Србија

РАДИЛА ДО 98. ГОДИНЕ: Бака Стојанка (103) и њен петомесечни чукунунук Симеон, најстарији и најмлађи у Рековцу (ФОТО)

З. ГЛИГОРИЈЕВИЋ

12. 08. 2022. у 10:30

КАДА се пре пет месеци родио Симеон Вуловић, био је најмлађи, а његова чукунбака Стојанка Стевановић (103) најстарија мештанка општине Рековац.

РАДИЛА ДО 98. ГОДИНЕ: Бака Стојанка (103) и њен петомесечни чукунунук Симеон, најстарији и најмлађи у Рековцу (ФОТО)

Пресрећна што је дочекала његово рођење, Стојанка је на прослави запевала њену омиљену песму "Ти си, ћерко, татин син".

Њихов први сусрет био је веома емотиван. Иако није могла да види Симеона, јер је ослепела, Стојанка га је опипала и изљубила.

- Срећна сам, јер ме сви моји најмилији обилазе. Волим да живим. Много сам се намучила. Од детињства. Нисмо имали довољно пшенице. Само 50 ари. Мајка Пола би ме пробудила пре свитања. Ми смо жњеле, а отац Раша је везивао за нама. Кад бисмо завршили, одлазили бисмо да радимо на туђим њивама да бисмо зарадили паре за леба. Брала бих коприве и умесила у пројино брашно. Приставила бих и пасуљ - сећа се бака Стојанка из Опарића, која је рођена у Белушићу 21. новембра 1919. године, али су јој као датум рођена уписали 7. новембар, по грегоријанском календару.

ПОТОМЦИ

СТОЈАНКИН и Светоликов син Радослав са Зорицом је добио сина Љубишу и ћерку Милку. Љубиша са супругом Слађаном има ћерке Софију и Христину. Софија Стевановић Вуловић, Симеонова мајка, живи у Рековцу, а Христина у Чикагу. Стојанка има седморо праунука, а први чукунунук Филип има 11 година.
Највећа жеља јој је да још једном загрли унуку Христину, коју није видела пет година, од када је она отишла у Америку.

Живот јој није био лак ни када се 20 години удала за Светолика, "душу најлепшу". Живела је са бабом, свекром, свекрвом, девером и заовом. Родила је сина, који је, нажалост, преминуо после два-три дана. Године 1941. родила је сина Радослава, а 1947. године кћерку Ружицу.

- Радослав је био мали када нам се кућа срушила због клизишта. Ближила се крсна слава, Света Петка. Славили смо је у стаји. Извели смо краве из стаје, окречили је, ставили венац изнад улазних врата. После смо почели да правимо нову кућу - вели бака Стојанка.

Кућу су доградили њен покојни син и снаха Зорица (82), која каже да је Стојанка била вредна, да су заједно копале и радиле све послове. Умела је, каже, и да викне, али су се углавном лепо слагале.

Поред Зорице, о Стојанки брине њен унук Љубиша из Рековца, који их свакодневно посећује. Бака је, каже, била витална, радила је до 98. године, а до 101. је самостално ходала. Плела је и могла да удене конац у иглу до пре 12 година, када је добила катаракту, али ниједан лекар није хтео да је оперише због старости.