КАФАНЕ СРПСКИ ПАРЛАМЕНТИ: Монографија милановачког новинара Саше Савовића о сведоцима епоха
КАФАНУ чине људи, а не зидови! - истраживачки је мото и мотив Саше Савовића, аутора монографије "Кафанска историја Горњег Милановца и околине (1820-1980)". Прва је то свеобухватна историја тих "ковачница" славне повести овог краја и Србије, а механе су неисцрпни мемофонд бурних епоха! Хронологија је то и истинитих смешних збивања...
Фото Приватна архива
Савовић је фото-репортер и публициста Музеја Рудничко-таковског краја. Три године је трагао за приповестима о настанку и трајању сваке те друштвене установе током периода од 120 година, сећањима на њих.
- Подаци датирају од 1820. године зато што су постојале многе сеоске кафане старије од самог града Горњег Милановца, основаног 1853. На Руднику, у Брђанима и Прањанима, који су после Другог српског устанка били варош већа од Чачка. Истраживање се завршава 1980, то јест појавом првих кафића у граду, када класичне кафане губе трку. Суиздавачи су Музеј и "Графопринт" - објашњава Савовић.
Монографија је посвећена чувеном етнологу и кафанољупцу Драгомиру Антонићу, такође истраживачу овог и других крајева, нажалост преминулом пре две године. У предговору ове сентименталне књиге, из пера другог чувеног истраживача, Драгомира Ацовића, он објашњава подробно и понаособ важну улогу кафана за друштвени живот.
- Кафана је српска говорница и зид плача, исповедаоница и циркус, место где се шири видик и отварају хоризонти. Код Срба кафана је парламент, школа, музеј, позориште и концертна дворана, здравствена станица, други дом у коме вам се све признаје, или барем препознаје. У њу идете због пријатеља или због тога што их немате. Кафану бирате према себи, а потом кафана постаје ваша лична карта... На крају и не знате тачно да ли сте ви у њој, или она у вама - пише др Ацовић.
Кад је 1853. основан на Дивљем пољу, где се налазио стари турски хан, Милановац је већ након три године имао 19 механа! У монографију су укоричена сва 143 угоститељска објекта, колико их је у граду и околини било од 1820. до 1980. или још постоје.
Фото Приватна архива
- У том раздобљу, од 63 насељена места овог краја, 34 је имало кафане. Кроз историју, села са највише кафана била су: Рудник, Прањани и Брђани по четири, Заграђе и Мајдан по три. Између два светска рата, Милановац је у градској зони имао 35 кафанских објеката. Није поуздан податак која је најстарија кафана у овом крају, али на основу писаних докумената, прве су забележене у Брусници 1839, где је 1846. основан еснаф кафанско-механџијски. Пресељењем вароши Брусница, зване Стара чаршија, где је пре оснивања Милановца било управно седиште округа и варошица, еснаф је 1851. већ имао 28 чланова. Када су Немци 1941. спалили скоро цео град, остало је пет кафана које су послужиле и као учионице за ђаке, тако је било и по селима - наставља Савовић.
Нашем саговорнику су уступљене фотографије из породичних албума, од наследника тих драгоцених заоставштина у Србији.Савовић је, иначе, објавио и књиге "Срце у камену - крајпуташи и усамљени надгробници Рудничко-таковског краја" и "Крст у дубу - записи Рудничко-таковског краја".
Фото Приватна архива
КАФЕЏИЈЕ ВЕЛИКЕ ПАТРИОТЕ
- ОД Милановчана, у Ослободилачким ратовима 1912-1918. уместо анцера, пушку је за отаџбину узело девет кафеџија, и по околним местима. Најпознатији међу њима је Драгомир Караулић, носилац Албанске споменице и три ордена за храброст. Био је власник кафане "Шумадија", а 1920. установио је Правила механско-кафанског удружења у Милановцу. Убрзо је постао председник општине. Слуга му је био Иван Атанасов, руски емигрант. Караулић му је на градском гробљу подигао споменик са епитафом: "За 30 година верне службе у нашој кући и кафани заслужио си више. Породица Караулић" - вели Савовић.
Фото Приватна архива
ЧЕСТО ПЕВАЛА ЖАНКА СТОКИЋ
- У КАФАНИ "Национал", на месту садашње зграде Општине, често је певала чувена глумица Жанка Стокић. Нико је тада у Београду, чак ни у Скадарлији није звао Софка, само Милановчани... Првакиња београдске драме Деса Дугалић имала је викенд-кућу на Руднику, између два светска рата доводила глумачке трупе на наступе у рудничке кафане. Први неми филм био је приказан у "Касини" - приповеда Савовић.
Препоручујемо
ЉУБА АЛИЧИЋ СЕ ВРАЋА У КАФАНУ: Луд провод уз доајена народне музике у Скадарлији (ФОТО)
26. 03. 2022. у 19:42
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)