Србија

МИСТЕРИЈА НЕОЛИТСКЕ СЕКИРЕ ИЗ ПАРАЋИНА: Архео-геолошка збирка Завичајног музеја у граду на Црници бави се каменим алатима

Зорана Рашић

22. 03. 2024. у 10:43

ТОКОМ формирања Палеонтолошке, параћински Завичајни музеј осмислио је и упоредну, архео-геолошку збирку са неколико десетина узорака стена различитог порекла, које су сакупљане током испитивања терена и маркирања локалитета за ископавања на овој територији.

МИСТЕРИЈА НЕОЛИТСКЕ СЕКИРЕ ИЗ ПАРАЋИНА: Архео-геолошка збирка Завичајног музеја у граду на Црници бави се каменим алатима

- Протерозојске метаморфне стене из периода од 2,5 милијарде до 541 милион година, као што су амфиболити и кристаласти шкриљци планине Јухор, која је најстарија орогена формација овог подручја, биле су видљиве голим оком и употребом ручне лупе - објашњава др Весна Вучковић, музејски саветник. - Ту је и стена габро, са брда Чукар, удаљеног око два километра источно од Параћина, које је формирано вулканском активношћу током палеозоика... Имамо и разне врсте пешчара, међу којима су карактеристични пермски, црвени, са масива Бабе и Самањца који су, у време свог настанка, били усамљена острва Панонског мора.

Осим што сведочи о формирању терена на којем је "никао" Параћин, ова збирка ће "растумачити" и стенског материјала који касније буде доспео у музеј, јер је махом реч о сировинама које су коришћене за израду камених алата.

- Ови су били изузетно важни за људске заједнице пре употребе метала, јер су коришћене за обраде хране, дрвета, кости... али и за риболова, те израду керамичких посуда. Међутим, експерименталним путем установила сам да камене алатке направљене од стена локалног порекла нису биле довољно ефикасне, па су сировине доношене са удаљености од десет и више километара. Јер, домаћинства са бољим оруђима имала су већу производњу хране у односу на друге, што може да упути на неједнакост у оквиру те заједнице, мада је млађенеолитска култура била дефинисана као богато друштво, чији широки слојеви нису оскудевали у материјалним добрима. Посебну енигму још представља порекло сировина које су коришћене за израду камених секира, а у истраживање подручја које је обухватило и речне токове Левча и Темнића обављено је у сарадњи са професором Робертом Ришом, из Аутономног универзитетата у Барселони - закључује др Весна Вучковић.