НИСУ ВАНЗЕМАЉЦИ У ПРВИХ СТО: Са Ненадом Зимоњићем, некадашњим најбољим дубл играчем на свету, селектором и тренером

Јесење сунце купа закаснелом летњом радошћу тенисере који на Ади Циганлији упорно пребацују лоптицу с једне на другу страну мреже, под будним надзором једног од најуспешнијих светских дубл играча и некадашњег селектора Дејвис куп репрезентације Ненада Зимоњића. Настају овде неки нови таленти који ће у будућности проносити славу белог спорта.

Фото: Горан Чворовић

- Последња три месеца радим консалтинг с једном Индијком. Тренирала је у Надаловој академији, али нису били задовољни, па су дошли овде. На академијама је, уопште, слаб индивидуални приступ, а ни тренери најчешће нису најквалитетнији – истиче у ексклузивном разговору за свечани број "Новости" најбољи српски дубл играч свих времена.

Друга је ствар када се приступи индивидуално, "а ла карт", као када се шије одело по мери. Битан је тенис, али и све оно ван њега.

- Треба уколопити доброг кондиционог тренера и физиотерапеута, као и активности ван терена. Важна је међусобна комуникација, да "кликне" између тренера и играча – каже Зимоњић.

Са младим тенисерима и њиховим тренерима врши евалуацију, даје злата вредне савете, анализира, издаје смернице шта да се ради даље. Десетак сати разговора месечно, граде базу за све оно што треба да се уради и на шта треба да се обрати пажња у индивидуалном раду, да би се постигао успех, али и да не би дошло до повреда.

Не добијају се савети свакога дана од некога ко је био први на светској листи пуне 43 недеље и селектор репрезентације. У последње време, Зики своја драгоцена искуства преноси и ван тениса, на перформансима високог нивоа, у циљу побољшања тимског рада у фирмама.

- Обучио сам се за "хајперформанс коучинг." То сам и за себе хтео да научим, а сада могу да помогнем на више различитих нивоа, без обзира на то о којој се професији ради. Постоје разне методе како да се код људи утиче да брже промене неке ствари и нешто прихвате, и како да успешније напредују. Тако се скраћује време до жељеног циља – преноси наш саговорник.

На ту идеју је дошао када је, како истиче, помогао Новаку Ђоковићу 2022. године на Вимблдону. Помислио је, када може да буде користан некоме на највишем нивоу, може и другима.

- Био је понедељак, Новак је прошао прво коло, а ја сам дошао да одиграм "легенде". У разговору са Гораном Иванишевићем, који ми је дугогодишњи пријатељ, чуо сам да је ситуација тешка. Када је Ноле сазнао да сам ту, позвао ме је на тренинг. Разговарали смо 45 минута пре тренинга и од тада су се многе ствари промениле набоље – истиче.

Од тог трнутка био је с Новаком, на тренинзима и мечевима, све до освајања титуле.

- После првог сета с Киријосом, затражио је савет. Било ми је драго што сам могао да помогнем. Сви из тима су ми се захвалили. Били су то веома тешки тренуци за Новака, депортован је из Аустралије, изгубио је четвртфинале Ролан Гароса од Надала, знао је да неће моћи да игра на Ју-Ес опену, па је све било усредсређено на Вимблдон – преноси Зики.

Прошле године је такође сарађивао с најбољим тенисером свих времена. 

- Ноле ме је звао да дођем на његов тренинг у Београду. Све смо снимали и анализирали, и ствари су дошле на своје место. Провео сам с њим два и по месеца. Било је то лепо искуство. Све оно што смо радили, помогло му је да освоји златну медаљу на Олимпијским играма. Начин на који је одиграо финале против Алкараза, нарочито у тај-брековима, то није његова карактеристична игра, већ нешто ново на чему сам радио са њим од почетка наше сарадње у априлу – истиче наш саговорник.

Психологија је Зимоњића, каже, увек занимала.

- Имао сам проблеме због тренера који су направили катастрофалне грешке у мом одрастању. Са 14 година сам био у контакту с доктором Џимом Лером, једним од првих спортских психлога, који је радио код Болитијерија, и од њега сам доста научио. Касније сам на томе радио уз помоћ литературе и других стручњака. То ми је много помогло током моје играчке каријере и када сам био у улози селектора и тренера, а сада и као ментора. Уз моје стручно знање и велико искуство, омогућује ми да на најбољи и најефикаснији начин могу да помогнем целом тиму и играчу да брже и боље напредују.

До сарадње с Новаком, Зикија, каже, није занимало да путује. Сада је спреман за нове изазове, планови су другачији.  

- Све је питање тајминга и добијање праве прилике – истиче.

На ономе што је постигао у животу, многи могу да му позавиде, од првог места на свету у дублу, преко осам гренд слем титула, до Дејвис куп шампиона као играча 2010, селектора и играча првака света у екипном првенству у тенису са тимом Србије 2009. и 2012. и селектора светског шампиона 2020. на АТП купу. Човек, некада, у таквим ситуацијама може да се запита да ли се то заиста њему дешава.

- Сигурно нисам ни помишљао да ћу нешто овако да постигнем, нарочито имајући у виду околности у којима сам одрастао. Баш када сам био јуниор, дешавао се најгори могући период за нашу земљу. Тих четири, пет година су биле тешке и за спортисте. Драго ми је да сам успео да нађем начин да превазиђем све проблеме и препреке које сам имао током каријере и постигнем ове резултате. Најважније ми је било да представим нашу земљу и наш народ на најбољи могући начин и дам свој допринос као играч и селектор, помогнем тиму и млађим играчима током 26 година репрезентативне каријере. Уживам велики респект на Туру и од легенди, бивших и садашњих играча. То ми баш значи – каже у даху.

Вимблдон је једна од тих потврда.

- Велика је привилегија то што су ме звали чак четири године за редом на турнир легенди. Не подразумева се да ћете добити позив. Нестора су звали само прве године после ковида. Катарину Среботник ниједном. Кад помислиш да зову само 24 играча из целог света у распону од 30 до 60 година, схватиш колико је то значајно.

Сетио се и својих почетака.

- Велику помоћ ми је пружио Роберт Сегусо, који је ми је отворио видике и учио ме да играм како треба, на тврдој подлози, јер сам одрастао играјући на шљаци у Београду. Са 17 година сам на "Хари Хопман" акамдемији први пут осетио шта значи имати квалитетног тениског тренера и спаринг партнере, поред Зорана Грбовића, мог кондиционог тренера. Толико сам напредовао, да сам са годину дана старијом генерацијом на Оранж болу, једном од највећих јуниорских турнира на свету, играо четвртфинале! То је био огроман успех.

Доста је времена провео и поред Боба Брета, који је тренирао Сегуса.

- Преко њега сам га и упознао. Тако сам пуно тренирао с играчима с којима је он радио, као што су Иванишевић, Кифер, Андреј Медведев, Чилић, Анчић. А Боб Брет је учио од Харија Хопмана, који је био један од најбољих тренера свих времена, јер је тренирао све аустралијске шампионе. Вежбао сам с најбољим играчима света као што су Сампрас, Агаси, Сафин, касније Федерер, Надал, Мареј, Ноле. Заиста нема играча с којим нисам тренирао. То ми је пуно помогло да напредујем.    

Неизоставно се поставља и питање због чега се определио за дубл.

- Тако је испало углавном из финансијских разлога – открива. - Извор средстава ми је било оно што сам зарађивао на дублу на великим турнирима, док у синглу нисам имао континуитет. И када бих добро прошао у дублу, не бих стизао на квалификације за сингл. Тако је долазио период и од два месеца да не одиграм меч у синглу. Време за адаптацију би било кратко. Дешавало се да истога дана када допутујем морам да играм квалификације за сингл. Дуг временски период, око седам година, путовао сам без тренера због недостатка финансијске помоћи.

После свега што је постигао, вредни су његови савети младим играчима, шта је потребно за успех у овом спорту у коме јако мало људи успе.

- Потребно је, најпре, да заволе то што раде. Да је то њихова жеља, а не неког другог. Да буду стрпљиви, да раде на себи, да свако има индивидуалан пут. Савети које смо ми добијали су често били погрешни. На пример да, ако не успеш до 18. године, ништа ниси урадио. Да су "ванземаљци" они који су у првих сто. А у ствари није тако. Уз квалитетан рад и са правим стручњацима, и уз велику подршку породице, све је могуће – поручује Зики.

Треба веровати у то што радиш, не одустајати, и имати праве људе око себе.

- Ниједног тренутка нисам одустајао, ни када је био рат, ни када сам изгубио спонзора због санкција, јер ме је водила љубав према спорту – каже Зики.

И постигао је велике ствари.

ТАТИНИМ СТОПАМА

Данас тенис играју Зимоњићеви син и кћерка Леон и Луна. Син се такмичи и успешно напредује. Са 16 и по година кренуо је татиним стопама. Ненад води рачуна о његовом развоју још од малих ногу, поред тениског тренера Марка Нешића и кондиционог Ивана Димитријевића. У последње време, и Луна је изразила жељу да научи тајне белог спорта. Баш док смо били у посети, тата и кћерка су имали тренинг. Види се да је и она наследила татин таленат.

ТРИЈУМФ НАД АГАСИЈЕМ

Највећа победа Ненада Зимоњића у синглу била је 2004. године на АТП турниру у аустријском Санкт Пелтену, на шљаци, када је у два сета савладао чувеног Андреа Агасија. Годину дана касније, у Халеу победио је и Николаса Кифера, на трави.

- Следећи против кога сам играо био је Гиљермо Кањас, испоставило се касније да је био допингован, а и судија ме је оштетио у другом сету. Изгубио сам у тај-бреку – присећа се Зимоњић у исто време лепих и тешких тренутака у каријери.  

ТАЛЕНТОВАНИ

Среће се Зимоњић и данас с нашим набољим играчима. Радио је с Нолетом, остале је виђао на Вимблдону, у Монтекарлу, раније на Србија Опену и другим турнирима.

- Имамо веома талентоване играче. Ђере је имао пехове с повредама. Ту су и Кецмановић, Међедовић. Дуцију ова година није баш најбоља, али надам се да ће успети да се врати – истиче Зимоњић.

Foto: Фото: Горан Чворовић

POGLEDAJ GALERIJU

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације