ЈЕЛЕНА НИКОЛИЋ: Водила ме љубав према лопти

ЈЕЛЕНА Николић је крајем деведесетих година била чудо од детета, са 17 се отиснула у Италију и оставила дубок траг не само у нашој, већ и у светској одбојци.

Петар, Алекса и Јелена Фото Приватна архива

Минуле године је ставила тачку на богату каријеру, али је остала у спорту који јој је променио живот, као потпредседница ОС Србије.

- Лане ме је, док сам играла за Туркиш ерлајнс, звао председник Зоран Гајић и питао да ли бих желела да останем у одбојци, да радим са њим. Мени је то импоновало, тим пре што у том тренутку нисам знала у ком ћу правцу ићи после каријере. А била је и одлична полазна тачка да останем у нечему што ми је познато, да радим у нашој кући - прича, за "Новости", Јелена Николић.

Некадашњи капитен Србије је поносна на то што је прошла три генерације, што је 2006, када је освојена прва медаља, светска бронза, била са Мајом Симанић, Александром Ранковић, што је 2011. предводила своју генерацију до првог злата, европског, што је играла са млађима Тијаном Бошковић, Бранкицом Михајловић, с којима је стигла до олимпијског сребра у Рију...

- Зато мислим да могу да помогнем. Верујем да моји неки предлози и савети могу да буду корисни, нарочито што је ове године ЕП у Београду, где сам ја пре 11 година славила прво злато. Знам шта може да буде добро, знам шта није ваљало. За мене је био изазов и прећи са терена у канцеларију - примећује Јелена.

Николићева сматра да је постигла максимум у својој играчкој каријери. Са репрезентацијом је освојила прегршт медаља, била је и клупски првак Европе...

- Сви су ми говорили играј докле год можеш, док те ноге носе, спорт је нешто најлепше. Захвална сам, и мислим да сам имала срећу што сам играла до 37. године, да нема простора за жаљење, да сам могла нешто више. Добила сам много више од онога што сам очекивала.

Јелена се присећа почетака у београдском Обилићу.

- Била сам само девојка са Врачара, коју је водила љубав према лопти. Прво је било између две ватре, па мало тенис, а када је дошла одбојка, ушла ми је у крв. Нисам сањала ни о каквим медаљама, нисам имала снове. Међутим, када сам видела прилику, онда то нисам испуштала, желела сам да будем што боља, уз све то се поклопила и одлична генерација у репрезентацији - истиче Јелена.

Признаје да је као тинејџерка мислила да јој је много тога ускраћено:

- Памтим да сам када су сви славили 18. рођендан, излазили и ишли на море, на Аду, а ми у аутобусу, у дебелим тренеркама, стално мислила: "Ах, пропуштам ово, пропуштам дружење, пропуштам лето". Сад мислим да баш ништа нисам пропустила. Добро, другачије је када имаш 20 година... То је било због тога што сам много рано отишла од куће, па сам била жељна породице, Београда. А свако лето је било подређено репрезентацији.

Јелена са супругом, најбољим рукометашом Европе Петром Ненадићем, има сина Алексу:

- Одбојка и рукомет га не интересују, мада ми нисмо нешто ни покушавали. Рукомет помало гледа, воли спортове, али фудбал му је опсесија, не знам из ког разлога, то је засад његов избор. Зато скривамо лопте по стану од њега, јер би увек да шутне, пимплује. Волела бих да стекне лепо образовање, видећемо шта ће бити са спортом, нећемо га ни спутавати.

Јелена са супругом Петром усклађује обавезе, јер, како истиче, најбитније је разумевање.

- Од када сам престала да играм, живимо заједно у мађарској престоници, пошто Алакса иде у српску школу "Никола Тасла". Петру је мало напорно, јер путује сваког дана на тренинге, 100 километара од Будимпеште. Али, све успемо да ускладимо.

Лане је Јелена помогла Радничком да развије камп, али када је стигао позив са Врачара није могла да одбије свој Обилић.

- Помажем им колико год могу. Обилић је мени доста дао, то је клуб где сам се осећала као у породици и одушевило ме је то што они и после 20 година негују исту традицију.

ТАТА ЗВЕЗДАШ, СИН У ПАРТИЗАНУ

НАСЛЕДНИК Алекса, на изненађење фамилије Ненадић, тренира фудбал у Партизану.

- Када је на распусту, вежба са црно-белима, ишао је са њима на припреме. Мало је чудно, сви знате да су његов тата, стриц и деда велики звездаши. Било им је шокатно да тренира у Партизану. Ја не навијам ни за Партизан, ни за Звезду. Вероватно је све почело у вртићу...

Препоручујемо

Остали спортови

0 0

БРАЗИЛЦИ ГУБЕ ДВОРАНЕ: Дом одбојкашких селекција, арена Минерињо биће приватизована

04. 01. 2021. у 14:29

Остали спортови

0 0

КАПИТЕН ОДБОЈКАШИЦА НА СПИСКУ: Маја Огњеновић кандидат ОСС за Спортску комисију ФИВБ

31. 12. 2020. у 12:26

Остали спортови

0 1

ПОСЛЕ 11 ГОДИНА ВРАТИО СЕ У ГРАД НА ОБАЛИ ИБРА: Одбојкаш Иван Тодоровић поручује - Повратићу стару славу Рибнице

31. 12. 2020. у 07:39

Остали спортови

0 0

ГОДИНА БЕЗ ПОРАЗА: Одбојкашице италијанског Конељана у 2020. знале само за победе

30. 12. 2020. у 10:59

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације