ЛУЧОНОШЕ ИЗ ПРИЈЕПОЉА: Ширење писмености и буђење националне свести у Полимљу у 19. и 20. веку

УЗ заслуге стотинак учитеља на ширењу писмености, отварању школа, оснивању културно-просветних друштава и читаоница, али и буђењу националне свести, Пријепољац Драган Р. Николић је у недавно објављеној књизи "Учитељи пријепољског краја 1831-1941." осветлио и друштвено-економске и културне прилике Полимља и околине.

Уче у доба Турске царевине, Фото Архива

Пред учитељима у забитом и сиромашном крају, у "тамном вилајету", појасу Турске царевине између Србије и Црне Горе, који је чувао "босанску џаду" и везу Цариграда и Босне до ослобођења 1912. године, било је много изазова, али су истрајавали, уз одрицања и жртве. Многи од ових лучоноша писмености су угледом стицали поверење народних трибуни или су били учесници Бабинске (1875) и Раоничке буне (1903-1907) и три рата на почетку 20. века.

- Због ширења националних и слободарских идеја, турске власти су учитеље прогањале, хапсиле, затварале и осуђивале на вишегодишњу робију. Били су и на удару аустроугарске окупационе власти током Првог светског рата, која их шаље у заробљеничке логоре у Араду, Ашеку, Нежидеру - записао је Николић.

Драган Николић, Фото Р. Николић

Фото Архива

Јован Митрановић, Фото Архива

Уз документа, биографије и ретке слике због усуда времена, аутор подсећа да су посебан траг у просветарској мисији и народном препороду оставили "уче" Јевто Поповић, Стеван Јањушевић, Стака Хаџи Скендеровић, Јован Митрановић, Миленко Миодраговић, Рафаило Вукадиновић, др Алекса Станишић, Сретен Вукосављевић, др Василије Марковић, Ристан Павловић, Филиман Пурић...

Странице књиге сведоче да после два балканска и Великог рата почиње опоравак и развој школства. Тако раде основне школе у Пријепољу (отворена 1830, па у Милешеви 1863), Сељанима (1871), Тоцима (1888), Аљиновићима (1891), Страљанима (1899), Обардама (1908), Ивању и Виницкој (1911). У Срезу милешевском подижу се и прве "планске школе", са становима за учитеље, по пројекту инжењера Патра Јауковића из Техничке секције. Прва је саграђена у Бродареву (1919), па Јабуци и Врбову (1920), Дренови 1924), Каменој Гори (1925), Доњим Бабинама (1928), Комарану и Заступу (1928)...

- Марљивим радом, великим доприносом васпитању генерација и уздизању краја посебно су се истицали Радојица Рманндић, Обрен Ћираковић, Вукосав Кијановић, Новак Брашанац, Радиша и Миодраг Миодраговић, Илија Ђоковић, Душан Алексић, Душанка и Љубица Миодраговић, Војин Вуковић, Јанко Клачар, Божо Бојовић, Нада Богдановић, Милош Ратковић, Мурат Чичић, Милутин Дивац - наглашава рецензент књиге Бранко К. Зејак.

Књига "Учитељи пријепољског краја 1831-1941" доноси и драгоцене податке о школским управитељима и надзорницима, три вероучитеља хришћанске и 23 исламске науке.

Рукопис је осам година чамио у фиоци, а штампан је две године након смрти аутора Драгана Р. Николића (1948-2018), историчара уметности и кустоса. Пао је и камен са срца Велибору Маринковићу, пензионисаном учитељу, зачетнику идеје да се одужи дуг и просветари отргну од заборава. Заузимањем Садије Хоџић и Хадије Џигал Кријешторац из Библиотеке "Вук Караџић" рукопис "изузетно важан за историју просвете пријепољског краја" стигао је пред читаоце.

Први учитељ

ПРВИ учитељ у првој основној школи, отвореној у Пријепољу 1830. године био је Филип С. Поповић (1780- 1852), родоначелник бабинске свештеничке породице. Калуђер из манастира у Потарју и Полимљу, десетак ђака је "у вароши подучавао читању (из Буквара, Псалтира и Часловца), писању и црквеном појању.

Ђаци школе у Пријепољу 1892. године, Фото Архива

Најмлађи

ПЉЕВЉАК Јован Митрановић (1856-1932) је као 16-годишњи младић, са четири разреда "предвуковске основне школе", како пише Николић, 1871. године постао најмлађи учитељ пријепољске школе, где је службовао осам година. Прва мусиманска учитељица у крају била је Аиша Драча, за коју, као и низ просветара, нема потпуних података.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Препоручујемо

Политика

2 2

ПРВО СЛОВЕНСКО ПИСМО: Чешки археолози пронашли најстарије писане трагове Словена

12. 02. 2021. у 17:24

Друштво

2 2

ОНИ СУ НАЈСТАРИЈИ ПРВАЦИ У СРБИЈИ: Љиљана (62) и Благоје (46) уписали основну школу

12. 09. 2020. у 21:32

Друштво

2 11

ОВО СУ ЊИХОВЕ ТАЈНЕ: Осам најстаријих књига на свету

17. 08. 2020. у 22:01

Друштво

0 11

СРПКИЊА У ЛОНДОНУ „КРЕИРА“ ПАРФЕМЕ: Заги Чоловић, родом из Пријепоља, професија је – "нос"! (ФОТО)

17. 10. 2021. у 16:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације