ВУНА САМО ЗА БАЦАЊЕ: Власници стада у Пиротском крају годинама продају једино јагњетину и сир
РЕТКИ власници стада у пиротском крају већ годинама кубуре са вуном коју, једноставно, нема ко да откупи.
Драган Ранчић, Фото В. Ћирић
Зато многи ову драгоцену и природну сировину - после вишегодишњег чувања на таванима и у подрумима - једноставно бацају, или је једноставно оставе тамо где током пролећа "шишају" своја стада.
- Донедавно сам на тавану чувао неколико стотина килограма неопране вуне и, на крају, морао сам да је бацим јер је нико не жели, а мени је засметала. Јављали су се људи телефоном, обећавали да ће доћи данас, сутра, за недељу дана... али се нико није појавио.
Нису дошли ни најављени откупљивачи из околине Сјенице. Неки су за килограм нудили срамних 60 до 80 динара, што је буквално бадава. Сама стрижа је мукотрпан посао и више наплати онај који ради, него што вреди вуна. Јер, овде се још увек стриже маказама и ручно - каже Драган Ранчић (59), који у селу Нишор чува стадо од шездесетак оваца, сећајући се да су својевремено неки откупљивачи за вуну давали по пар килограма сточне соли, али је та трампа отишла у неповрат.
Једно од стада у селу Покревеник, Фото В. Ћирић
Слично је искуство и све ређих пастира из других делова пиротског краја. Веле, некада је од вуне могло пристојно да се заради, док је у држави постојала текстилна индустрија, а сада се од стада приходује само продајом јагњетине и сира. И, док месо већ годинама не мења цену и кошта око три евра по килограму, сир премашује 1.000 динара, али га - због малобројних стада - нема!
Када је, конкретно, реч о пиротским сточарима, процена је да се сваке године баци бар по неколико десетина тона вуне, коју је некад прерађивао овдашњи гигант "Пиротекс".
Штавише, у Србији већ деценијама не постоји ниједна велика предионица, а нестале су и ткачнице, те фабрике трикотаже и штофова, којима је вуна основна сировина. Само у већ поменутом "Пиротексу" годишње се прало и прерађивало више од 2.500 тона вуне, па је оно што су на овом подручју могли да прикупе за њих била ситница. Отуда су вуну и увозили - из далеке Аустралије, Аргентине, Русије, са Новог Зеланда...
ПРОШЛОСТ
РАНЧИЋ се присећа времена када је у граду постојало више откупних станица за масну вуну, али и за свињске коже. Било је то у време знаменитог гиганта, београдског "Центротекстила", који је откупљивао све што се понуди и одмах плаћао сировину коју је - као прерађевину - потом извозио широм света.
Препоручујемо
ДА СЕ ОДРЖИ ЖИВОТ У СЕЛИМА: Многи горштаци у пиротском крају ове сезоне добијају путеве
22. 05. 2022. у 11:29
ПОДНЕТО 193 ЗАХТЕВА: Пироћанци очекују помоћ за санацију штета од поплава
27. 05. 2021. у 11:04
КВАДРАТ ОД 400 ДО 900 ЕВРА: У овом граду у Србији навала за некретнинама
08. 02. 2021. у 11:26
ХРВАТИ "ВЕЛИКИ И ЈАКИ" ЖАЛЕ СЕ ЦЕНТРАЛИ НАТО ЗБОГ СРПСКИХ РАКЕТА: А не смета им војни савез Загреб-Тирана-Приштина
ПРЕМИЈЕР Хрватске Андреј Пленковић рекао је данас, коментаришући то што Војска Србије располаже новом хиперсоничном квазибалистичком ракетом кинеске производње ЦМ-400, да ће "разговарати са партнерима у НАТО и упозорити их на такво наоружање".
12. 03. 2026. у 19:25
КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром
ОВЕ седмице пре тачно 45 година, српски народ и Српска православна црква занемели су пред призором који је наговестио деценије страдања на Косову и Метохији.
17. 03. 2026. у 19:10
Мирослав 33 године живи под земљом, без струје и воде: Хуманитарац поделио причу која је расплакала многе (ВИДЕО)
ДЕКА Мирослав из села Дворска код Крупња већ 33 године живи у земуници без струје и воде, а његов вапај за помоћ дирнуо је хуманитарца Марка Николића.
14. 03. 2026. у 11:54
Коментари (2)