Тенис

"Е, ЗАТО МРЗИМО НОВАКА ЂОКОВИЋА!" Аустралија нетремице гледа ову емисију и сада јој све постаје јасно (ВИДЕО)

Новости онлине

06. 02. 2023. у 17:38

Новак Ђоковић је освојио Аустралијан опен 2023, и то годину дана након што је из Аустралије протеран као криминалац, а не рекордер тамошњег гренд слема. Међутим, остало је и самим Аустралијанцима питање - зашто су толико мрзели Нолета прошлог јануара, па су одговор потражили код стручњака.

Е, ЗАТО МРЗИМО НОВАКА ЂОКОВИЋА! Аустралија нетремице гледа ову емисију и сада јој све постаје јасно (ВИДЕО)

Подсетимо, Новак Ђоковић је Аустралијан опен 2023. освојио победивши у финалу Циципаса, тиме је дошао до 22. гренд слем титуле и изједначио светски рекорд који је самостално држао Рафаел Надал. Ноле никада није водио у тој трци по броју гренд слем трофеја, а могао је да поведе прошлог јануара, када су на по 20 били он, Рафа и Роџер Федерер, међутим, аустралијске власти су га депортовале.

Тада су, пред изборе, локалне власти процениле да је то идеалан потез, јер је 70% јавности Аустралије подржавало протеривање славног Србина из њихове земље, а и пред почетак овогодишњег АусОпена изузетно велики број Аустралијанаца се залагао за исто. Међутим, сада, када је гренд слем прошао, у једној од гледанијих емисија повела се прича о томе - зашто је Новак доспео у такву ситуацију.

Аустралијски портал "Dicernable" ("discern" - препознати, разликовати, приметити; "ablе" - бити способан, у стању) обрадио је ту тему уз наслов "Зашто је Аустралија мрзела, а онда волела Новака Ђоковића?".

Гост је била Лорен Драј, специјалиста за нервне системе и понашања која покреће несвесна страна линости.

"Новости" за своје читаоце преносе како је та занимљива аустралијска емисија протекла.

Лорен Драј је овако почела да објашњава хаос који се дешавао на релацији аустралијска јавност - Ноле:

- Ако се не осећамо безбедно у овом хаосу, а неко нам се учини да је претња, ми ћемо тако и да га доживимо. Постоји један спектакуларан експеримент, давно је изведен и један је од најпопуларнијих у психологији. Зове се Ашов експримент... почела је Драјова.

Пре него што вам "Новости" пренесу шта је тачно у наставку рекла, кратко о поменутом Ашовом експерименту.

У питању је психолошки експеримент који је 1950. осмислио Соломон Аш, како би испитао до ког степена појединац чува или мења сопствено мишљење под утицајем мишљења већине. Основни задатак у оригиналном Ашовом експерименту је био да испитаник види једну линију, названу "стандардна линија", а онда му се покажу и три линије за поређење. Испитаник тада има задатак да погоди која је од те три линије најближа по дужини стандардној линији. Али...

Испитаник је у просторији са седам људи који су Ашови сарадници, а сам испитаник то уопште није знао, мислио је да су, попут њега, просто учесници експеримента који не знају шта следи. Притом је испитаник био постављан на крај реда и морао је да слуша процене свих других људи, пре него што јавно изнесе своју. И, шта је експеримент показао?

Када су испитаници били у тзв. "контролној групи", у којој је седам преосталих особа тачно одговарало на задато питање, готово непогрешиво је одговарао и сваки испитаник. Односно, они кажу "линија Ц је најприближнија по дужини стандардној линији", он то исто каже, јер исто и мисли. Али, када су испитаници били у једној другој групи, и то окружени људима који су све време давали погрешне одговоре, онда је у 80% случајева и испитаник давао нетачне одговоре. То значи да се огромна већина испитаника сложила с нетачним одговором, иако су мисили супротно. Упитани потом зашто су то радили, најчешће су одговарали да "нису хтели да изазову сукобе или несклад мишљења".

Лорен Драј је овако наставила причу о ономе кроз шта је Новак прошао у Аустралији 2022. године, када је депортован, и сада:

- Радили смо и ми тај експреимент и испоставило се да, иако људи виде да је нека линија дужа од оне основне, референтне, ако сви око њега кажу "Краћа је!", у 75% случајева и он, или она, ће рећи "Краћа је!". Дакле, 75% људи ће рећи "О, да, да... дефинитивно је краћа!". Апсолутно.

"То их група 'присиљава' да напусте оно што знају да је истина?", питао је водитељ.

- Управо! И, то долази из прималне, несвесне потребе да се осећамо безбедно и прихваћено од људи који нас окружују. То постижемо имитирањем, копирањем, прилагођавањем. Она свесна страна личности доводи потом до тога да се осећамо збуњено, или осећамо кривицу зашто смо нешто учинили, зашто смо нешто опонашали, али то је било зато што смо тражили неку припадност заједници, тражили смо да наш нервни систем нађе начин да реши проблем који смо имали: када смо сами, када смо ван групе, онда се осећамо као да смо у опасности. Ево, погледајте на пример, још једна експеримент - рекла је Драјова.

Тада је приказана девојка, у чекаоници на редовном прегледу код хирурга, која није знала да око ње седе искључиво сарадници експеримента. И, сви они би, на њено запрепашћење, на изненадни звук пиштања, устали. Потом би сели. Недуго затим би се звук поновио, они би устали, а она и даље седела, збуњена ониме што види. Секунд касније би сви потом сели, као да се ништа није десило. А када се, мало касније, звук опет огласио, устала је и она.

- После само три звучна оглашавања, а без да зна зашто ради то што ради, ова жена се перфектно уклопила у групу! - наводи се током поменутог снимка, који има и други део.

У њему се види како се чекаоница испразнила, само је та девојка остала да чека, а онда је ушао човек који, попут ње, ништа о експерименту који се одвија, није знао. Она му је објаснила да се ту, просто, устаје на изненадни звук и... Када се он огласио, устала је и она, а и тај човек. То се десило и са свим осталима који су ушли у чекаоницу.

- И, полако, али сигурно, оно што је било неразумљиво правило за ову девојку, постала је социјална норма за све у чекаоници - завршава се коментар снимка експеримента.

"Да ли је то оно што се десило са Новаком? Није баш да су га људи (у Аустралији) стварно мрзели, него је он представљао... претњу, а изгледа да је мало по мало цела људска заједница у Аустралији почела да говори 'Он је претња!', и то како се не би одвајала од тог 'крда'?", упитао је водитељ емсије.

Гошћа Лорен Драј је узвикнула "Да!", и додала:

- Мислим да је јако важно да схватимо, како нам се ове ствари не би поновиле, да су ови експерименти које смо видели потпуно поновљиви. Они могу да се понове и са мајмунима. Рецимо, када се неколико њих из групе потуче ко ће узети банану, онда их пецне струја. А затим, када их полако замењујете у групи, неки нови мајмуни буду доведени ту, онда им мајмуни из првобитног састава групе, чак и када нису они лично били под струјним ударом, забрањују да крену ка банани, јер знају да то нешто не ваља, да их то плаши. Тако и ми, људи, када се препустимо нашем несвесном делу личности, а искуључимо радозналост, ми смо онда остављени на милост и немилост (страховима, или нечем другом негативном које долази из несвесног).

Водитељ је потом пустио снимак једног старијег господина из Мелбурна, који је недавно, пред почетак Аустралијан опена 2023, изричито захтевао, у изјави за аустралијске медије, да се Новаку Ђоковићу ни ове године не дозволи учешће на тамошњем гренд слему. Иако, правно и медицински, није постојао никакав разлог за то.

На том снимку се види како поменути господин, који је и сам прошао кроз изузетно оштре аустралијске мере током претходне године, захтева од власти да опет депортује Ђоковића:

- Због свих других Аустралијанаца, који су морали да подносе жртве, да раде ствари у којима нису уживали, мора (се Ђоковић одстранити из овог друштва). Ми смо се понашали по правилима! Ми смо радили шта је Валада, шта су институције тражиле од нас! Моја жена је била у болници и само један посетилац је могао да јој дође. Није могла да види остале чланове фамилије, нити пријатеље. Ни овде у Мелбурну, ни у Аделајду. А ето, ми имамо једну другу личност (Новака Ђоковића), која мисли да она треба да има посебан третман. То ме стварно узнемирава. Јер, ми смо радили шта је од нас тражено! Ми смо патили и још увек патимо, па зато тражим од премијера Албанеза, од министра имиграција да кажу "Не!". Сви у Аустралији морају да буду третирани фер и једнако, ми смо своје одрадили и очекујемо да се исто примени на Ђоковићу. А не да има неки посебан третман. Како Влада може да очекује да ће људи учинити праву ствар, ако од нас траже да радимо нешто што није популарно, нешто што не желимо, а онда касније они просто кажу "Па, пандемија је прошла, сад ћемо направити посебан изузетак за друге људи, просто јер су богати и познати" - закључио је поменути господин у снимку који је коришћен за потребе емисије.

Прича се потом преселила у студио, а водитељ је најпре рекао следеће:

"Ево овог џентлмена, ког ми сада и исмевамо због оваквих ставова, али он очигледно пролази кроз један когнитивни процес у коме не може да на прави начин обради трауму кроз коју је прошао, а коју му је приредила наша Влада, пре годину дана..."

- Да, рекла сам малопре, током приче о мајмунима, да они нису ни знали зашто друге, новопридошле мајмуне, спречавају да узму банану. Овај снимак са господином је савршено повезан са тим. У њему постоји дихотомија, у његовом несвесном уму. Наиме, догодила се траума током које је био приморан да се одвоји од аутентичног себе, од својих жеља. Рецимо да он није хтео да се повинује свим оним прописима, закључно са (вишенедељним) закључавањем у појединим деловима земље, рецимо да у томе лежи његово негодовање, али он је, да би преживео, морао да просто "затвори" тај део себе и да би то урадио, морао је да користи одређене алате у свом несвесном уму. Он је вероватно почео јако да буде критичан према сваком делу своје личности који је помислио да читава та ситуација кроз коју је пролазио није фер, да није како треба. А да би то извео, развио се код њега "заштитни" део личности. И, ако ми нисмо свесни да тако нешто постоји, да тај део нас самих постаје попут телохранитеља који сваки пут иступи када делови наше личности више не смеју да се испоље, е, онда не само да тај заштитни део кажњава нас саме сваки пут када помислимо да заслужујемо нешто боље, него креће да кажњава и друге људе, свет око нас. То је један измештен поглед на реалност. Јер, иако поменути заштитни део личности зна да он баш и није у праву, (касно је, јер) већ нас је он уронио у несвесне механизме борбе за голи опстанак. А ако ви (својим постојањем или понашањем, или како сте ми представљени) насрћете на оне делове мене које ја не могу да браним, онда ја крећем да вас нападам чиме год могу, јер тада не користим свој рационални део личности, већ онај део мозга који се бори за опстанак. Покушавам да преживим, и зато ћу те напасти - закључила је Лорен Драј причу о томе зашто је "цела", односно већинска Аустралија, кидисала на Новака током јануара 2022. године.

Снимак ове емисије, уз поменте приказе експерименатам, можете погледати у прилогу који је пред вама:

Пратите и даље све вести о Нолету на спортским страницама "Новости". На сасвим сте добром месту.

POGLEDAJ GALERIJU

БОНУС ВИДЕО - ПЕЧАТ НАЈБОЉЕГ: Које рекорде јури Новак Ђоковић

Пратите "Новости спорт" и на Фејсбуку!

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.