АРХЕОЛОЗИ ОДГОНЕТАЛИ ТАЈНЕ РИМСКОГ ГРАДА: Завршена истраживања Аквеса у Прахову код Неготина
У Прахову код Неготина завршена су истраживања бедема римског града Аквеса. Раније кампање биле су усмерене на некрополе у околини, а сада је неготински Музеј Крајине у сарадњи са нишким Заводом за заштиту споменика културе Ниш радио на остацима самог Аквеса.
- За антички локалитет Аквес знамо из новела цара Јустинијана где он у броју девет говори о граду са огромним бројем становника. Kасније у неким другим изворима срећемо да је то био један дистрикт са преко 37 утврђења око њега, тако да о Прахову заиста има пуно тих писаних извора који говоре о његовом значају – каже Гордан Јањић, руководилац пројекта, археолог – музејски саветник Музеја Kрајине у Неготину.
На простору некадашњег Аквеса и раније су спровођена истраживања али углавном некропола у околини самог града. Ове јесени, истиче Гордан Јањић, у сарадњи са консултантом пројекта археологом Александром Алексићем, конзерватором-истраживачем саветником, Завода за заштиту споменика културе Ниш, екипа је била фокусирана на бедем, дужине 45 метара којим је, сматрају археолози, био окружен и заштићен Аквес.
Остаци Аквеса, дела његовог јужног бедема, нажалост, данас се могу видети једино на делу Децебалумске улице у Прахову. То су, вели Јањић и једини познати остаци једног од најзначајњих касноантичких градова на Дунаву.
-Први пут да се радио бедем самога града и одмах се показало да имамо фантастичну ствар. Сама архитектура је потпуно уникатна, на овом простору је нема, имамо те камене касете са трпанцем од камена, имамо вертикалне плоче којима је био обложен бедем са спољне стране. Једина аналогија коју сам ја успео да пронађем јесте Афродизијус, град у Анадолији, у Малој Азији. Налази који су се десили су такође фантастични, изузетни, показују нам ту касну антику, друга половина трећег, па чак и четврти, пети, шести век и да смо на правом путу. Доказали смо да је то бедем града, да није утврђење и доказали смо да је то изузетно архитектонски решено, што значи да је јако пуно улагано – додаје Јањић.
Лимес је на овим просторима играо важну улогу на овом локалитету. То показују и бројни налази са ранијих истраживања околине Аквеса који се чувају у збиркама Музеја Kрајине, а посебно се истичу раскошни комади златног накита. Овогодишња истраживања самог бедема финансијски су подржали Министарство културе и информисања и Општина Неготин.
- Циљ пројекта извођења археолошких истраживања јесте израда техничке документације постојећег стања за потребе правне и физичке заштите археолошког наслеђа. У оквиру археолошких истраживања обављено је и чишћење терена од растиња. представљају први корак у поступку спровођења конзерваторско рестаураторских активности на овом непокретном културном добру. Без спроведених археолошких истраживања није могуће израдити пројекат конзерваторско рестаураторских радова– каже Гордан Јањић.
Препоручујемо
МЕЂУНАРОДНИ ДАН ЦРНОГ МОРА: Еколози и основци чистили обалу Дунава у Прахову
29. 10. 2021. у 22:55
ВЕЛИКО ОТКРИЋЕ АРХЕОЛОГА: Нове анализе би могле да "промене" историју старог Египта
24. 10. 2021. у 15:58
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (1)