"НОВОСТИ" НА ЛИЦУ МЕСТА - У ИШЧЕКИВАЊУ ДА "АРЕНА" ПОСТАНЕ КОТАО: На париском мастерсу на Дефансу, где се преселио из митског "Берсија"

Кад пут поведе од беличастих обриса нове Тријумфалне капије, из центра највећег пословног центра у Европи, Дефанса, неколико стотина метара даље, ка Нантеру, и хали "Арена", почињу да се буде сећања.

Фото: Горан Чворовић

По лепшем и дражем од златне медаље српских ватерполиста на прошлогодишњој Олимпијади, за сада, до неке следеће прилике, нећемо је се сећати. Ту се, сада, игра тенис.

После безмало четири деценије, пут сада ка париском мастерсу води другим смером, сасвим супротним од митске хале "Берси". Уместо на исток, иде се на крајњи запад престонице. За оријентацију, Ролан Гарос није тако далеко.

Јесте "Арена" већа, млађа и савременија, али мораће још доста воде да протекне Сеном, да стекне репутацију хале у којој су емоције биле збијене као у кутији шибице. Сада је све некако шире, моћније, али не ближе и топлије. Али, за све је потребно време.

Последњи "мастерс хиљаду" у години, пре завршне сесије, играо се од 1986. године у "Берсију" и често привлачио велику пажњу, јер су се управо ту оверавале улазнице за скуп осам најбољих на свету. Носимо из "Берсија", односно "Акор арене", како се званично звала, фантастичне успомене. Не треба пуно домишљатости да би се докучило ко одавде носи рекордни број трофеја, као што је то, уосталом, у многим другим сегментима када је бели спорт у питању. То је, наравно, наш Новак Ђоковић.

Ноле је разгранато бронзано Фантијево стабло подигао равно седам пута. Следећи иза њега успели су да скупе тек три титуле. Ове године га у "Дефанс Арени" није било. Ковао је атинску епизоду. Сви се надају да ће га следеће године пут, ипак, навести овамо. Париска публика га жељно ишчекује.

Током деценија, имали су љубитељи тениса у Паризу прилику да у старом добром "Берсију" присуствују тријуфима легенди као што су Борис Бекер, Пит Сампрас, Андре Агаси, Марат Сафин, Стефан Едберг, Александар Зверев, Холгер Руне, Данил Медведев, Енди Мареј. Славио је једном и Федерер, Надал ниједном.

Била је то прилика и да се на тениском небу појаве неке неочекиване звездице, попут Давида Налбандијана, Џека Сока, Николаја Давиденка или Карена Хачанова. Стигао је до финала, једном, 2017. године, и наш Филип Крајиновић.     

У "Арени" се, сада, иста историја пише испочетка. Долазе неке нове генерације, простор је измењен, атмосфера је другачија. Најтеже је носталгичарима. Али, живот иде даље. Овде је комфор већи, играчи имају боље услове, а разлика се нарочито види када је реч о споредним теренима, али и у свлачионицама, играчком салону, сали за вежбање.

- Биле су то четири фантастичне деценије у Берсију. Али, турнир је имао потребу да се повећа и да понуди нешто друго – поручио је директор турнира Седрик Пиолин.

Париски мастерс је, тако, ушао у нову еру. Изазов је, према Пиолиновим речима, резултирао великим успехом.

- Посећеност је била око 220.000, а прошле године 176.000. То је значајан корак напред и веома смо поносни на то – истиче некадашња легенда француског тениса, који се сада бави организацијом мастерса у Граду светлости.

"Берси" има капацитет око 15.600, а "Арена" 17.500. Занимљиво је да је за своје прво издање била практично попуњена до последњег места. Дванаест дневних и ноћних сесија, плус око 16.000 гледалаца за квалификације, укупно износи 226.000, што је близу бројке коју је споменуо Пиолин.

Уложено је пуно труда, али није, наравно, све, за прво издање било перфектно. Новинари су се, на пример, жалили да су им места прилично удаљена од терена и да су делом заклоњена председничком трибином. У "Берсију" је, свакако, поглед из угла био много ближи непосредним догађањима, а лет лоптице "хватао" се на линији.

- Потпуно смо свесни да није све савршено, да ц́е бити ствари које треба побољшати. Имамо нека могућа решења. У томе помажу све повратне информације, од свих који су учествовали у овом догађају, укључујуц́и и вас... Чуо сам вашу поруку о локацији новинарске ложе, на пример. Као што можете да претпоставите, имац́емо низ састанака, прво интерно, са свима у Федерацији, али и са АТП – обећао је Пиолин "седмој сили".

Све у свему, резултат је за организаторе већ задовољавајући.

- Много тога је већ постављено на своје место. Али, то нас не спречава да мислимо да можемо колективно да се побољшамо, како би турнир и догађај били још бољи – закључује директор париског мастерса.

Нешто што би такође требало да се "наштима" у будућности је и атмосфера на централном терену која, руку на срце, није као што је била у "Берсију" који је због кључалог набоја назван "котао".

- Људима је потребно време да се навикну на простор. Неопходно је неколико референтних мечева, као што је то било у "Берсију", да се стекне колективно сећање. Много сам обилазио трибине и посматрао атмосферу. Осећа се да има електрицитета, потребно је још само да се фитиљ запали – фигуративно је описао Пиолин.

Реч - две и о тенису. Карлос Алкараз као да је почео да опонаша свог славног земљака Рафаела Надала који на париском мастерсу није имао превише успеха. Испао је прерано, али је зато Јаник Синер показао зашто је тренутно први рекет света. Блистао је и Феликс Оже Алијасим који га је добро намучио у финалу. А шта тек рећи за Валантена Вашроа, који је наставио да сања свој пекиншки сан.

- Били смо забринути када су прогресивно престали да играју Федерер, Мареј, Надал… И Ђоковић ће то ускоро да уради. Питали смо се шта ће се тада десити. Имамо два фантастична играча који су исто толико атрактивни као они које сам споменуо – сматра директор париског турнира.

Али, Ноле још није окачио рекет о клин. Верујемо да је Пиолин, бар за неку блиску будућност, мислио на њега, када је закључио:

- Прошли смо од Велике четврорке до Велике тројке, а сада до Велике двојке. Хоће ли се вратити Велика тројка? Надамо се!

Foto: Фото: Горан Чворовић

POGLEDAJ GALERIJU

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације