ПРЕМИНУО ПОЗНАТИ ВРАЊАНАЦ: In memoriam - Одлазак доктора хуманистичких наука Јована Љ. Јањића
Јован Љ. Јањић, доктор хуманистичких наука из подручја филологије и педагошки саветник, преминуо је у Врању 15. априла 2025. године у 92. години.

Foto: Ј.С.
Рођен у Ратају, селу крај Врања, 2. јуна1934. године од оца Љубомира и мајке Зорке.
Основну школу завршио је у месту рођења, ниже разреде Државне мешовите гимназије у Врању, Учитељску школу у Врању, Филозофски факултет у Скопљу, група Историја књижевности народа Југославије; на Филолошком факултету у Београду стекао је звање специјалиста првог степена за наставу српскохрватског језика и књижевности, на Филозофском факултету Свеучилиштва у Загребу.
Звање магистар из подручја књижевности с особитим обзиром на усмену народну књижевност и одбраном тезе Тематика устанка и револуције у усменој народној књижевности и у неким одабраним делима југословенских писаца стекао је звање доктор хуманистичких наука из подручја филологије. Звање педагошки саветник доделио му је Просветни савет Србије.
Богато радно искуство стекао је најпре радећи у просвети, а у пензију одлази из Међуопштинског завода за унапређивање васпитања и образовања Врање.
Стручно и научно стваралаштво – Уз обављање редовних послова које су изискивала радна места на којима је био, он врло рано испољава и интересовање за стручни и научни рад. Области његовог стручног и научног истраживања су: књижевност (књижевнотеоријска проблематика, посебно ратна и завичајна тематика, усмено народно песништво), српски језик (дијалектска обележја, диференцијална граматика – о чему је написао прву књигу-уџбеник на подручју српског језика за студенте учитељских факултета), методика наставе књижевности и језика (методичко-наставни аспекти обраде књижевности и језика у основним и средњим школама), завичајна педагошка и школска проблематика (историјати школа, школска инспекција, наставни кадар и сл.), завичајна етнолошка и историјска тематика (живот на селу, значајни историјски догађаји и личности и сл.).
Рад др Јована Љ. Јањића у овој области посебно је интензиван, како показује библиографија његових радова, у време после пензионисања. Из ње се види да је резултате својих истраживања до сада објавио у 35 књига и у више од 150 студија, есеја, приказа, рецензија, и да је на око 40 домаћих и међународних симпозијума и конгреса о томе подносио саопштења. Рецензирао уџбенике и друге књиге. Више од три деценије, почев од 1983. годинр, био је члан редакције часописа Школски час. Заступљен у Лексикону стваралаца у предуниверзитетском образовању, Београд, 2019. Објавио интерпретације песама у антологијама поезије Т. Чолака .
Био је члан патриотских организација: Удружења потомака ратника ослободилачких ратова до 1918. године и СУБНОР-а Врање и стални сарадник средстава јавног информисања (држао предавања на радију и телевизији и учествује у промоцијама књига).
Добитник је јавног признања „7. септембар”, за издавачку делатност, СО Врање (1977); Јавног признање „Седми септембар“ Града Врања (2014), поводом ослобођења Врања у Другом светском рату, Јавно признање „4. октобар” поводом ослобођења Врања у Великом рату за резултате у области научног и књижевног стваралаштва и активности у очувању традиција ослободилачких ратова и историје Врања и Србије, Град Врање (2014).
Сахрана ће се обавити у среду, 16. априла 2025. године од 13 часова, на Шапраначком гробљу у Врању, а породица ће пре тога примати саучешћа.

НУКЛЕАРНЕ СИЛЕ БИЛЕ НА ИВИЦИ РАТА, А ОНДА ЈЕ УСЛЕДИО ОБРТ: "Кључан је био позив једног човека"
У ДРАМИ која је привукла пажњу светске јавности, амерички председник Доналд Трамп јуче је на друштвеним мрежама објавио да су Индија и Пакистан, након четири дана жестоких сукоба дуж границе, пристали на „потпуни и тренутни прекид ватре“.
11. 05. 2025. у 10:48

ПАНИКА У УКРАЈИНИ: Да ли је ово знак да Путин спрема нови напад "орешником"?
РУСИЈА ће 12. и 13. маја привремено затворити ваздушни простор изнад војног полигона и комплекса за лансирање ракета Капустин Јар, преноси украјински одбрамбени портал Militarnyi 10. маја, наводећи могућност тестирања балистичке ракете средњег домета.
10. 05. 2025. у 12:06

"ДА ЛИ СЕ МАКРОН ДРОГИРА?" Јованино питање изазвало смех у студију: "Како да се носе с толиком проблемима..."
ВОДИТЕЉКА Јована Јоксимовић у јутарњем програму на телевизији К1 дотакла се теме Емануела Макрона и спорне ситуације са марамицом и сумњом о употреби опијата, која се проширила друштвеним мрежама.
13. 05. 2025. у 16:57
Коментари (0)