ШАРА СЕ УЧИ ЧАК ПЕТ ГОДИНА: Маја Ћирић (45) најмлађа ткаља ћилима од свега неколико у пиротском крају
У НЕКА прохујала времена девојке нису могле да се удају ако нису знале да ткају и ако у мираз нису спаковале ћилиме и шустикле.
Фото Приватна архива
Данас, овај занат полако изумире чак и у његовом родном крају - Пироту. Да замори прсте, али и не гледа на сат, јер је за само један квадрат ћилима потребно чак месец дана непрекидног рада, у ова времена када је "време новац", пре 15 година, у својим тридесетим, одлучила се Маја Ћирић (45).
И тада, а и сада, најмлађа је ткаља од свега неколико преосталих које су и даље упорне да сачувају традицију пиротског краја. На "Данима банице" у Белој Паланци недавно је награђена трећим местом за најбољу техничку израду.
Од тренутка када је одлучила да седне за разбој до оног када се потпуно препустила магији ћилима, било је потребно веома мало. Ипак, да би испекла занат и у глави прибележила све боје, вуне и шаре, требало је пет година. Чак толико потребно је за "студирање" овог заната.
- Сваки почетак је тежак, али уз доста труда и упорности и подршке породице, успела сам.
Ткање ћилима није нимало лак занат. Али кад једном почнеш да ткаш, заволиш то толико и не можеш да одустанеш. Нешто те вуче ка ћилиму и из тог разлога кажу да у његовој изради има доста магије - објашњава Ћирићева свој пут, за "Новости".
Фото Приватна архива
Њене генерације у ћилимарству готово да нема. Чувају га углавном баке од заборава. За овај занат, као на пример, за кројачки - нема шаблона. Стари ћилим огледало је "новог", а шема се преноси с колена на колено. Ипак, ова традиција се полако гаси.
- Данас је веома тешко да се нађе девојка која жели да научи овај дивни занат. Најмлађа сам жена у Пироту која тка, док најстарија има 82 године. Остало их је баш мало које се баве ткањем. Овом занату прети одумирање уколико се нешто не предузме по том питању - наводи Маја.
Сати и смирујућа енергија ћилимарке уткане у рукотоворину изнедриле су бројне традиционалне мотиве који у дом онога ко их купи или добије на дар, уносе посебну симболику. Ипак, најскупља шара не постоји. Цена искључиво зависи од величине шустикле.
- Сваки ћилим садржи неку аутентичну шару, која има своју симболику. Неке од најпознатијих су корњача, врашко колено, гугутка. Међу најтраженијима је гугутка јер постоји веровање да је симбол радости. Због те симболике сам је одабрала за име занатске радње.
Да узму тупицу у руке и упосле своје прсте однедавно су могли сви посетиоци Музеја Понишавља у Пироту где је Маја приповедала "Причу о ћилиму". Када би завирили иза врата Музеја, она им је осим кустоса, враћала на ћилиму, дашак старих времена.
Ћилим може да израђује свако ко има осећај за уметност, уверавала је посетиоце Маја.
Ипак, за онога ко први пут седне за разбој поред ове веште ћилимарке, непрегледни низ конаца од вуне које треба да се обликују у шару, делује недостижно:
- Могу да се похвалим да су сви посетиоци били одушевљени. Свако је хтео да седне за разбој, ухвати тупицу у руке и покуша да уз моју помоћ продре у процес настајања ћилима.
Омађијани и пуни утисака излазили су из Музеја.
Купци махом странци
МАЈИНИ ћилими лете често авионом у иностранство. И најчешће се купују некоме на дар.
- Највише купују странци и наши људи за поклон. Ипак, спор процес ткања ми не дозвољава да задовољим тржиште. Кад ставим на вагу уложени труд и крајњу цену, добијам веома мало. Сваком производу се максимално посветим што је можда и највећи проблем - објашњава Маја Ћирић.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ВОЈИН ЋЕТКОВИЋ: "Шотра ми је дао улогу да бих отплатио кредит"
ЧУВЕНИ редитељ Здравко Шотра представио је монографију "Мојих 500 глумаца" међу чијим страницама се нашао и Војин Ћетковић. Овај глумац је прве глумачке кораке направио уз Шотру и остао му веран током целе каријере.
15. 12. 2024. у 20:03
АЛТА ЗА ДЕЧЈЕ ОСМЕХЕ: Пакетићи донели радост малишанима из Дома „Колевка”
АКЦИЈОМ „АЛТА за дечје осмехе“, АЛТА банка, у сарадњи са Центром инклузивна Србија, ове недеље поделила је новогодишње пакетиће малишанима у Дому за децу ометену у развоју „Колевка“ у Суботици.
12. 12. 2024. у 14:00
ДВЕ ГОДИНЕ ОД СМРТИ СИНА: Михина мајка стигла у Рим, фотографија тера сузе на очи (ФОТО)
ДИРЉИВУ фотографију поделио је Синишин брат и готово да нико није остао равнодушан.
15. 12. 2024. у 15:37
ТАСТ ОЧИТАО ЛЕКЦИЈУ ВЕЉКУ Шта је поручио зету: "То у Београду није могао видети"
БОГДАН Родић, отац Богдане Ражнатовић, једном приликом говорио је о најмлађој ћерки која је данас удата за Вељка Ражнатовића. Богдан је тада навео да је одмах на почетку везе скренуо пажњу Вељку пажњу на то каква је његова Богдана.
15. 12. 2024. у 10:29
КОНКУРС ЗА МАЛЕ ДОМАЋЕ ПРОИЗВОЂАЧЕ: "Mercator-S" вас позива да постанете део бренда „укуси мога краја“
УКОЛИКО предано и вредно развијате и креирате аутентичне и традиционалне производе по домаћој рецептури, са сировином која је 100% настала у Србији, позивамо вас да се пријавите на конкурс „Укуси мога краја“, и тако осигурате да се ваши производи нађу на полицама ИДЕА продавница, РОДА маркета и МЕРЦАТОР хипермаркета, широм Србије.
10. 12. 2024. у 16:00
ИСПОВЕСТ МОНАХИЊЕ КОЈА ЈЕ ЗАВОЛЕЛА ЖЕНУ: После 22 године у манастиру, доживела је неочекивану љубав
ПРЕ 64 ГОДИНЕ, као двадесетогодишња девојка која је желела да чини добра дела, Моника Хингстон из Аустралије одлучила је да се замонаши. Двадесет година касније, на другом крају света, захваљујући тој одлуци упознала је љубав свог живота, другу калуђерицу, за коју каже да је била њена сродна душа.
15. 12. 2024. у 14:40
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Најновије из рубрике
ВРШЦУ ПОТРЕБНА ДВА ВАТРОГАСЦА: Конкурс отворен до 3. јануара, пријаве у локалној полицијској станици
МИНИСТАРСТВО унутрашњих послова расписало је конкурс за упис 300 полазника на основну обуку за ватрогасце-спасиоце, од којих ће двоје бити запослено у Ватрогасно-спасилачкој јединици у Вршцу.
15. 12. 2024. у 19:12
РОД И БЕЗ МОТИКЕ: Пољопривредна школа у Бачу угостила промотера регенеративне производње усева
УЧЕНИЦИ Пољопривредне школе, која је ове године уписала 20. генерацију, недавно су били у прилици да сазнају како да обрађују земљиште, а да га заправо не обрађују, те како да од предсетвених "операција" не ураде баш ништа!
15. 12. 2024. у 14:00
ДРЖАВА ОБНАВЉА ОБЈЕКАТ У РУСКОМ СЕЛУ: Дом омладине за све нације
ГРАДСКА управа добила је бесповратна средства за уређење и опремање Дома омладине у Руском Селу, вишенационалној средини у којој сложно живе Срби и Мађари.
15. 12. 2024. у 13:57
У ЋУПРИЈИ НОВОГОДИШЊИ ПРОГРАМ ЗА ДЕЦУ: Општина позива грађане да се придруже
РАДИОНИЦЕ, позоришна представа, музичку програм за децу.... сви ови садржаји и многи други чиниће новогодишњи програм за децу који припрема Туристичка организација општине Ћуприје у сарадњи са Предшколском установом „Дечја радост“ и свим културним установама.
15. 12. 2024. у 13:40
„ЕПОХА НАСЛЕЂА“ У ДРЕНОВЦУ: Отворена изложба КУД „Спасовдански вез“, наставак претходне поставке"Аманет" (ФОТО)
КУЛТУРНО-уметничко друштво „Спасовдански вез“ из Дреновца, осим по одличним наступима фолклора, пажњу јавности све више привлачи изложбама фотографија, попут синоћ отворене поставке „Епоха наслеђа“.
15. 12. 2024. у 11:45
Коментари (0)