Србија

СА БОБИЈЕ СЕ ВИДИ ЧАК И ГЛАВНИ ГРАД: Недовољно искоришћене лепоте планине изнад Љубовије, туризам још није заживео

Владимир Митрић

17. 04. 2022. у 07:13

СВАКО ко дође на планину Бобију изнад Љубовије, која је на надморској висини од 1.300 метара, помислиће да је у рају.Ипак, упркос лепоти и здравом животу, туризам на овој азбуковачкој гори није заживео, што је права штета.

СА БОБИЈЕ СЕ ВИДИ ЧАК И ГЛАВНИ ГРАД: Недовољно искоришћене лепоте планине изнад Љубовије, туризам још није заживео

А до врха Бобије стиже се после 20 километара вожње од друма Љубовија - Ваљево, кривудавим, али солидним асфалтним друмом, кроз овдашња села којима не фали ни лепота, ни богатство, већ само младост. У селу Спавковић, на путу до врха Бобије, доминира огроман и велелепан крст који су подигли припадници чувеног 204. ловачког авијацијског пука.

На самом врху планине је шумарска кућа, са пратећим здањима, где су још свежи трагови дуге зиме и снега, коју је подигло Шумско газдинство "Борања" из Лознице, која је већ 30 лета део ЈП "Србијашума". Домаћин на овој "адреси", који брине о шумама Бобије више од три деценије је Милојко Мићић, популарни чика Пера, дипломирани инжењер шумарства. У делу богате каријере био је и директор газдинства, али само накратко, јер се увек враћао Бобији.

- Далекометни видиковци, више од 100 извора воде, мноштво лековитог биља, дивљачи, гљива, прелепе и вредне шуме, тло погодно за јагодичасто воће само су неке од лепота Бобије - прича чика Перо, истичући да се са овдашњих позиција двогледом виде све зграде у Београду, који је друмом удаљен око 200 километара!

Уз чика Перу, ту је и вредни и агилни шумар Стојан Лукић Стојко, његова "десна рука". Заједно брину о шумама, али и дочекују госте који желе да упознају Бобију и уживају у њој.Мићић додаје да препознаје не само стабла у шумама, већ и све врсте лековитог биља, опасне и хранљиве гљиве, али и како се води здрав живот на пресној храни у овдашњим условима.

- Пре готово четврт века био сам суочен са тешком болешћу, па сам се одлучио за пресну храну, уз повремено гладовање и упорно сам то чинио годину дана - прича нам Милојко, који је родом из подножја легендарног Гучева, из села Горње Борине, надомак Манастира Троноша. - После годину дана, моји налази су били уредни. Болест се, Богу хвала и Бобији, сасвим повукла.

Људи на Бобији већ ђубре земљиште и спремају малињаке, надајући се, како кажу, цени и до 1.000 динара. У Љубовији и околини је неколико добрих хладњача, које су се доказале као коректне према произвођачима.

POGLEDAJ GALERIJU

Лозничани Раденко Цвејић и Милета Јанковић кажу да су се у животу нагледали лепота, и то оних још из времена када нам је земља била од Сежане до Ђевђелије, али оваквих не. Колико су лепи крајеви, толико су лепе, топле и занимљиве приче овдашњих људи...

ПОДРШКА ОД "СРБИЈАШУМА"

- ЛЕПО је срести ове дивне људе, чији је и директор, Игор Брауновић, велики борац за очување и ваљано одржавања шума, али и свеколике природе и прекаљени родољуб из новијег доба - кажу наши саговорници.