ОНА ЈЕ ПРЕТЕЧА НОВАКА И МОНИКЕ: Исповест жене која је освојила прву гренд слем титулу за Југославију

ОНЕ који мало дуже памте име Миме Јаушовец подсећа на златно пионирско време југословенског тениса. Била је једна од првих звезда овог спорта на нашим просторима, а као девојчицу тренирала ју је Јелена Генчић, жена чији су играчи освојили 31 гренд слем.

Фото архива ВН

Ова сјајна Мариборчанка освојила је 1977. године првенство Француске, чувени Ролан Гарос, а следеће године поново је стигла до финала, а победила је Мартину Навратилову на Вимблдону. На један од првих турнира допутовала је са 50 долара и баш од Навратилове посудила новац да може путовати на следеће турнире.

Најбоља ЈУ-тенисерка знала је да каже да јој је спорт узео младост и да није имала времена за пријатељице и мале тајне које се размењују међу њима. До пехара у Паризу дошла је уз инјекције и повређено колено, али нико није приметио да је повређена. А онда су стигле нове повреде и одлука да 1988. године напусти професионални тенис.

Данас госпођа Јаушовец живи у Марибору, често је у Америци, а била је и селекторка словеначке тениске репрезентације. За "Новости" говори о временима када уз тенис није било толико гламура и новца и када, како каже, "сви смо били весели да смо добили толико да можемо на следећи турнир".

* Колико се данас променио тенис од времена док сте били на самом врху?

Фото архива ВН

- Пуно се променио, најпре због опреме, другачији су рекети и лоптице, али и знање о игри, кондиција, психолошка припрема. Некако сваких пет година тренери и играчи допуне нешто у игри, у последње време раде се свеобухватне анализе, посматра се ко има најправилнију технику. Покушава се одгонетнути која је тајна победе. Тенис се данас игра пуно брже, јаче, играчи скоро немају више лоше стране, а кондициона припрема мора бити одлична, иначе немате шансе. 

* Очито више нема малих и великих земаља у свету тениса, али и спорта, што сте и ви доказали. Пратите ли каријере тенисера са ових подручја?

- Пратим све тенисере и можемо видети да се појављују шампиони из пуно различитих земаља, међу којима су и мале, што том спорту даје посебну чар. У моје време, бар у тенису, Америка је имала велику улогу.

* Како доживљавате успехе Новака Ђоковића и колико може бити пример да се само упорним радом, уз комбинацију са талентом, могу да постигну врхунски резултати?

- Много сам поносна на Ђоковића, уложио је толико пуно рада, ради и даље све више и више и треба му стварно честитати. Али, он је још као веома млад дечко имао велики циљ испред себе и направио је све да га постигне. Само са талентом, без професионалног рада, нема резултата. 

* Видите ли у Словенији некога ко би могао да постане врхунски, светски играч?

Фото архива ВН

- У Словенији имамо Тамару Зиданшек која је доказала да се радом може стићи и до полуфинала великих такмичења. Каја Јуван је таленат, али треба јој још неколико година искуства на Туру да би показала за шта је способна. Имамо неколико добрих јуниорки, али у мушкој конкуренцији заостајемо, једино Аљаж Бедене држи прикључак са најбољима. 

* Данас је тенис, више него пре, спој спектакла, бизниса, новца. Је ли било теже вама у временима када то није било тако изражено у односу на данашње играче који постану део те машинерије?

- Тенис је био, а поготово је данас, велики бизнис. Разлика је у томе да су новчане награде огромне и свако тражи свој део колача. А и тржиште се проширило на више држава, па се један играч може добро пласирати и продати и у матичним државама, али и другде.

* Били сте прва југословенска женска тениска звезда, како сте се носили са успехом?

- У мојој каријери била сам једина тенисерка из бивше државе која је играла на Туру, али била сам и међу најбољим спортисткињама те земље. Било би ми лакше да се појавила још која, али мени је у оно време игра била све. Уживала сам у томе и нисам ни размишљала о притиску. Увек сам најпре желела да докажем себи да сам добра, да могу да успем, поготово у почетку када ми је била потребна опрема. Нисам у почетку, наравно, била у врху и знали су да ме питају "одакле си". Јасно, све се променило после освајања Париза. 

* Освојили сте Ролан Гарос, а услови за тренирање и све остало свакако нису били идеални. Колико је то био хендикеп?

- Када сам почела са тренирањем, у Марибору нисмо имали тениске дворане, па сам тренирала на паркету између кошаркашких игралишта. Са 15 година у клуб је дошао тренер из Чешке, који ме је видео на тренингу у Прагу, када сам тамо тренирала са Навратиловом и Мандликовом и то ми је пуно користило. Да сам у оно време имала боље услове за тренинг и тренера, који би путовао са мном, сигурна сам да би постигла још боље резултате. Зато сам данас веома поносна на своју каријеру, јер сам радила по интуицији и гледала друге како тренирају. 

* То са наградама тада није било лако, посудили сте новац од Навратилове?

- Да, 1975. сам освојила Оранж боул у Мајамију, омладинско светско првенство, а путовале смо саме Дора Алавантић и ја. Становале смо код породице и ја сам освојила турнир и питали су ме да ли желим да ми угравирају име. Рекла сам "наравно да желим". Наплатили су ми 25 долара и остало ми је још 25. После турнира добила сам позив за професионални тур Вирџинија слимс, али нисам имала довољно новца за авион до Окланда у Калифорнији где се играо први турнир. Тамо је путовала и екипа Чешке са Навратиловом и они су ми платили карту. Тако је почела моја професионална каријера. Тамо сам се квалификовала у главни турнир и зарадила довољно за следећи турнир. На турнеји сам остала четири месеца. 

Фото архива ВН

* Које би све тенисере и тенисерке са ових подручја посебно издвојили као велике спортисте и сјајне људе?

- Пилић је један од великих људи у сваком погледу. Боба Живојиновић је био као играч и човек веома маркантна особа, увек веома коректан и љубазан. А највећи утисак на мене оставила је Моника Селеш. Сигурна сам да би била број 1 дуги низ година и да би доминирала да јој се није десила она несрећа у Хамбургу. Имала је невероватну вољу за победе, увек је била коректна и срдачна, и као играчица и сада после каријере. Понекад се сретнемо на неком турниру, а увек у Њујорку на Ју-Ес опену, попричамо о свим стварима, животу. Наша дружења су увек пријатна. Морам да поменем и Горана Иванишевића, јер је посебан играч и карактер. У последње време сретнем и Ивана Љубичића, а све те велике спортисте краси једно поштовање и љубазност. 

* Који је био разлог што сте напустити активно играње тениса?

- Када сам почела губити од слабијих играчица, негде 1988. Али наставила сам са играњем за клуб Хајделберг у Немачкој, где су биле у мојој екипи Анке Хубер и Штефи Граф, па сам тако остала у тенису. 

Фото архива ВН

* Шта радите у последње време?

- Са братом Зораном 25 година сам имала тениски центар у Марибору. Мој син Тим играо је активно до 15 године и онда је отишао на студије у Америку, где живи и данас. У последње време уживам у пензији, поготово на мору, на једрењу. Нажалост, због ситуације у свету нисам могла на гренд слем турнире, где идем сваке године. Зими уживам у скијању. Пуно сам времена потрошила на рехабилитацији за колено, које сам оперисала два пута. 

Препоручујемо

Тенис

2 1

НАЈВЕЋИ ХЕЈТЕР САДА БРАНИ НОВАКА: "Зашто то тражите само од Ђоковића када 50 одсто тенисера није вакцинисано"

06. 10. 2021. у 18:36

Тенис

1 1

ТОНИ НАДАЛ УДАРИО НА НОВАКА: Ђоковић је жртва свог ега, његово понашање је неспојиво са АТП позицијом

06. 10. 2021. у 11:41

Тенис

2 20

ОВАЈ МЕЧ ЋЕ ГЛЕДАТИ ЦЕЛА СРБИЈА: Крајиновић чува Ђоковићу прво место?

06. 10. 2021. у 09:54

Тенис

1 7

ФЕДЕРЕР ВИШЕ НЕЋЕ БИТИ ЗАШТИЋЕН: Швајцарац 20 година није био у оваквој позицији, чека га пад на АТП листи

05. 10. 2021. у 15:54

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације