ЦЕЛО СЕЛО ЈЕДНО КОЛО: Орловат код Зрењанина вековима чува дух равничарске традиције и славу Предића

КОЛО води Васа, оно се таласа, а гле поред Десе, Станко коло тресе...

Фото Приватна архива

Стихови чувеног "Банаћанског кола", које се вековима лелујаво преноси са оца на сина, на најлепши начин осликавају дух равнице, традицију, блатњави Банат када ударе кише, карактер и нарав људи који ту живе и опиру се недаћама које их никада нису мимоилазиле.

Бојана Митровић са четворогодишњим Марком, Фото Приватна архива

И када је славни сликар Урош Предић, сигурно најпознатији Орловаћанин, за вјек вјекова насликао "Веселу браћу", као да је време стало, сачинило Оченаш и седефним прстеном, обавезало генерације које долазе, са деде на оца, са оца на сина...

Много се тога дешавало, долазили су и пролазили ратови, болести, поплаве, нестајали људи, мењали се обичаји, али остало је коло, у обрисима прашине на нахткасни векова, испод уштирканог миљеа осмеха, нове енергије, по души увек истих, мирних Орловаћана, паора и бунтовника, сељака и уметника...

Фото Приватна архива

И сад опет неки нови Васа, са злаћаним токама, то исто колце таласа, и Станко поред Десе, у црним увикасним чизмама, не стаје... И цело село, преполовљено бременом епоха, шибано ветровима транзиције, са једва нешто преко хиљаду душа, игра и радује се колу и у колу.

Фолклор је спојио старе и младе, деде и унуке и сви су исти, насмејани и чили, када завијори колце и по томе је Орловат јединствен на свету.

Бранислав Вагнер са ћеркама, Фото Приватна архива

- У нашој сеоској школи тренутно је 111 ђака, заједно са предшколцима, а деце фолкораша је 88 - поносно каже Нада Петровачки, председница Културно-уметничког друштва, које носи име, а како би другачије, него славног Уроша Предића, уз напомену да је још десетак потенцијалних нових чланова, који иако су мали, већ лагано уче коло.

Петра, Даница и Катарина Миличић, Фото Приватна архива

Урош Предић рођен је у Орловату 1857. године као најмлађи син Петра Предића, који је 30 година био свештеник у цркви у Орловату. Након Урошевог брата Светозара, који је умро веома млад, на место свештеника дошао је извесни Брашован, издејствовао да се сруши стара и изгради нова црква по идеји његовог рођака, архитекте Драгише Брашована и успео да наговори Уроша да ослика иконостас у цркви. Тада се у Орловату први пут покренула вулканска лава добре и стваралачке енергије, а свештеник Чонић наследио је Брашована и био зачетник идеје да се у Орловату оснују Соколско друштво, црквени певачки хор и тамбурашка секција.

Заједно са тадашњим директором школе Ковачевићем, који је био директор тамбурашког оркестра, свештеник је засадио липе и платане на улицама Орловата, а његов пријатељ Сава Солга купио је за сеоски оркестар 24 тамбуре и тако је све почело.

УМЕЋЕ Фолклор је спојио и младе и старе, Фото Приватна архива

У хладу платана, звуке бегеша и тамбурице, из шпајза народних ношњи, бисера и тока, завијорило се коло банаћанско, које до данас траје.

- Било је успона и падова, прекида у раду и никаквих дана, па смо по ко зна који пут поново кренули, па нас је корона омела у плановима, али окупили смо се крајем јуна ове године, нека позитивна сила се наметнула и цело село је стало у коло - објашњава Бранислав Вагнер, кореограф и аниматор великог броја малишана, који су се укључили и свакодневно су на пробама фолклора.

- Бане је такође некадашњи играч првог ансамбла, сада је отац троје малишана, који играју у најмлађој групи, а заједно са супругом Весном преноси љубав према игри и песми осталој деци - додаје Нада Петровачки, уз напомену да им не смета што и даље у сали немају

Нада Петровачки, Фото Приватна архива

грејање, санитарни чвор, што им недостају ношње, опанци и инструменти.

- Помало је чудна та огромна воља и снага, ношени вихором узлетели смо и прија нам подршка мештана, баш је тако, цело село је у то једно, наше коло, стало - истиче Паја Убовић, музички корепетитор и хармоникаш, који долази из села Гај, два пута месечно, док су још неки чланови оркестра који води, из Старчева, Панчева и других места по Банату, али им то не смета да допутују и подрже лепу причу у Орловату.

Први ансамбл, узраста од 15 до 30 година, броји 24 играча, средња група, која је уједно и припремни ансамбл, има највише, 37 чланова, док је у најмлађој групи двадесетак малишана, уз ветеране у неколико секција и предшколце, који тек кроче у фамозни свет игре и упознају се са свевишњим чарима кола.

- Сјајно сарађујемо са родитељима, који нам помажу у бројним радним акцијама, понекад их и сами, на своју иницијативу покрену, па тако сада кречимо просторије за пробе, које смо на коришћење добили од ватрогасног друштва - додаје Нада, истичући да се фолклораши припремају за годишњи концерт који ће се одржати почетком новембра, са специјалним кореографијама из Баната, Димитровграда, Чачка, Лесковца, док најмлађи увежбавају кореографије за "Дивна, Дивна", "Ја брдом"...

БУДУЋНОСТ Најмлађи фолклораши из Орловата, Фото Приватна архива

Братско село Црепају Орловаћани су испоштовали гостовањем и сјајним наступом, током овог лета, а у плану су још нека путовања по Србији, уколико околности дозволе.

- Идемо корак по корак па ћемо надам се, ускоро, већ за годину дана, видети резултате - каже Бојана Митровић, која дуго игра фолклор, а уз њу је и четворогодишњи Марко, један од најмлађих чланова, уз нагласак да је све у селу засновано на великој љубави, неговању културе и обичаја.

Породица Миличић поносна је на три девојчице, Петру, Даницу и Катарину, које су веома талентоване, са истанчаним осећајем за ритам. Најмлађих Чокића у фолклору такође има троје, а фамозни тројац чине два дечака Петар и Стефан и њихова сестра Анђелија. Из породица Драгане Иванов и Тање Прохаска обе ћерке су свакодневно у ношњама, док дугогодишња чланица Јелена Гаврилов увелико наступа са својом ћеркицом, која је у најмлађој групи, а тако је и са Којичићима, Тошићима, Продановима....

- Нема лепшег осећаја за нас маме, када раздрагани и разиграни обоје бину - каже Славица Исаков, која има ћерку и сина и обоје играју у средњој групи.

Анђелија, Петар и Стефан Чокић , Фото Приватна архива

Помаже фудбалер Тошић

КАДА год су га за нешто замолили, познати фудбалер, некадашњи репрезентативац и дугогодишњи интернационалац Душко Тошић, рођен и одрастао у Орловату, испунио је обећање и помогао Културно-уметничко друштво, како и доликује искреним спортским великанима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације