КАД "УЛЧА" СРЕТНЕ "ПРЧЛУ": Знате ли шта значе ове речи? А део су породичног лексичког наслеђа у Врању
АКО се нађете у не баш пријатном друштву, или којим случајем присуствујете свађи двеју жена у Врању, можете чути неколико увредљивих речи које се и данас, додуше све ређе употребљавају у говору.
Фото: Ј.С.
„Прчла“ (уображена жена) „скубла“ (чупава жена) „гвацла“ (мрзовољна и лења жена), "пачавра" (неуредна жена)... су само неке од речи које имају првобитни пежоративни контекст али се употребљавају и у шали.
- Тачно је да се све мање користе у свакодневном говору млађе генерације, или их не разумеју, бар не ту њихову хумористичку ноту. Ја сам их у шали користила са покојним уредником из Врања и дан данас их користим у разговору са колегом који живи и ради у Америци и који, иако је миљама далеко од Врања, најлепше на свету ми каже да сам „скубла“ – каже новинарка Слађана Тасић.
Фото: Ј.С.
Ипак као мајка петнаестогодишњег детета примећује како млади, мада знају значење, не употребљавају ове речи, зато што теже неким другим вредностима.
Професорка српског језика и књижевности и директорка овдашњег Народног универзитета Гордана Димитријевић каже да није реткост да се ове и сличне речи чују у свакодневном говору.
- Ове речи су и даље присутне у разговорном језику. Никада ми нико није рекао да их „преведем“ јер се овде сви разумемо. То је нека врста породичног лексичког наслеђа. Речник који се преноси генерацијски, не улазећи у порекло тих речи, већ се једноставно зна њихово значење – каже Гордана Димитријевић.
Фото: Д.Ристић
Иако су жене те које су чешће на мети ових „описних именица“, неретко се може чути да је неки тих и фин човек „мулац“, да је расејан човек „улча“ или „замајотина“, док дете „топрв“ (тек) треба да се покаже. Фото: Ј.С.
- Мислим да се те речи полако губе, нису атрактивне и популарне, деца их се на неки начин и стиде. Све чешће примеђујем уплив страних речи и употребу стандардног књижевног говора. Основци углавном не знају шта те речи значе, средњошколци можда их и употребе у неком контексту, бар су то моја искуства – каже професорка српског језика и књижевности Ана Митић Стошић.
Чувени врањски професор др Момчило Златановић оставио је Врањанцима у аманет „Речник говора јужне Србије“ који је поред више штампаних издања, доживео и електронско.
- Радећи деценијама на истраживању народног песништва јужне Србије и Косова, нисам могао, а да се не интересујем за лексику. Овај речник је урађен у намери да људе упозна са традицијом нашег амбијента и душе наших људи. Отуда мислим да ће и овај речник помоћи бољем упознавању крајева југоисточне Србије – рекао је о свом речнику Златановић.
Иако се неке речи све мање користе јер их замењују нове речи, Врањанци су веома поносни на свој говор и колико год да млађе генерације нису склоне употреби архаичних израза, они опстају и често се могу чути у кафани, на улици и пијаци.
Препоручујемо
ЗА СУБВЕНЦИЈЕ КОМУНАЛНИХ УСЛУГА У ПАРАЋИНУ: Подношење захтева почеће 12. јануара
10. 01. 2026. у 13:28
ЛЕПА ВЕСТ ЗА ВОЗАЧЕ: И данас бесплатно паркирање на отвореним паркиралиштима у Пожаревцу
10. 01. 2026. у 11:37
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)