Србија

ЗАГАЂИВАЧ ПОСТАО ГЛАВНИ ЗАШТИТНИК: Река Криваја, годинама трована, однедавно је много чистија

Зоран Рајић

07. 04. 2024. у 14:30

АУТОХТОНА војвођанска река Криваја, дуга 109 километара, која кривуда кроз општине Бачка Топола, Мали Иђош и Србобран, однедавно је постала много чистија.

ЗАГАЂИВАЧ ПОСТАО ГЛАВНИ ЗАШТИТНИК: Река Криваја, годинама трована, однедавно је много чистија

Деценијама је ова река становнике ових крајева гушила несносним смрадом, а отрови из ње су се, узрокујући поморе риба, преливали у Велики бачки канал (ВБК) код Турије и преко њега у Тису, на ушћу код Бечеја.

Тај опоравак, према речима Ратка Ђурђевца, председника Еколошког покрета Врбаса (ЕПВ), догодио се захваљујући преласку једног од њених великих загађивача - у лидере еколошких стандарда у пословању!

Није тајна да су Кривају највише загађивали погони у Бачкој Тополи, у чијој близини започиње њен ток, а управо је један од њих одлучио да престане са том праксом, уз подршку коју је, у оквиру пројекта ЕУ "За зелену агенду Србије", пружио Програм УН за развој (УНДП) у сарадњи са Амбасадом Швајцарске и нашим Министарством заштите животне средине.

Исправан пут

-- КАФИЛЕРИЈИ би било далеко јефтиније да је наставила да плаћа казне за загађивање Криваје, него да изгради пречистаче. Међутим, лакши пут ретко када је и исправан - закључио је Ђурђевац.

Реч је о кафилерији, која је крајем марта, у присуству еколошких организација и суфинансијера, представила своје секундарно постројење за прераду отпадних вода, пуштено у октобру прошле године у пробни, а у јануару у стални рад. Инвестиција је вредна 375.000 евра, од чега је ЕУ донирала 145.000.

- То је значајан помак у заштити животне средине, срачунат и на то да се поново употреби неки од отпада, као пример циркуларне економије - рекао је Жарко Петровић, вођа тима за витални развој УНДП у Србији, објашњавајући да ће муљ који настаје пречишћавањем отпадних вода бити коришћен у пољопривреди као ђубриво.

Ђурђевац подсећа да је бачкотополска кафилерија, која месечно преради око 5.000 тона анималног отпада, сакупљеног са 110 пунктова у Србији, од 2019. до 2021. године уложила милион евра у екологију.

- За 600.000 урађен је примарни пречистач, а 400.000 евра утрошено је за изградњу биопречистача за неутралисање непријатног мириса из тог погона - истакао је Ђурђевац.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације