ПРЕДАВАЊЕ У ВРАЊСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ: Др Бојан Чолак говори о доприносу Момчила Златановића проучавању Станковићеве прозе
У четвртак, 23. маја од 13 сати у просторијама Библиотеке „Бора Станковић“, биће одржано предавање у знак сећања на проф. Момчила Златановића. Предавање под називом Песма и певање: допринос Момчила Златановића проучавању Станковићеве прозе одржаће др Бојан Чолак, виши научни сарадник на Институту за књижевност и уметност (ИКУМ) у Београду.
![ПРЕДАВАЊЕ У ВРАЊСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ: Др Бојан Чолак говори о доприносу Момчила Златановића проучавању Станковићеве прозе ПРЕДАВАЊЕ У ВРАЊСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ: Др Бојан Чолак говори о доприносу Момчила Златановића проучавању Станковићеве прозе](/data/images/2022-02-20/195324_momcilo-zlatanovic_fmob.jpg)
Фото: Приватна архива
Библиотека „Бора Станковић“ је прошле године установила програм посвећен проф. др Момчилу Златановићу, са називом Дијалог са традицијама: Инспирисано истраживачким радом проф. др Момчила Златановића, који се одржава сваке године у мају месецу. Идеја и концепт ове манифестације симболично представља намеру да се укаже на значај научно-истраживачког доприноса проф. Момчила Златановића (1934–2022) у области језика и књижевности, али и у ширим културолошким студијама. Већ за живота проф.
Момчила Златановића било је јасно, а по свему судећи то ће надаље бити још очигледније, да је он један од најважнијих стваралаца у области културе које је наш град и југ Србије изнедрио, и да је он у нашој земљи био један од најсвестранијих проучавалаца и сакупљача фолклора јужне Србије. Захваљујући њему забележени су антологијски примери усменог народног стваралаштва југа Србије. Проф. Златановић се такође бавио изучавањем српске књижевности, а посебно завичајне књижевности, језика и културне историје. Писао је о градској песми, обредним и обичајним песмама, анализирао турцизме и архаизме у језику и фолклору, али разматрао је и књижевна дела, посебно дело Боре Станковића. Професор Златановић бавио се различитим традицијама које су обликовале подручје југа Србије.На темељу његовог огромног опуса, могуће је јасно сагледати богатство, разноврсност и специфичност народног стваралаштва југа Србије.
Намера је да овај културни догађај, иако посвећен проф. Златановићу, не буде искључиво усмерен на његов научни допринос, већ да његов научни допринос послужи као инспирација за нова истраживања и промишљања традиције.
![АМЕРИКАНЦИ ОТВОРИЛИ КИНЕСКИ БАЛОН КОЈИ СУ ОБОРИЛИ: Остали шокирани оним што се налази у њему - Могли су нас шпијунирати! АМЕРИКАНЦИ ОТВОРИЛИ КИНЕСКИ БАЛОН КОЈИ СУ ОБОРИЛИ: Остали шокирани оним што се налази у њему - Могли су нас шпијунирати!](/data/images/2025-02-11/571809_profimedia-0758018135_kf.jpg?time=1739277204)
АМЕРИКАНЦИ ОТВОРИЛИ КИНЕСКИ БАЛОН КОЈИ СУ ОБОРИЛИ: Остали шокирани оним што се налази у њему - "Могли су нас шпијунирати!"
КИНЕСКИ шпијунски балон који је 2023. године прелетео Сједињене Државе био је опремљен америчком технологијом која је могла омогућити шпијунирање Американаца, према изворима који су директно упознати са техничком анализом коју је спровела америчка војска.
11. 02. 2025. у 13:30
![ГРАЂАНИ У ПАНИЦИ: Море у Турској се повукло више од 300 метара (ФОТО) ГРАЂАНИ У ПАНИЦИ: Море у Турској се повукло више од 300 метара (ФОТО)](/data/images/2025-02-11/571829_profimedia-0962212937_kf.jpg?time=1739280031)
ГРАЂАНИ У ПАНИЦИ: Море у Турској се повукло више од 300 метара (ФОТО)
НАКОН серије потреса на Санторинију, море у Измиру и многим другим местима дуж егејске обале повукло се више од 200 метара, објавили су турски медији.
11. 02. 2025. у 14:15
![3 МИЛИОНА СЛЕПАЦА У ХРВАТСКОЈ: Томпсон - то није будала! Наши хероји су давно починили масакр, а чији смо ми? 3 МИЛИОНА СЛЕПАЦА У ХРВАТСКОЈ: Томпсон - то није будала! Наши хероји су давно починили масакр, а чији смо ми?](/data/images/2025-02-11/571873_vedrana-rudan-zoran-milanovic-marko-perkovic-tompson-foto-yt-printscreen-profimedia-ata-images-2_kf.jpg?time=1739290351)
3 МИЛИОНА СЛЕПАЦА У ХРВАТСКОЈ: "Томпсон - то није будала! Наши 'хероји' су давно починили масакр, а чији смо ми?"
"ЧИЈИ смо ми? Питајте Загребачку банку, Привредну банку, питајте Хрватску народну банку... Питајте све оне који нам се свакодневно церекају са свих портала и реците, имате Хрватску."
11. 02. 2025. у 17:12
Коментари (0)