Србија

ВЕК И ПО У СЛУЖБИ ЧИТАЛАЦА: Како је од "Читаонице кожетинске" настала библиотека у Александровцу

С. Бабовић

22. 01. 2022. у 06:21

ОТВОРЕНА као "Читаоница кожетинска", у другој половини јануара 1872, садашња Народна библиотека у Александровцу је већ две године касније имала 25 чланова - "које редовних, које помажућих". У једном историјском запису се помиње и да чланови "уредно плаћају по 40 гроша"...

ВЕК И ПО У СЛУЖБИ ЧИТАЛАЦА: Како је од Читаонице кожетинске настала библиотека у Александровцу

"Има 33 комада разних књига, прима пет листова, а имовина Читаонице у готовини је 376, а у стварима 195,50 гроша чаршијских" - записано је у "извешћу" од 29. децембра 1874.

Али, тадашња општинска кожетинска - у истоименом срезу недалеко од границе са Турском - пострадала је у време ослободилачких ратова Србије од 1876. до 1878, а александровачки библиотекари тврде да је на Јанковој клисури погинуо и чувени Сибин Џамић из Велике Врбнице, остављајући удовицу Миону са синовима, које је Милован Глишић трајно сачувао од заборава у делу "Прва бразда".

У последњим годинама 19. века, Читаоница набавља и значајну стручну литературу, а претплаћује се и на Змајев "Невен". Већ 1890. је у Жупи отворена државна књижара, а библиотека је - по цени од пет динара - купила спев Ивана Гундилића "Осман", док је за један динар набављена књига "Гајење и сушење шљива"...

Заједно са људима, и књиге пролазе голготу Првог светског рата. Црно-жута монархија, оличена у команданту места Јурањићу, плаши се већине наших књига, па их уништава и уместо њих, врло ревносно, доноси књиге и уџбенике штампане у Аустроугарској.

Библиотеку добија и Специјално-винодељска школа основана 1927, а између два светска рата група интелектуалаца и омладинаца обнавља градску библиотеку. Друга обнова је уследила после Другог светског рата.

Библиотека коначно добија своје просторије седамдесетих година прошлог века, када је изграђен Дом кулуре који данас носи име Милосава Буце Мирковића. У то време је купљено више од 5.000 књига, па библиотека данас има фонд од 36.000 дела и озбиљне планове да у перспективи овде заживи и дигитална читаоница.

- До тада, током читаве године, разноврсним садржајима ћемо се потрудити да на достојан начин обележимо значајан јубилеј - истиче, поводом века и по установе, директорка библиотеке у Александровцу Маријана Цветковић.

ЗАВИЧАЈ

У БИБЛИОТЕЧКОМ фонду драгоцено место је резервисано за завичајне писце и литературу намењену студентима српског језика и књижевности. Предњаче дела Милосава Буце Мирковића (1932-2013), песника, драмског аутора, заљубљеника у уметност... у чију част се одржава и позоришни фестивал "Буцини дани".