ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ НЕГУЈУ ОБИЧАЈЕ СТАРОГ ЗАВИЧАЈА: Удружење Васојевића у Савином Селу код Врбаса обележило значајан јубилеј
"ВАСОВ род је једрог здравља, лијепијех црта лица, он је стожер рашкој земљи и китња јој перјаница", говорио је краљ Никола о Васојевићима, највећем племену у Црној Гори.
Фото Приватна архива
Протеклог викенда, њихови потомци у Савином Селу, надомак Врбаса, окупили су се како би прославили три деценије успешног рада Удружења Васојевића у овом јужнобачком месту. Придружили су им се земљаци из Берана, Андријевице, Србије, Републике Српске.
Према речима Вука Дедовића, председника подружнице, Удружење Васојевића у Савином Селу основано је на Аранђеловдан, крсну славу племена 1992, године, када се већ наслућивао насилни распад Југославије, праћен великим злом. Група ентузијаста осетила је потребу да се организује, јер су у Савином Селу живели досељеници из Васојевића, који су колонизовани државним декретом после Другог светског рата. Он наводи да су у Иницијативном одбору били инжењер Мирко Машовић, Драшко Нововић, учитељ, Драго Вуканић, Милан Вукићевић, Марко Ђукић, Вук Дедовић, Мишко Дубак, Слободан Масловарић, Васо Дујовић и Радојко Радивојевић.
- Основна начела удружења су очување и неговање трајних вредности, националног и културног идентитета, језика, дијалекта, обичаја и културе, као и чврста веза са завичајем у Црној Гори - наводи Дедовић.
- Такође, међу нашим циљевима су и повезаност свих српских земаља и народа, узајамна помоћ и сарадња на свим нивоима, као и учествовање и одлучивање у свим сегментима локалне власти. Добро је познато, и то не само у Србији и Црној Гори, да су људи васојевићког краја, као ретко где, тежили да се школују, без обзира на сиромаштво и непрекидну борбу за слободу. Наш крај има највише образованих и школованих људи.
Наш саговорник наводи да се Савино Село до новембра 1947. године звало Торжа.
Колонизацијом становништва у Војводини, после Другог светског рата, добија ново име, по народном хероју Сави Ковачевићу. Припало је Васојевићима, објашњава Дедовић, то јест Лијевој Ријеци, Андријевици, Беранама, Плаву и Гусињу, па је нормално да су у националној структури становништва, гледано географски, најбројнији Васојевићи, како племенски, тако и територијално.
- Није могуће испунити све циљеве, али смо задовољни постигнутим резултатима - каже Дедовић.
- Током агресије на СРЈ помогли смо и скупили прилог за помоћ бомбардованој Мурини.
Фото Приватна архива
Помажемо појединцима који су материјално угрожени. Нашим залагањем и утицајем уписано је на факултет и неколико десетина студената. Имамо сарадњу и са завичајним удружењима - Крајишника, Куча, Пипера, Пивљана. Такође, редовно посећујемо све завичајне скупове, у Беранама и Андријевици, Лијевој Ријеци, радујући се сваком новом сусрету, јер се често "стидљива" познанства претворе у нераскидива пријатељства. Можемо рећи да смо најактивније удружење ове врсте у Војводини, а можда и у Србији.
Дедовић наглашава да подружница у Савином Селу има одличну сарадњу са Удружењем Васојевића у Београду, чији је почасни председник проф. др Милија Зечевић, а актуелни председник генерал Лука Кастратовић.
Фото Приватна архива
ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ
ВАСОЈЕВИЋИ су највеће племе у Црној Гори, а вероватно и највеће етничко српско племе уопште. Имали су и свој закон, под називом Васојевићки закон. Многе познате личности воде порекло из овог племена - Карађорђе, игуман Мојсије Зечевић, кнез Никола Милошевић Васојевић, војвода Петар Бојовић, војвода Петар Јокић (из Првог српског устанка), војвода Момчило Ђујић, Михаило Лалић, проф. др Светозар Стијовић, проф. др Миљан Мојашевић, др Дивна Вековић...
Учесници уметничког програма, Фото Приватна архива
УГЛЕДНИ ГОСТИ
УОЧИ Аранђеловдана, у Савином Селу се окупи од 500 до 700 Васојевића из Србије, Црне Горе и Републике Српске. На јубиларној прослави гости су били председници општина Беране и Андријевица Вуко Тодоровић и Жељко Ћулафић, градоначелник Суботице Стеван Бакић и покрајински секретар за привреду и туризам Ненад Иванишевић.
За културно-уметнички програм ове године су били задужени фолклорна група из Берана, певачка група "Ђурђеви ступови", естрадни уметници Бранка Шћепановић, Милоје Бубања и Андријана Дабетић Анчи.
Препоручујемо
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)
УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.
25. 02. 2026. у 12:25
ЦЕО РЕГИОН ЈЕ ЗГРОЖЕН! Ево шта је урадила такмичарка лажне државе Косово када је видела Српкињу на победничком постољу
БРУКА и срамота на једном од европских такмичења у теквондоу за младе у Сарајеву!
25. 02. 2026. у 11:35
"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини
У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.
24. 02. 2026. у 09:43
Коментари (0)