКИ град спорта је баш адекватан назив за Зрењанин, пошто је изнедрио бројне спортисте са ореолом олимпијских победника, светских и европских шампиона.

Фото: Д. Бабовић

Муштулук из Брисела који им је ухватио Ђан Франческо Лупатели, председник Европске асоцијације престоница и градова спорта (ACES Europe), обрадовао је Зрењанинце, а поготово образложење ове одлуке: "Зрењанин је сјајан пример спортске средине која следи све циљеве истакнуте и од стране ACES Europe и која је развила узорну спортску политику са разноврсним садржајима, програмима и активностима."

Тако уз Нови Сад, Европску престоницу културе 2021, Војводина и Србија улазе у наредну годину са још једним престижним признањем, које је град Зрењанин, са богатом традицијом, високим спортским дометима, и те како заслужио.

- Почаствовани смо признањем, и изузетно нам је драго што су и челници Европске асоцијације престоница и градова спорта позитивно оценили све наше напоре и активности које реализујемо у области спорта и што су препознали наш спортски дух, свест о значају бављења спортом и физичком културом - каже помоћник градоначелника Зрењанина Симо Салапура, некадашни карате репрезентативац Србије.

Фото: Приватна архива

ЧАК 13 спортова у Зрењанину датира више од једног века. Обележено је низ значајних јубилеја - 140 година клизања, 125 година мачевања и играња тениса поред обала Бегеја, затим 120 година бициклистичког спорта, као и 60 година откако су кошаркаши Пролетера 1956. освојили једину титулу првака тадашње Југославије, фудбалски клуб Раднички је маја 2019. прославио стоти рођендан, век постојања славио је и рвачки клуб Пролетер.

Кад се помене рвање, одмах се буде сећања на Бранислава Симића, освајача прве златне олимпијске медаље у појединачној конкуренцији, у Токију 1964. (приде и бронзане на ОИ у Мексико Ситију 1968.

- Иако већ дуго живим у Новом Саду, моје срце увек куца за спортски Зрењанин, мој родни град - каже Бранко Симић, легенда српског и југословенског рвања, уз чије име се везује феномен Војислава Табачког, такође некадашњег рвача Пролетера, који је као рвачки судија учествовао на чак четири олимпијаде.

Почетком двадесетог века град на Бегеју је запљуснуо дух олимпизма, за шта заслуге има др Ференц Кемењ, један од оснивача Међународног олимпијског комитета, коме су олимпијци недавно одали почаст полагањем венаца на његову спомен-бисту у Алеји великана, у Карађорђевом парку, поводом 160. годишњице његовог рођења, у Великом Бечкереку.

Зрењанинци су поносни на чињеницу да је на олимпијадама учествовало преко тридесет такмичара, тренера, судија и спортских радника пониклих на обалама питомог Бегеја, који су освојили укупно 23 олимпијске медаље. С обзиром на величину и број становника (око 100.000), то је прави раритет и ореол спортског града чиме се мало ко може подичити.

ПРОСЛАВЉЕНИ рукометаш Момир Рнић један је од најтрофејнијих спортиста Зрењанина. Са репрезентацијом Југославије три пута је учествовао на Олимпијским играма и освојио две медаље. Сија злато из Лос Анђелеса 1984. и бронза из Сеула 1988. Његова генерација владала је светом - тријумфовала је и на СП 1986. у Швајцарској. Занимљиво је и да је његов син, Момир млађи, такође успешан рукометаш и репрезентативац Србије...

Спортска легенда Зрењанина је и боксерски шампион Звонимир Вујин (1943-2019), који је освојио две олимпијске медаље, обе бронзане - у Мексику 1968. и у Минхену 1972. И веслач Милорад Станулов, у дубл-скулу с Новосађанином Иваном Панчићем, има две олимпијске медаље - сребрну из Москве 1980. и бронзану из Лос Анђелеса 1984.

Фото: Н. Скендерија

МЕЂУ великанима зрењанинског спорта су и одбојкашки бисери из Клека - отац Милош (бронза на ЕП 1975. у Београду) и синови Вања и Никола Грбић, златни олимпијци из Сиднеја 2000. (и бронзе у Атланти, 1996). Из тог банатског села је и "кошаркашки бог" Дејан Бодирога, два пута најбољи спортиста Југославије.

У родном Зрењанину прве лекције из кошарке је учио и Жарко Чабаркапа. Врхунским резултатима се диче пливачи Пролетера Иван Ленђер и Мирослава Најдановски, одбојкашица Маја Огњеновић, ватерполиста Слободан Никић, рвачи Жељко Трајковић и Давор Штефанек и - најбоља српска атлетичарка свих времена, хероина Ивана Шпановић.

- Импозантан је списак имена која су заувек оставила траг и златни печат у зрењанинском спорту и велика је ствар ласкаво признање из Брисела, које је власништво свих нас - каже, за "Новости", легендарни Момир Рнић, популарни Чапе, који је као тренер са рукометашима Пролетера 1991. доспео до финала Купа европских шампиона и остали су за гол краћи у две финалне утакмице са чувеном Барселоном - у препуном "Медисону" било је 23:21, у реваншу 20:17 за Барселону.

Фото: Приватна архива

Препоручујемо

Остали спортови

1 2

ПРИЗНАЊЕ ЗА БАНАТ: Зрењанин проглашен за Европски град спорта 2021. године

05. 08. 2020. у 11:10

Фудбал

0 1

ЛЕПЕ ВЕСТИ ИЗ ПОЉСКЕ: Холандски бициклиста у добром стању после тешке незгоде на трци

07. 08. 2020. у 22:30

Остали спортови

0 0

ПРИОРИТЕТ ОПРЕМАЊЕ КЛУБОВА И РАД СА ДЕЦОМ: Спортски савез Србије у посети Бајиној Башти и Љубовији

07. 08. 2020. у 20:30

Фудбал

2 0

КАЖЊАВАЊЕ ЗБОГ РАСИЗМА: Нова правила у енглеском фудбалу

07. 08. 2020. у 19:50

Остали спортови

0 0

НОВО ЛИЦЕ У КРАГУЈЕВЦУ: Раднички јачи за Руса Круга

07. 08. 2020. у 16:54

Кошарка

1 3

МЕЂУ СРБИМА МИ ЈЕ НАЈЛЕПШЕ: У последњем интервјуу је Оџо постао миљеник не само звездаша - већ ЦЕЛЕ НАЦИЈЕ

07. 08. 2020. у 14:44

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације