МАЛИ ВОДИЧ КРОЗ ПРАИСТОРИЈУ ПАРАЋИНА: У припреми књига-каталог аутора Весне Вучковић и Војислава Филиповића (ФОТО)

СА ЗАДАТКОМ да читаоце заинтригирају и помогну им на њиховом путу кроз прошлост, др Весна Вучковић, музејски саветник-археолог Завичајног музеја „Параћин“ и Војислав Филиповић, виши научни сарадник Археолошког института Београд, припремају богато илустровану књигу са кратким приказом научно обрађених података и предмета са дела праисторијских локалитета на територији општине Параћин.

Фото: Приватна архива

Назив овог популарног издања намењеног ширем читалачком кругу  биће „Мали водич кроз праисторију Параћина“. Како истиче Весна Вучковић, један од аутора, на територији урбаног дела Параћина и периферији потврђено је постојање тридесетак праисторијских локалитета, а најстарији остаци материјалне културе који припадају почецима неолита и Старчевачкој култури из периода од око 6100 до 5400 године пре нове ере - уочени су у самом граду, на локалитетима „Болница“ и у Улици Тодора од Сталаћа, те у предграђу на истоку, локалитет „Мотел Слатина“.

- Осим прегледа историје истраживања са освртом на оснивање и рад параћинског музеја у тој области, оно што ову публикацију чини нарочито вредном је да ће многи предмети из праисторијске збирке, пронађени у непосредној околини града, први пут бити представљени широј јавности. То су пре свега антропоморфне фигурине из доба неолита, жртвеници и посуде са локалитета „Мотел Слатина“, те предмети који су нађени током истраживања на локалитетима у Глождаку – открива, за „Новости“, Весна Вучковић.

Фото: Архива Завичајни музеј Параћин

Културни слојеви локалитета "Мотел Слатина" указују на дугачак живот људи током Винчанске културе (око 5400-4600 године п.н.е.) односно млађег неолита и раног халколита. То је доба када су људи стекли знања из металургије и овладали производњом бакарних предмета топљењем бакарне руде. Овај технолошки искорак био је праћен важним друштвеним променама и подизањем утврђених насеља у периоду између 5200 - 5000 године п.н.е.

Др Вучковић додаје да су вишедеценијска истраживања овог локалитета омогућила највише података о животу током неолита и раног халколита, те да су у „Водичу“ у обзир узети локалитети са довољно података о материјалној, духовној култури и економији праисторијских заједница, почевши од неолита до доласка Римљана.

Други аутор, археолог Војислав Филиповић, у „Водичу“ обрађује позну праисторију, метално доба. Аутор наглашава да су се генерално највише бавили левом и десном обалом реке Црнице.

- Схватили смо да је десна обала, потес од села Главица па скоро до параћинске цркве, уствари један огроман локалитет који обухвата широки временски период. Почиње од неолита у његовој првој фази, а завршава се негде у Риму. То је подручје у ширем кругу где су сада фабрика стакла и болница. Ту је откривено више сукцесивних насеља из времена каменог доба, из времена металног доба. Са леве обале Црнице, у Глождаку, били су вероватно неки забарени делови Параћина, па су ту ископавањима нађени отпадни простори – ђубришта. У бронзаном добу ту је било гробље, велика некропола по којој је цела та култура позног бронзаног доба (1400-1200 г. пне) добила назив Параћинска културна група. Налази са остацима шљунка потврдили су да је Црница као бујична река и у тадашње време изливала.

ЖртвеникFoto: Фото: архива Завучајни музеј Параћин

POGLEDAJ GALERIJU

Филиповић објашњава да је очигледно да су праисторијски људи то знали, те су због тога и градили насеља на десној обали, ка побрђу. У брдима су тражили спас од поплаве, тако да археолошки локалитет сеже чак до Карађорђевог брда и некадашње касарне.

„Мали водич кроз праисторију Параћина“ биће објављен на српском и на енглеском језику. Издавач би требало да буде тамошњи Завичајни музеј, а како се очекује, средства за штампу биће обезбеђена из буџета Општине.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације