СЛАТКО СИМБОЛ ГОСТОПРИМСТВА: Музеј у кући Цветића у Краљеву чувар традиционалне српске посластице
СА жељом да се очува, а уједно и промовише српско културно и гастрономско наслеђе, као и обичаји, у породичној кући Цветића у центру Краљева 2016. године отворен је јединствен „Музеј слатка“ посвећен колекционарској, конзерваторској, излагачкој и радионичарској делатности.
Г.Шљивић
У овој кући, откако је саграђена 1908. па све до данашњих дана, кува се слатко, грађански специјалитет, традиционална српска посластица, својеврсни амбасадор породичног дома, које се служи гостима у знак добродошлице и гостопримства.
Г.Шљивић
- Слатко је део чаршијског живота и обичаја, а у Краљеву га први помиње новинар Адам Смит 1895. године. И данас се, у свакој кући која држи до традиције кува слатко. Некада је даривано у специјалним приликама и било је цењено као поклон. Карактеристично је за грађанске куће у Србији све до средине 20. века, када се умеће кувања слатка преноси на село, где се данас кува више него у граду – прича историчарка уметности Марина Лукић Цветић која је репортере „Новости“ дочекала у „Музеју слатка–кући Цветића“.
Г.Шљивић
Њена кћерка, теоретичар уметности и медија др Лидија Цветић Вучковић, програмски директор „Музеја слатка“, истиче да су многи путописци који су у 19. веку прошли Србијозабележили обавезно послужење слатким и водом.
- Тако је Ото Дубислав Пирх, приликом посете Србији 1829. записао у свом путопису да „у кући београдског трговца жена доноси ритопечког вина, воће, и слатко које овде веома добро праве“, док је Феликс Канц, описујући српску славу, нагласио да се у кући министра, професора, банкара, официра, адвоката и лекара, као и у кући најскромнијег трговца и занатлије, посетиоцима за добродошлицу служе управо слатко и кафа – наглашава др Цветић Вучковић.
Г.Шљивић
Овај грађански специјалитет Цветићи аутентично чувају на шифоњеру у амбијенту салона са почетка 20. века. Припремају 44 врсте, од оних основних, па до несвакидашњих.
Г.Шљивић
- Истражујемо, пробамо, па је тако настало и слатко од љубичица за које је потребно 2.000 цветова за само једну теглицу. Скувале смо и слатко од јоргована, али само од одређене, јестиве врсте. Сада правимо и различите варијације са лавандом и поморанџом. Скувале смо и „Пупиново слатко“ од помарнџиних кора уз које су се помирили Пупин и Нилола Тесла. Радо делимо људима рецепте јер поента овог музеја није да само ми кувамо слатко, већ да се оно врати на српску трпезу, да поново заузме место које заслужује – додаје Марина Лукић Цветић.
Г.Шљивић
Осим тога, подизањем свести о значају културног наслеђа у сопственом окружењу Цветићи очекују и да ће примери породичне добре праксе бити подстицај и другима да брину о свом, а самим тим и заједничком наслеђу.
Г.Шљивић
- Од ове године имамо и музејски театар за децу. Наша највећа изложба „Историја домаћичких школа у Србији“ после паузе због короне наставља свој пут широм Србије. Ту су и изложба о мурано стаклу, држимо предавања о гастрохеритологоји, историји хране, о средњовековном хлебу на фрескама, о српском винарсту кроз историју, реконструишемо трпезу и ручак из 1908. године. Организујемо и радионице веза у склопу велике изложбе о везовима и чипкама које припремамо – додаје др Цветић Вучковић. - Све то у циљу комуникације културе са што већим бројем публике, едукације и очувања богате културне баштине и идентитета.
Г.Шљивић
ИСТОРИЈА
ПРЕТЕЧА слатког је воће у меду које је из Византије стигло у српску средњовековну кухињу. Открићем шећера и његовом производњом, започето је кување слатког на Медитерану. Осим Срба, на исти начин спремају га и Грци, Цинцари, Јевреји, Македонци и Бугари. Цветићи се труде да увек испробају неки нови рецепт и причпреме нову врсту.- Слатко од шљива са бадемима је фини, нови укус. Наредни корак је да припремимо слатко од кафе за шта постоји рецепт, као и од диња, иако више нема церовача, али ћемо се потрудити да нађемо нешто најсличније – каже Марина Лукић Цветић.
Г.Шљивић
ШИФОЊЕР
СЛАТКО се, како се може сазнати у „Музеју слатка-Кући Цветића“, најбоље чува на шифоњеру да га не дохвате деца, и то у спаваћој соби која се углавном не греје, па је тако лакше дуже га сачувати и приликом виших температура.
Г.Шљивић
Г.Шљивић
Препоручујемо
ЗА СУБВЕНЦИЈЕ КОМУНАЛНИХ УСЛУГА У ПАРАЋИНУ: Подношење захтева почеће 12. јануара
10. 01. 2026. у 13:28
ЛЕПА ВЕСТ ЗА ВОЗАЧЕ: И данас бесплатно паркирање на отвореним паркиралиштима у Пожаревцу
10. 01. 2026. у 11:37
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
ЋЕРКА ДОШЛА КОД ЧЕДЕ Видите шта је урадила Косу: "Добио је шта је тражио!" (ВИДЕО)
ЧЕДА Јовановић недавно је открио да је почео да живи са својим пријатељам Ацом Косом, а не крије да му његова подршка у животу много значи.
11. 01. 2026. у 09:32
Коментари (0)