АНТИТЕЛА ОДБИЈАЈУ БУБРЕГ ИЗ ЉУБАВИ: Из Падове стигла вест да Ивана Тонковић ипак не може да буде донор свом супругу Михајлу

Зоран Рајић

20. 08. 2024. у 07:00

ПОСЛЕ пет месеци ишчекивања да из клинике у Падови стигну позитивни налази, а потом и позив на трансплантацију бубрега у том италијанском граду, Михајло Тонковић (40) из Сомбора поново је на почетку - у потрази за донором.

АНТИТЕЛА ОДБИЈАЈУ БУБРЕГ ИЗ ЉУБАВИ: Из Падове стигла вест да Ивана Тонковић ипак не може да буде донор свом супругу Михајлу

фото Приватна архива

Овом младом човеку - који већ осам година, три пута седмично одлази на дијализу у сомборску болницу - бубрег је желела да донира његова супруга Ивана, због чега су им на Апенинском полуострву овог марта извађене 22 епрувете крви, да би се утврдило да ли је пресађивање органа могуће. Нажалост, ових дана стигао је негативан одговор...

- У Падови су обавили унакрсни, такозвани крос-мач тест и типизацију ткива, ради провере подударности донора и примаоца, али се испоставило да имам знатно више антитела него Ивана, изнад границе до које би лекари могли да их спусте. То је разлог због којег је закључено да би трансплантација била ризична - објашњава Михајло.

Доктори у Падови, за које истиче да су изузетно предусретљиви и посвећени пацијентима, желели су да га ставе на посебну листу за трансплантацију - уз очекивање да се појави одговарајући донор - али су наишли на законску препреку, јер је између Италије и Србије раскинут уговор о трансплантацијама. Испоставило се, наиме, да наша земља, због недостатка донора, није могла да испоштује реципроцитет...

- У Италији је свест о донирању органа веома развијена. То је тамо част и нешто узвишено, па није необично да се појаве непознати људи са жељом да поклоне орган. Код нас, нажалост, такво даривање није потпуно афирмисано, а последица тога је да као држава нисмо учлањени у "Еуротрансплант", међународну фондацију засновану, такође, на узајамном давању и примању органа за пресађивање - објашњава Михајло.

Иначе, супруга Ивана је за његово лечење подигла кредит од око 4.000 евра, а он је продао јутро земље, наслеђено од оца у Бачком Брестовцу, у који је с родитељима, као дечак од 11 лета, стигао 1995, у избегличкој колони из родног Бунића, код Коренице у Лици. Његови рођаци, пријатељи и земљаци, као и колеге оштрачи ножева из Србије, региона и света прискочили су да му помогну, не би ли започео нови живот.

- Сада нема потребе да се та акција наставља, јер нема донора, а он би, ако се буде јавио, требало да има моју "нулту" крвну групу и приближан број антитела - закључује Михајло Тонковић.

Снага

О ТОМЕ колико Михајло храбро подноси болест, сведочи и податак да свакодневно пије више од 25 лекова, да је - као кршни Личанин - на строгој дијети, уз само пола литра воде на дан. Досад је трипут имао сепсу, а чека га и операција паратироидних жлезда...

- Снагу ми даје љубав супруге и вера у Бога - каже Михајло, који се са својом Иваном протеклих дана помолио за здравље у манастиру Раваница, у Врднику.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ЕВРОПСКИ ДАН ПАРКОВА: Дан посвећен заштићеним подручјима и националним парковима