ВУНА САМО ЗА БАЦАЊЕ: Власници стада у Пиротском крају годинама продају једино јагњетину и сир
РЕТКИ власници стада у пиротском крају већ годинама кубуре са вуном коју, једноставно, нема ко да откупи.
Драган Ранчић, Фото В. Ћирић
Зато многи ову драгоцену и природну сировину - после вишегодишњег чувања на таванима и у подрумима - једноставно бацају, или је једноставно оставе тамо где током пролећа "шишају" своја стада.
- Донедавно сам на тавану чувао неколико стотина килограма неопране вуне и, на крају, морао сам да је бацим јер је нико не жели, а мени је засметала. Јављали су се људи телефоном, обећавали да ће доћи данас, сутра, за недељу дана... али се нико није појавио.
Нису дошли ни најављени откупљивачи из околине Сјенице. Неки су за килограм нудили срамних 60 до 80 динара, што је буквално бадава. Сама стрижа је мукотрпан посао и више наплати онај који ради, него што вреди вуна. Јер, овде се још увек стриже маказама и ручно - каже Драган Ранчић (59), који у селу Нишор чува стадо од шездесетак оваца, сећајући се да су својевремено неки откупљивачи за вуну давали по пар килограма сточне соли, али је та трампа отишла у неповрат.
Једно од стада у селу Покревеник, Фото В. Ћирић
Слично је искуство и све ређих пастира из других делова пиротског краја. Веле, некада је од вуне могло пристојно да се заради, док је у држави постојала текстилна индустрија, а сада се од стада приходује само продајом јагњетине и сира. И, док месо већ годинама не мења цену и кошта око три евра по килограму, сир премашује 1.000 динара, али га - због малобројних стада - нема!
Када је, конкретно, реч о пиротским сточарима, процена је да се сваке године баци бар по неколико десетина тона вуне, коју је некад прерађивао овдашњи гигант "Пиротекс".
Штавише, у Србији већ деценијама не постоји ниједна велика предионица, а нестале су и ткачнице, те фабрике трикотаже и штофова, којима је вуна основна сировина. Само у већ поменутом "Пиротексу" годишње се прало и прерађивало више од 2.500 тона вуне, па је оно што су на овом подручју могли да прикупе за њих била ситница. Отуда су вуну и увозили - из далеке Аустралије, Аргентине, Русије, са Новог Зеланда...
ПРОШЛОСТ
РАНЧИЋ се присећа времена када је у граду постојало више откупних станица за масну вуну, али и за свињске коже. Било је то у време знаменитог гиганта, београдског "Центротекстила", који је откупљивао све што се понуди и одмах плаћао сировину коју је - као прерађевину - потом извозио широм света.
Препоручујемо
ДА СЕ ОДРЖИ ЖИВОТ У СЕЛИМА: Многи горштаци у пиротском крају ове сезоне добијају путеве
22. 05. 2022. у 11:29
ПОДНЕТО 193 ЗАХТЕВА: Пироћанци очекују помоћ за санацију штета од поплава
27. 05. 2021. у 11:04
КВАДРАТ ОД 400 ДО 900 ЕВРА: У овом граду у Србији навала за некретнинама
08. 02. 2021. у 11:26
МЕДВЕДЕВ БРУТАЛНО ЗАПРЕТИО УКРАЈИНИ, ФРАНЦУСКОЈ И БРИТАНИЈИ: Русија би морала одговорити нуклеарним ударом
ЗАМЕНИК председника руског Савета безбедности Дмитриј Медведев запретио је да би Русија могла употребити тактичко нуклеарно оружје против Украјине, Француске и Уједињеног Краљевства уколико би Париз и Лондон Кијеву пружили нуклеарну технологију.
24. 02. 2026. у 13:45
ВАШИНГТОНУ СТИГЛО УПОЗОРЕЊЕ: Не покушавајте да нарушите наше односе са Москвом
БЕЛОРУСКИ председник Александар Лукашенко изјавио је данас да је на почетку преговора између Белорусије и САД упозорио Вашингтон да не покушава да наруши односе између Минска и Москве.
16. 02. 2026. у 15:09
"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини
У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.
24. 02. 2026. у 09:43
Коментари (2)