СЛАТКО СИМБОЛ ГОСТОПРИМСТВА: Музеј у кући Цветића у Краљеву чувар традиционалне српске посластице

Горан Ћировић

17. 02. 2024. у 09:18

СА жељом да се очува, а уједно и промовише српско културно и гастрономско наслеђе, као и обичаји, у породичној кући Цветића у центру Краљева 2016. године отворен је јединствен „Музеј слатка“ посвећен колекционарској, конзерваторској, излагачкој и радионичарској делатности.

СЛАТКО СИМБОЛ ГОСТОПРИМСТВА: Музеј  у кући Цветића у Краљеву чувар традиционалне српске посластице

Г.Шљивић

У овој кући, откако је саграђена 1908. па све до данашњих дана, кува се слатко, грађански специјалитет, традиционална српска посластица, својеврсни амбасадор породичног дома, које се служи гостима у знак добродошлице и гостопримства.

Г.Шљивић

 

- Слатко је део чаршијског живота и обичаја, а у Краљеву га први помиње новинар Адам Смит 1895. године. И данас се, у свакој кући која држи до традиције кува слатко. Некада је даривано у специјалним приликама и било је цењено као поклон. Карактеристично је за грађанске куће у Србији све до средине 20. века, када се умеће кувања слатка преноси на село, где се данас кува више него у граду – прича историчарка уметности Марина Лукић Цветић која је репортере „Новости“ дочекала у „Музеју слатка–кући Цветића“.

Г.Шљивић

Марина Лукић Цветић

Њена кћерка, теоретичар уметности и медија др Лидија Цветић Вучковић, програмски директор „Музеја слатка“, истиче да су многи путописци који су у 19. веку прошли Србијозабележили обавезно послужење слатким и водом.

- Тако је Ото Дубислав Пирх, приликом посете Србији 1829. записао у свом путопису да „у кући београдског трговца жена доноси ритопечког вина, воће, и слатко које овде веома добро праве“, док је Феликс Канц, описујући српску славу, нагласио да се у кући министра, професора, банкара, официра, адвоката и лекара, као и у кући најскромнијег трговца и занатлије, посетиоцима за добродошлицу служе управо слатко и кафа – наглашава др Цветић Вучковић.

Г.Шљивић

 

Овај грађански специјалитет Цветићи аутентично чувају на шифоњеру у амбијенту салона са почетка 20. века. Припремају 44 врсте, од оних основних, па до несвакидашњих.

Г.Шљивић

 

- Истражујемо, пробамо, па је тако настало и слатко од љубичица за које је потребно 2.000 цветова за само једну теглицу. Скувале смо и слатко од јоргована, али само од одређене, јестиве врсте. Сада правимо и различите варијације са лавандом и поморанџом. Скувале смо и „Пупиново слатко“ од помарнџиних кора уз које су се помирили Пупин и Нилола Тесла. Радо делимо људима рецепте јер поента овог музеја није да само ми кувамо слатко, већ да се оно врати на српску трпезу, да поново заузме место које заслужује – додаје Марина Лукић Цветић.

Г.Шљивић

 

Осим тога, подизањем свести о значају културног наслеђа у сопственом окружењу Цветићи очекују и да ће примери породичне добре праксе бити подстицај и другима да брину о свом, а самим тим и заједничком наслеђу.

Г.Шљивић

 

- Од ове године имамо и музејски театар за децу. Наша највећа изложба „Историја домаћичких школа у Србији“ после паузе због короне наставља свој пут широм Србије. Ту су и изложба о мурано стаклу, држимо предавања о гастрохеритологоји, историји хране, о средњовековном хлебу на фрескама, о српском винарсту кроз историју, реконструишемо трпезу и ручак из 1908. године. Организујемо и радионице веза у склопу велике изложбе о везовима и чипкама које припремамо – додаје др Цветић Вучковић. - Све то у циљу комуникације културе са што већим бројем публике, едукације и очувања богате културне баштине и идентитета.

Г.Шљивић

др Лидија Цветић Вучковић

ИСТОРИЈА

ПРЕТЕЧА слатког је воће у меду које је из Византије стигло у српску средњовековну кухињу. Открићем шећера и његовом производњом, започето је кување слатког на Медитерану. Осим Срба, на исти начин спремају га и Грци, Цинцари, Јевреји, Македонци и Бугари. Цветићи се труде да увек испробају неки нови рецепт и причпреме нову врсту.

- Слатко од шљива са бадемима је фини, нови укус. Наредни корак је да припремимо слатко од кафе за шта постоји рецепт, као и од диња, иако више нема церовача, али ћемо се потрудити да нађемо нешто најсличније – каже Марина Лукић Цветић.

Г.Шљивић

 

ШИФОЊЕР

СЛАТКО се, како се може сазнати у „Музеју слатка-Кући Цветића“, најбоље чува на шифоњеру да га не дохвате деца, и то у спаваћој соби која се углавном не греје, па је тако лакше дуже га сачувати и приликом виших температура.

Г.Шљивић

 

Г.Шљивић

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања

НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања

МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).

10. 01. 2026. у 15:08

ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда

ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда

ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.

10. 01. 2026. у 06:30

Коментари (0)

ЈУЧЕ СУ ДОБИЛИ СИНА ПРВЕНЦА: Ко је мистериозна Теодора, супруга Алексе Аврамовића?