У КИКИНДИ ПРОМОВИСАНЕ ДВЕ КЊИГЕ: О професору др Спасоју Граховцу из пера бивших ђака гимназије
Висока школа струковних студија за образовање васпитача у Кикинди промовисала је две књиге о свом бившем професору и дугогодишњем директору, др Спасоју Граховцу, који је преминуо пре четири године. Својеврсне споменице под називима „Спасоје Граховац - живот и дело“ и „Споменик пријатељства“ исписали су др Јовица Тркуља и Гордана Ђилас, његови бивши ђаци из кикиндске гимназије док је тамо предавао.
- Срећа је за Кикинду што је имала интелектуалца тог формата, при том отвореног, спремног да помогне, да предано ради и ствара. Без њега би стваралачка панорама града била крња, а културна баштина Баната скромнија. Он је био стуб који никада и нигде није напукао. Као уздарје добио је бројне награде и признања и на тај начин доживео тренутке који су ретки у каријери наставника и писаца у Србији, да ужива неподељено уважавање и признање свог завичаја, ученика и сарадника. По нашем суду, реч је о једном од највреднијих и најплоднијих културних посленика које је Кикинда дала у другиј половини 20. века – записали су Тркуља и Ђиласова.
Тркуља каже да је књига „Спасоје Граховац - живот и дело“ библиографија у којој је Гордана Ђилас приказала све што је Граховац написао и објавио, док је у књизи „Споменик пријатељства“ он представио његов, како каже, часни педагошки пут. Књиге су представљене у некадашњој Педагошкој академији, на којој је Граховац би предавач и директор.
- У овој школи је било златно доба његове педагошке каријере, али је то било исто такво доба и за школу. Он је оставио велики траг не само у раду ове школи, већ и у образовању Кикинде и несумњво је један од великана овог града – навео је Тркуља на промоцији.
Граховац је веома држао до културне баштине Срба у Банату и Војводини, али и у суседној Румунији. Памти се и по томе што је чврсто повезао Кикинду са Србима у Румунији.
- Развио је дубоко пријатељство између Срба у Румунији и Кикинди и допринео је повезивању установа културе наше две земље, односно нашег народа у два дела Баната, оном у Румунији и овом овде у Србији. Он је проглашен за почасног грађанина Ченеја у Румунији – истиче Славомир Гвозденовић, познати српски писац из Темишвара, угледни члан српске заједнице у Румунији и својевремено посланик у румунском парламенту.
Граховац је, тврди Тркуља, сматрао, а то је својим радом и делима и показао, да се традиција не наслеђује, већ осваја великим трудом.
ДУГ ЗАВИЧАЈУ
- Трудим се да одужим дуг према свом завичају, а пре свега према учитељима и професорима, који су нам били духовни родитељи. Родитељи су нам дали биолошки живот и док су они време проводили на њивама и у фабрикама нама су се бавили учитељи и професори. Професор Граховац ми је предавао у гимназији и он је без сумње оставио изузетно дубок траг код низа генерација, па и у мојој, а признајем, и код мене лично. Пре неколико година сам осетио потребу да узвратим свој дуг њему и то сам урадио тако што смо приредили две књиге о њему – открио је др Тркуља.
- Једино тако она може да живи у садашњости и да буде светионик у будућности. Она треба да буде водич, а не тамничар будућим генерацијама. Средиште његовог рада и главни доприноси су на пољу педагогије и развоја завичајне културе Кикинде. Читав живот посвети је раду у тим областима. До краја живота остао је везан за своје Руско Село, где је и сахрањен – наводи др Тркуља.
Спасоје Граховац је био професор српског језика и књижевности и током радног века предавао је у Економској школи, Гимназији, Педагошкој академији и на Учитељском факултету у Сомбору. За живота је говорио да је на пут извео око 5.000 студената и ученика. Да је допринос и култури и спорту. Покретач је више листова и часописа, био је почасни и доживотни председник Академског друштва за неговање музике „Гусле“. Добитник је многих награда и признања од којих су назначајанија Орден рада са сребрним венцем, Искра културе Војводине, Медаља части и родољубља српске дијаспоре у Темишвару и Златна повеља за животно дело Удружења универзитетских професора и научника Србије.
Наследници Спасоја Граховца на пољу науке су ћерка Бранка, у области психологије, и унук Алекса Констатинов, на пољу математике, који је био ђак Математичке гимназије у Београду, а онда, уз пуну стпендију, завршио престижни колеџ МИТ у Америци, где живи.
КАКО ЈЕ РУСКА РАКЕТА "ПРЕВАРИЛА" НАТО У УКРАЈИНИ? Мистериозно нестајала са радара, генерал Попов открио о чему је реч
РУСКА ракета која је мистериозно нестајала са НАТО радара током овонедељног напада на Кијев је „модернизованa ракетa Х-101“, открива за Спутњик заслужни војни пилот, генерал-мајор руске армије Владимир Попов. Према његовим речима, ракета jе преварила НАТО јер може привремено да нестане са радара.
15. 11. 2024. у 23:36
"ТО БИ ДОВЕЛО ДО ПОЧЕТКА ТРЕЋЕГ СВЕТСКОГ РАТА" Фицо дао реч: До краја ћу се борити да Украјина не буде члан НАТО-а
СЛОВАЧКИ премијер Роберт Фицо ће се до краја одупирати уласку Украјине у НАТО, рекао је у интервјуу за кинески CGTN.
15. 11. 2024. у 19:38
ЂУРЂИЦ И ЂУРЂЕВДАН: Исти светац, две иконе и два празника - у чему су сличности и разлике?
СВЕТОГ Георгија или светог Ђорђа/Ђурађа - како у народу зову овог свеца, православни Срби славе два пута у години.
16. 11. 2024. у 08:25
Коментари (0)