ОДБРАНА РИМА КОД НЕГОТИНА: Почела прва системска истраживања локалитета Ћетаће недалеко од Радујевца
БАЛКАНОЛОШКИ институт Српске академија наука и уметности, са неготинским Музејом Крајине интензивно истражује локалитет Ћетаће код Радујевца, чија најранија фаза изградње - по свему судећи - потиче с краја првог века после Христа.
Др Петровић и Јањић, Фото С. М. Јовановић
- Пронашли смо фортификациони римски објекат који је настао да спречи продор Варвара дубље у територију Царства. Јасно је да се ради о војном логору који је сазидан непосредно пред напад на Дакију, у време Трајана, као сегмент јединственог инфраструктурног подухвата спроведеног на простору Ђердапа - каже др Владимир Петровић, научни саветник Балканолошког института.
Локалитет Ћетаће је - после велике ђердапске кампање која је подразумевала истраживања дуж читавог подручја, у време изградње обе хидроелектране на Дунаву - практично остао неистражен. Уз Мора Вагеј код Михајловца, у општини Неготин, као и кладовске локалитете Гламија у Рткову и Егета у Брзој Паланци, Унеско га је ипак ставио на прелиминарну листу заштите, као један од ретких очуваних римских локалитета на дунавском лимесу.
Истраживачи на скрајнутом налазишту, Фото С. М. Јовановић
- Истраживања су фокусирана на стратиграфију терена, као и на дефинисање грађевинских фаза које прате развој овог важног утврђења. Његова сврха је била да, заједно са оближњим Дурусторумом у Бугарској, штити правац продора непријатељских војних јединица долином Тимока, према богатим и чувеним централнобалканским градовима Римског царства...Назире се и касноантичка реорганизација утврђења, а вероватна је и византијска обнова. Истраживањима ће се утврдити и евентуално постојање предримског елемента - каже археолог Гордан Јањић, музејски саветник Музеја Крајине у Неготину.
Прва систематска истраживања локалитета Ћетаће, са 950.000 динара је подржало Министарство културе и информисања, у оквиру конкурса у области археолошког и непокретног наслеђа.
ЕКИПА
УЗ др Петровића и Јањића, локалитет Ћетаће истражују и Александар Тасић, археолог из Сврљига, као и студенти археологије Иван Илић из Нових Бановаца и Александар Вељановић из Београда.
Препоручујемо
ЗБОГ КВАРА НА ГЛАВНОМ ДОВОДУ: И данас проблем са водоснабдевањем Параћина и Ћуприје
21. 01. 2026. у 16:42
УКРАЈИНЦИ ОБОРИЛИ НОВИ РУСКИ ДРОН: Запрепастили се шта се налази у њему
ЈЕДНОГ од првих дана 2026. године украјинска војска оборила је руски дрон новог типа. Идентификован је као „Геран-5“, брз и далекометни дрон.
23. 01. 2026. у 12:25
У ФЕБРУАРУ ПОТПУНИ КОЛАПС ПОЛАРНОГ ВРТЛОГА? Хладна маса заледиће Европу, ево шта нас очекује
НАКОН стратосферског загревања почетком фебруара, најновије прогнозе показују потенцијални потпуни колапс поларног вртлога, што ће на крају довести хладан ваздух и у Европу, пише Severe Weather Europe.
23. 01. 2026. у 14:21
НАЈСТАРИЈИ ЈУГОСЛОВЕН: Доживео 132, израсли му трећи зуби
У АКЦИЈИ некдашње ревије Yуго папир “Тражимо најстаријег Југословена“ 1978. године новинари су се запутили у село Ораш Плање удаљено од Тешња десетак километара, где је живео Мехо Хаџић.
23. 01. 2026. у 16:47
Коментари (0)